Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Beograd posle Milosevica

Beogradjani zahtevaju da Milosevic i njegova klika budu kaznjeni za pocinjene zlocine.
By IWPR Balkans

Vise od nedelju dana nakon revolucije kojom je okoncana Miloseviceva diktatura, narod


iz citave Srbije okuplja se jos uvek ispred Savezne skupstine gde je doslo do odlucujucih sukoba.


Prizor pred skupstinskim zdanjem - polomljena prozorska stakla, ostaci policijskih kola


i plocnik prekriven stranicama istrgnutim iz zvanicnih dokumenata - govori o tome


koliko su ljudi ljuti.


"Kad je policija pocela da baca suzavac, ljudi su se razbesneli. Bilo je medju nama i


majki s decom", rekla je studentkinja Biljana. "Mislila sam umrecu, nisam mogla da


disem. Ni posle nedelju dana jos se nisam oporavila."


Milosevicev slom glavna je tema razgovora na ulicama. "Zelja mi je da Milosevica


obese nasred grada", rekla je cistacica zaposlena u osnovnoj skoli u blizini Skupstine. "Ljudi su gladovali dok je njegova policija zaradjivala deset puta vise od mene. A on i njegovi najblizi saradnici imali su sve. Bila je to propast za ovu zemlju."


"Volela bih da ga vidim iza resetaka, licno bih se sigurnije osecala", kazala je uciteljica Mira. "Ipak, svesna sam da to trenutno nije moguce. S njegovim odlaskom srusila bi se i citava piramida pod njim, nakon cega bi ovde nastali nered i haos. Na kraju ce, ipak, zavrsiti u zatvoru."


Ljubisav Djokic, zvani Dzo, heroj je revolucije. Djokic, nezaposleni gradjevinski radnik


koji ima deformitet kicme, bagerom je dosao pred Saveznu skupstinu.


"Protestvujem vec deset godina. Bio sam na svim mitinzima. Dobijao sam batine, gutao suzavac i vracao se kuci ne postigavsi nista", rekao je. "Ovog puta sam dobro promislio


i odlucio da cu postici mnogo bolji efekat ako krenem svojim bagerom."


"Kad je policija pucala na mene, odbranio sam se podigavsi kasiku bagera. Na kraju


sam provalio vrata drzavne televizije i doviknuo demonstrantima da je TV slobodna,


nakon cega su svi navalili unutra", kazao nam je on, upiruci pogled u rupe od metaka


na kabini. "Ne znam kako sam preziveo, mora da me je sacuvao sam Bog."


Direktori drzavnih kompanija odani Milosevicevoj Socijalistickoj partiji Srbije, SPS, i njenim saveznicima, daju otkaze i na njihova mesta dolaze privremeni krizni stabovi.


Vesti na drzavnoj televiziji Srbije citaju nova, mlada lica. "Ovo mi lici na francusku revoluciju bez giljotine", rekao je jedan ovdasnji novinar.


Milan, po profesiji ekonomista, rekao nam je: "Ljudi su iznemogli. Dosta im je protesta


i marseva. Jedino sto zele jeste da se ratosiljaju Milosevicevih ljudi i pocnu iz pocetka. Otuda je doslo do tako brze cistke po preduzecima.


Penzionerka Milka, Milosevicev pristalica, i dalje je uverena da mu se nece suditi.


"Mi u ovoj zemlji ne priznajemo Hag. Milosevic se jednostavno borio za dobro srpskog naroda. Ni Karadzica nisu uspeli da uhvate, Milosevica, tek, nece nikada. Sigurna sam


da ga dobro cuvaju."


Milosevic je otisao, ali mnoge njegove slepe pristalice jos su tu. Partije verne bivsem predsedniku i dalje imaju vecinu u srpskom parlamentu i ostaje da se vidi da li ce se aktuelna republicka vlada sloziti sa novim parlamentarnim izborima.


Savezni ministar odbrane general Ojdanic, Milosevicev verni saveznik i jedan od


optuzenih na listi Haskog tribunala, upozorio je Srbe da je "njihova zemlja u velikoj opasnosti da nestane".


Ali, ljudi su se oglusili o ovu njegovu poruku.


Studenti iz pokreta "Otpor" okupili su se pre neki dan sa zahtevom da se ukine strogo zakonodavstvo koje je gusilo opravdanie proteste na univerzitetima sirom zemlje.


"Niko vise nece da bije studente", rekli su pre nego sto su od republicke skupstine odmarsirali na Dedinje, otmeno predgradje gde jos uvek zivi Miosevic.


Studente je zaustavio policijski kordon na oko 200 metara od Miloseviceve vile.


Studenti su parkirali dva kamiona natovarena zvucnicima i poceli da igraju u ritmu


tehno muzike. Pridruzili su im se i stari i mladi, cule su se pistaljke i povici odobravanja.


Nikada se nijedan ucesnik protesta nije toliko priblizio vili zbacenog diktatora.


"Saljemo mu sledecu poruku: ovo je nas grad, a ne njegov. Mozemo po njemu slobodno


da se krecemo", doviknuo je jedan aktivista "Otpora".


Dragana Nikolic redovno pise za IWPR.