BEOGRAD ODBACUJE TUŽBU HRVATSKE ZA GENOCID

Na preliminarnom saslušanju u parnici koju je po tužbi za genocid Hrvatska protiv Srbije pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), predstavnici Beograda su ove sedmice rekli da su u hrvatskom ratu obe strane činile „nedela“, ali da ona nisu imala razmere genocida.



Iako je priznao da su u ratu – koji je izbio nakon što je Hrvatska 1991. proglasila nezavisnost – „Hrvati zaista patili“, beogradski tim branilaca je sudijama najvišeg svetskog suda rekao da su i Srbi i Hrvati bili žrtve tog sukoba.



„Nedela jedne strane podstakla su nedela na drugoj“, rekao je u svom obraćanju sedamnaestočlanom veću šef srbijanskog pravnog tima, Tibor Varadi. „Ovo je slučaj u kojem nije bilo genocida.“



Hrvatska je parnicu protiv Srbije po optužbi za genocid pred MSP-om pokrenula još 1999. godine, tvrdeći da je kampanja etničkog čišćenja tokom četvorogodišnjeg rata u Hrvatskoj poprimila „oblik genocida, što je rezultiralo velikim brojem raseljenih, ubijenih ili nezakonito pritvorenih hrvatskih građana, kao i masovnim uništavanjem imovine“.



Prema navodima Zagreba, tom kampanjom – koja je odnela preko 10,000 ljudskih života – upravljano je direktno iz Beograda. Oko jedne trećine žrtava bili su civili – uključujući žene, decu i starije osobe.



Hrtvatska je druga balkanska zemlja koja Srbiju pred MSP-om tuži za genocid.



Bosna je svoju parnicu protiv iste zemlje pokrenula 1993. godine. Međutim, u februaru 2007. godine, sudije MSP-a su Srbiju oslobodile direktne odgovornosti za srebrenički genocid, a proglasili je krivom samo zbog toga što nije sprečila i kaznila počinioce tog zločina.



Oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijeno je nakon što su Srebrenicu, u julu 1995., zauzele snage bosanskih Srba. I Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je, kao i MSP, zaključio da je taj masakr imao razmere genocida.



Pravni tim Beograda je ove sedmice svoju argumentaciju započeo osporavanjem nadležnosti MSP-a za hrvatski slučaj. Iznet je stav da Srbija – zbog toga što, u vreme kada je protiv nje (pre devet godina) pokrenuta parnica, nije bila članica Ujedinjenih nacija i nije bila potpisnica Konvencije o genocidu.



Postupak ne može započeti pre no što sudije potvrde da je sud nadležan – a odlučivanje o tome bi moglo da potraje nekoliko meseci.



Posmatrači zapažaju da je Srbija isti argument iskoristila i u bosanskom slučaju, kada je bezuspešno osporavala nadležnost MSP-a.



Međutim, bivši ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Goran Svilanović, kaže da ne bi trebalo izvoditi nikakve zaključke iz ranijih parnica pred MSP-om, jer je svaki slučaj jedinstven.



„Bosanski slučaj je okončan. Sada imamo potpuno drugačiju situaciju i sve počinje iz početka. Tako da je moguća i odluka MSP-a da nije nadležan za vođenje ovog slučaja, uprkos odluci koju je doneo u slučaju Bosne“, kazao je Svilanović.



Predsednica beogradskog Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), Biljana Kovačević Vučo, ukazuje i na to da dve parnice za genocid ne bi trebalo porediti.



„U vreme kada je Bosna iznosila svoj slučaj pred MSP-om, MKSJ je već utvrdio da je na njenoj teritoriji počinjen genocid. Kada je reč o Hrvatskoj, genocid nije potvrđen nijednom presudom koja se odnosila na ratne zločine u toj zemlji“, kazala je ona.



Zagreb se iskreno nada da će se MSP proglasiti nadležnim za vođenje ovog slučaja.



„Ja sa 90 procenata sigurnosti mogu da tvrdim da će MSP presuditi u našu korist“, rekao je Željko Horvatić, profesor međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu.



„Naravno, pred nama je duga pravna bitka, a njen ishod će zavisiti od spremnosti MSP-a da u ovom slučaju primeni Konvenciju o genocidu.“



Ukoliko slučaj bude potvrđen, Zagreb ima dobre izglede da ga dobije – tvrdi Sakib Softić, šef pravnog tima koji je pred istim sudom zastupao Bosnu.



„Hrvatska je u boljoj poziciji od Bosne, jer će možda imati pristup dokumentima koja nama nisu bila dostupna, a pogotovo neredigovanim verzijama zapisnika sa sastanaka srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO)“, kazao je on.



Svega nekoliko dana pre no što su počela preliminarna saslušanja pred ovim sudom, Hrvatska je od sudija MSP-a zatražila da joj ta dokumenta – koja navodno sadrže dokaz o direktnoj umešanosti Beograda u ratove koji su na Balkanu vođeni tokom devedesetih – pribave od MKSJ-a i iz Srbije.



Međutim, taj zahtev za sada nije prihvaćen, pošto sud najpre mora odlučiti da li je nadležan za vođenje ovog slučaja.



Sličan zahtev koji je Bosna podnela pre dve godine prilikom iznošenja svog slučaja bio je odbačen. Tada su sudije MSP-a saopštile kako su od bosanske strane već dobili dovoljno dokaza.



U Bosni mnogi smatraju kako bi, da su sudije u njihovom slučaju imale pristup dokumentima VSO-a, to možda izmenilo i ishod parnice.



Pravni zastupnik Hrvatske, Ivan Šimonović, izjavio je za IWPR kako je optimista i kako veruje da će sudije, ukoliko slučaj bude nastavljen, zahtevati ta dokumeta.



„Rekao bih da, ukoliko MSP po pitanju nadležnosti presudi u našu korist, postoji i ozbiljna mogućnost da će i Srbiji i Haškom tribunalu biti naloženo da predaju zapisnike VSO-a“, kazao je on.