Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Beograd Nudi Pregovore o Federaciji

Posle opasnog intenziviranja kampanje protiv crnogorskog rukovodstva, Beograd je iznenada ponudio nastavak pregovora sa ovom buntovnom republikom. To je mozda poslednji korak pre referenduma o nezavisnosti.
By IWPR Balkans

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic prihvatio je iznenadni poziv za razgovor o buducnosti jugoslovenske federacije, od srpske vladajuce Socijalisticke partije Slobodana Milosevica.


Poziv stize dva meseca posto je Podgorica iznela svoj najnoviji predlog o radikalnom redefinisanju odnosa unutar Federacije kojim se trazi konsituciono izjednacavanje Crne Gore i Srbije.


Ipak, mali broj posmatraca u Podgorici veruje da ce ovi pregovori doneti bilo sta drugo, osim jos jednog koraka u pravcu potpune dezintegracije federacije.


Pre samo nekoliko nedelja, Vojislav Seselj je pretio Crnoj Gori silom, zbog njenih "separatistickih" pretenzija. Ni Milosevicevi socijalisti nisu bili narocito odusevljeni Platformom. Kampanja u drzavnim medijima protiv Mila Djukanovica dodatno je intenzivirana. Podecala je na vec vidjene medijske kampanje pred ratove u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni.


Beograd je sa Crnom Gorom usao u pravi ekonomski sukob. Zbog toga je poslednjih meseci gotovo posve nestalo nekadasnje zajednicko trziste. Razne uredbe onemogucavaju slobodan protok robe izmedju Srbije i Crne Gore. Prodaja poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Crnu Goru zabranjena je, sto je ovu malu republiku navelo da se orijentise na uvoz iz Evrope.


U poslednjih nekoliko nedelja, stotine vozila registrovanih u Crnoj Gori oduzeto je od strane policije u Srbiji. Mnogi gradjani Jugoslavije registruju kola u Crnoj Gori zbog toga sto je tamo liberalizovan uvoz automobila. Srpska policija strogo cuva granice ovih dveju republika.


Dakle, odnosi ove dve republike dostigli su onu tacku koja je pretila da se pretvori u pravi sukob. Zato je poziv iz Beograda u Podgorici prihvacen sa olaksanjem. Pored Milosevicevih socijalista i Seseljevi radikali poslali su ljubazno pismo Djukanovicevoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), trazeci nastavak pregovora.


Zvanicnici DPS partije su reagovali oprezno, insistirajuci da se pregovori vode u Crnoj Gori. Kasnije se od toga odustalo.


"Nije vazno gde cemo pregovarati, u Srbiji ili Crnoj Gori. Mnogo je vaznije sto nakon pretnji silom, iz Beograda stizu prvi pozitivni signali", izjavio je crnogorski premijer Filip Vujanovic. On je, medjutim, odbio mogucnost da se razgovori vode u Saveznoj Skupstini, jer je prema njemu ta institucija "nelegitimna i nelegalna".


Sudeci po izvorima bliskim DPS partiji, potvrdjeno je da se vrse ozbiljne pripreme za ovaj sastanak, do koga bi moglo doci 26.oktobra.


Podgorica insistira na tome da se razgovori vode na osnovu tekuceg plana o konstitucionalnoj reformi, koji je poslat Beogradu pre dva meseca. "Ne zelimo da vodimo razgovore o drugim temama, vec o nasem konkretnom predlogu", rekao je Miodrag Vukovic, savetnik Mila Djukanovica.


Upadljivo je sto se poziv za razgovor iz Beograda odnosi samo na DPS, vodeceg partnera koalicione vlade Crne Gore. Kada se Djukanovic spremao da se sastane sa Milosevicevim predstavnicima ovog leta, Novak Kilibarda, predsednik Narodne stranke, pretio je izlaskom iz koalicione vlade.


Narodna stranka i Socijaldemokratska partija cesto su kritikovali Djukanovica zbog njegove usporene taktike koju je primenjivao prema Milosevicu, instistirajuci na mnogo vatrenijoj borbi, I cak potpunom raskidu sa Beogradom.


Ali ovog puta, spremnost DPS-a na pregovore, nije naisla na podozrenje koalicionih partnera. To se moze pripisati delom ocekivanju da predstojeci razgovori nece dovesti do okoncanja sukoba izmedju Srbije i Crne Gore.


"Ne verujem da jugoslovenski predsednik hoce ozbiljno da razgovara", konstatovao je Kilibarda.


Dok se stalno povecava teznja ka vecoj nezavisnosti od Beograda, raste i poverenje medju koalicionim partnerima u vladi. Pritisnut unutrasnjim problemima i insistiranjem medjunarodne zajednice na teritorijalnom integritetu Jugoslavije, Djukanovic je odabrao strategiju sporog odvajanja od Srbije. Korak po korak, osvajaju se brojne ekonomske, granicne, carinske i druge funkcije koje su ranije bile u nadleznosti savezne drzave. Vec su u toku pripreme za crnogorsku monetu, koje podstice ubrzana inflacija dinara.


Pritisak na crnogorskog predsednika je sve veci unutar same republike da ubrza korake prema nezavisnosti. Dugo ocekivane ekonomske reforme dovedene su u pitanje, delom zbog toga sto Crna Gora,buduci da je deo savezne drzave,ne prima pomoc od Svetske banke, Medjunarodnog monetarnog fonda i slicnih institucija. Crnogorci vise ne zele da placaju visoku cenu izolovanosti i sankcija zbog Miloseviceve lose politike.


Predsednik crnogorskog parlamenta, Svetozar Marovic, navodi da vise od polovine stanovnistva zeli da se odmah raspise referendum, a sedamdeset odsto njih podrzava samostalnu Crnu Goru ili labavu konfederaciju koja se trazi u posledenjem predlogu vlade.


Djukanovic moze upotrebiti razgovore da bi uputio Beogradu poruku da je Crna Gora spremna poci svojim putem. U medjuvremenu, on ce gledati da pokaze svoju spremnost za pregovore kao jos jedan dokaz medjunarodnoj zajednici da je za kompromis.


Ukoliko pregovori propadnu, kao sto svi u Podgorici ocekuju, crnogorski predsednik ce mozda imati jos jedan argumenat vise za pozivanje referenduma o nezavisnosti, koji je crnogorsko rukovodstvo najavilo za prolece.


Milka Tadic je urednik nedeljnih novina "Monitor" iz Podgorice.