BALKANSKI SUDOVI PREUZIMAJU PROCESUIRANJE RATNIH ZLOČINA

Predsednik Tribunala je na konferenciji u Sarajevu rekao da odgovornost za procesuiranje ratnih zločina sada leži na nacionalnim sudovima iz regiona.

BALKANSKI SUDOVI PREUZIMAJU PROCESUIRANJE RATNIH ZLOČINA

Predsednik Tribunala je na konferenciji u Sarajevu rekao da odgovornost za procesuiranje ratnih zločina sada leži na nacionalnim sudovima iz regiona.

Saturday, 20 June, 2009
Nakon što Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u narednih nekoliko godina bude okončao rad, nacionalni sudovi država bivše Jugoslavije moraju biti spremni da ponesu najveći deo odgovornosti za procesuiranje ratnih zločina – rekao je ove sedmice u Sarajevu predsednik Tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson).



Boraveći u svojoj prvoj zvaničnoj poseti regionu nakon što je izabran na čelnu funkciju u sudu, sudija Robinson je, pored ostalog, bosanskim vlastima uputio kritiku zbog toga što otežavaju uvođenje mera koje su neophodne kako bi suđenja koja se odvijaju u Bosni zadovoljila iste one visoke standarde koji se poštuju u Hagu.



„Podrška sudovima u obezbeđivanju kapaciteta u okviru nacionalnih pravosudnih sistema predstavlja suštinsko nasleđe MKSJ-a“, kazao je sudija Robinson, koji je održao govor na otvaranju konferencije koju su u bosanskoj prestonici organizovali Međuregionalni institut Ujedinjenih nacija za istraživanje zločina i pravde (United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute, UNICRI) i Haški tribunal.



Trebalo je da Tribunal svoj rad okonča 2010., ali je sudija nedavno od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražio produženje mandata za još dve godine. On je rekao kako se očekuje da će poslednji žalbeni procesi pred Tribunalom biti održani tokom 2013.



„Činjenica je da svoje napore usredsređujemo na okončanje rada Haškog tribunala, ali takođe nastojimo i da osiguramo kontinuitet kroz rad i podršku nacionalnim sudovima za ratne zločine iz regiona“, kazao je sudija Robinson.



„Proces prosleđivanja slučajeva Haškog tribunala nacionalnim sudovima je zaključen. Sada na njima leži odgovornost budućeg rada na tim slučajevima.“



Sudija Robinson je rekao i kako je veoma zabrinut zbog toga što bosanski savet ministara „nije obezbedio fondove za primenu Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i nije obezbedio produžetak mandata stranima sudijama i tužiocima.“



Mandat međunarodnih sudija i tužilaca zaposlenih u bosanskom sudu za ratne zločine i u kancelariji tužilaštva ističe u decembru 2009. Nacrt zakona kojim bi mandat međunarodnog osoblja bio produžen predat je još početkom godine bosanskom savetu ministara – telu koje je često blokirano (jer ga zajedno čine zvaničnici iz muslimansko-hrvatskog i srpskog dela Bosne) i koje ga još nije usvojilo.



„Važno je da se odmah reaguje“, rekao je sudija Robinson. „Jasno je da bi odeljenje za ratne zločine od jednog trenutka trebalo da čine isključivo domaće sudije, ali međunarodne sudije i tužioci imaju ključnu ulogu kada je u pitanju zaštita integriteta pravnog sistema, a mi još uvek nismo u fazi kada bi oni mogli da se povuku. Dok god budem tu gde jesam, snažno ću uticati na one institucije koje mogu doprineti rešavanju pitanja produžetka njihovog mandata.“



„Rad Haškog tribunala i Suda Bosne i Hercegovine od presudne je važnosti za uspostavu procesa pomirenja“, rekao je on.



Na istoj je konferenciji Tribunal promovisao i svoj Priručnik o razvijenim praksama MKSJ-a, koji je objavljen u saradnji s Međuregionalnim institutom.



Sudija Robinson je ukazao na to da je ovaj priručnik načinjen „u cilju očuvanja dokumentacije Tribunala“, te da predstavlja zbirku pisanih dokumenata o radu Tribunala koja je sakupljana tokom 16 godina njegovog rada. Direktor Međuregionalnog instituta, Sandro Kalvani (Sandro Calvani), ukazao je na ogromnu važnost ovog priručnika, jer se radi o tome da „Tribunal po prvi put piše o sebi na taj način, i da se to odnosi na sve faze sudskih procesa – od istražnih postupaka do samih suđenja“.



Sudija Robinson je rekao i da „fizički arhiv“ Tribunala predstavlja jedno od njegovih najvažnijih zaveštanja i da će služiti kao osnova za procesuiranja pred nacionalnim sudovima.



Očekuje se da će Savet bezbednosti do kraja godine usvojiti odluku o čuvanju arhive – rekao je on.



Velma Sarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
Frontline Updates
Support local journalists