Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Beograd protiv Podgorice: Novi hladni rat

Pise: Ljubinka N. Cagorovic
By IWPR

Negirajuci realnost, predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic je direktno prekrsio federalni Ustav time sto je imenovao vodju pobedjene Socijalisticke narodne partije Momira Bulatovica na mesto federalnog premijera. On jos uvek odbija da prihvati bilo kakvu podelu vlasti, demokratski kompromis ili cak kohabitaciju sa novim vlastima u Podgorici. Dok je srpska opozicija u rasulu, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic postao je Milosevicev najznacajniji i nabolje organizovani protivnik.

Vec mesecima Srbija sprecava novoizabranu crgnogorsku delegaciju da zauzme svoja mesta u gornjem domu federalnog Parlamenta koji stiti ustavnu jednakost Crne Gore sa Srbijom. Kao odgovor na ovo, Crna Gora se odlucila na agresivnu odbranu tako sto korak po korak preuzima ovlascenja u oblastima koja bi u normalnim okolnostima bila u kompetenciji federacije. Poslednja ispitivanja javnog mnenja ukazuju da ovakva politika crnogorskih vlasti uziva siroku podrsku, dok aparatcik Beograda - Bulatovic - sve vise gubi naklonost birackog tela.

Koraci koje je Crna Gora preuzela u cilju zastite svojih interesa su prilicno sveobuhvatni. Prekinula je transfer prihoda od carine federalnoj Vladi. Preuzela je nadleznost za izdavanje uvoznih i izvoznih dozvola. Izuzela je Sloveniju iz trgovinskih sankcija. Zvanicnici javno podrzavaju mladice da se ne prijavljuju za sluzenje vojnog roka. Vlada je otvorila kancelarije za vezu u prestonicama u inostranstvu. Prosle nedelje Vlada Crne Gore otvorila je priobalni granicni prelaz prema Hrvatskoj. Vize za strane turiste su u procesu unilateralnog ukidanja. Ministarstvo transporta je izjavilo da ce preuzeti vlasnistvo nad areodromima i zapoceti njihovu modernizaciju. Skoro je izvesno da ce Crna Gora uvesti svoju odvojenu valutu da bi suzbila inflaciju. Sumirajuci razmeru rascepa izmedju Beograda i Podgorice, ministar spoljnih poslova Crne Gore Branko Perovic je nedavno rekao, "Prakticno ostale su samo monetarne i vojne veze i nista vise."

U medjuvremenu, Crna Gora nastavlja da iritira vodje Srbije tako sto stampa novine i magazine koji su zabranile srpske vlasti. Dala je dozvolu ANEM-u, mrezi nezavisnih radio stanica Srbije, da zapocne odasiljanje programa na Kosovo. Srbija je odgovorila tako sto je pocela redovno da konfiskuje novine i uvela dnevnu kontrolu svih aviona i vozova iz Crne Gore.

Milosevic je pokusao da iskoristi proslavu Srpske pravoslavne Nove Godine, 13. januara, da poveca broj svojih pristalica u Crnoj Gori. Medjutim, pokusaj nije bio uspesan. Samo 4000 ljudi prisustvovalo je verskoj sluzbi na otvorenom koju je na jakoj kisi odrzao Vladika Srpske pravoslavne crkve Amfilohije a kome su se na bini pridruzili lideri Bulatoviceve Socijalisticke narodne partije. Podgorica ocekuje da bi sledeci pokusaj Beograda da destabilizuje svog manjeg federalnog parnera mogla biti serija zakona kojom bi se uvela rigidna centralna kontrola nad policijom, telekomunikacijama i zeleznicom. Ideja je da se stvori zakonski izgovor za obracun ukoliko Crna Gora pruzi otpor.

Dva bivsa saveznika sada vode hladni rat. Izgubice onaj koji brze istrosi svoje resurse. U ovoj borbi iznurivanja, Crna Gora uziva podrsku medjunarodne zajednice, predvodjene americkim specijalnim izaslanikom Robertom Gelbardom. Znak takvog odnosa su i nastojanja da se obnovi turisticki promet. Montenegro Airlines ocekuje pocetak redovnih letova za Sjedinjenje drzave kasnije ove godine. Ocekuje se da ce na prolece krenuti letovi za Njujork iz Tivta, koji je centar letnje turisticke industrije Crne Gore. Kompanija takodje vodi pregovore o redovnim letovima za Frankfurt, Berlin ili Diseldorf. Montenegro Airlines je potpisao ugovor o partnerstvu sa Alitalijom prema kome ce italijanska kompanija pruziti finansijsku pomoc za kupovinu avoina Boing-767 koji bi leteo na ruti 175 Tivat-Njujork.

U kontekstu Jugoslavije, Crna Gora je oaza demokratije. Zapocela je sveobuhvatni program vladine reforme koji je ima za cilj razvoj demokratskih struktura koje bi bile sposobne da podrze zivu trzisnu ekonomiju. Platforma vlade multi-etnicke koalicije predvidja tri istovremena projekta reforme u oblastima pravosudja, javne administracije i lokalnih vlasti. Takodje je uz podrsku medjunarodnih strucnjaka inicirala i program masovne vaucerske privatizacije. Donela je zakon o nevladinim organizacijama i zauzela liberalan stav prema nezavisnim medijima.

Politicka dinamika vodi Crnu Goru u nezavisnost. Proces demokratizacije u Crnog Gori i hladan vetar iz Srbije prakticno cine takav ishod neminovnim. Po prvi put su rezultati ispitivanja javnog mnenja pokazali da je broj onih koji podrzavaja nezavisnost ikonfederaciju veci od onih koji podrzavaju federaciju. Medjutim, Kosovo koci Crnu Goru na njenom putu u nezavisnost. Dok se bavi Kosovom, medjunarodna zajednica je odlucna da ocuva trecu Jugoslaviju, koja je ne moze da opstane a prakticno je vec mrtva. Najvise zbog ovakvog stava medjunarodne zajednice, crnogorske vodje oklevaju da javno izraze svoju zelju za konfedracijom. Medjutim, i dalje se nadaju da ce krajnje resenje za Kosovo doneti ustavne promene u Jugoslaviji i da ce uprkos prepreka i trenutne krize krajnji rezultat ipak biti konfederacija.

Ljubinka N. Cagorovic je novinar u Podgorici.