BALKANSKE ZEMLJE PLANIRAJU SARADNJU RADI ULASKA U NATO
Tri balkanske zemlje koje ovog puta nisu pozvane da se pridruze NATO-u udruzuju napore da bi uspele u narednom pokusaju.
BALKANSKE ZEMLJE PLANIRAJU SARADNJU RADI ULASKA U NATO
Tri balkanske zemlje koje ovog puta nisu pozvane da se pridruze NATO-u udruzuju napore da bi uspele u narednom pokusaju.
Albanija, Hrvatska i Makedonija razmatraju planove koji treba da uvecaju njihove sanse za ulazak u NATO, nakon sto im je prosle nedelje izmaklo clanstvo u ovom savezu.
Predsednici tri balkanske zemlje - koje nisu pozvane da postanu clanice alijanse na samitu u Pragu - dogovorili su se 21.novembra da saradjuju na ostvarivanju ovog cilja.
Savetnik predsednika Hrvatske, Tomislav Jakic, izjavio je za IWPR da ce ove zemlje zajednickim snagama potraziti nacine da poboljsaju svoju ekonomsku situaciju i oslobode se aktuelnih restrikcija u rezimu izdavanja viza.
Takodje je dogovorena serija redovnih sastanaka izmedju predsednika, savetnika vlada i ministara inostranih poslova.
"Ove tri zemlje se nadaju da ce u najskorijem mogucem roku postati clanice NATO-a", receno je u zajednickom saopstenju sa samita u Pragu.
"Saradnjom mozemo doci do boljih resenja za zajednicke probleme, kao sto su regionalna bezbednost, jacanje demokratije, trzisna ekonomija, reforma oruzanih snaga i borba protiv terorizma."
Saopstenje je izdato posle susreta makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog i njegovog albanskog kolege Alfreda Mojsiua u Ohridu 17.novembra. Hrvatski predsednik Stipe Mesic nije prisustvovao sastanku, ali je prihvatio inicijativu.
Ove tri zemlje morace da izvedu siroke ekonomske, politicke i vojne reforme, ako zele da ispune kriterijume za prijem u clanstvo u narednoj fazi sirenja NATO-a.
Kada su ga pitali za misljenje o izgledima balkanskih zemalja, generalni sekretar NATO-a, Dzordz Robertson je rekao: "Morace da se potrude."
Hrvatska, kao poslednja medju ove tri zemlje koja je zahtev za prijem iznela pocetkom ove godine, nalazi se u nesto boljoj ekonomskoj situaciji nego Albanija ili Makedonija, i ima bolje rezultate u razvoju demokratije. Ali i dalje se nalazi pred teskim zadatkom transformisanja svoje armije u mirnodopsku vojnu silu.
Jakic je rekao za IWPR da ce vojska morati da se oslobodi vise od 13.000 ljudi koji ce morati da potraze posao na drugoj strani. Vojska takodje mora biti depolitizovana - cime ce se prekinuti politika iz Tudjmanove ere kada su na najvisa mesta postavljani politicki saveznici.
Alijansa je pohvalila do sada izvrsene reforme i konstatovala da je "Hrvatska ostvarila ohhrabrujuci napredak i da ce se u buducnosti razmatrati mogucnost njenog ukljucivanja u clanstvo".
Ali, mnoge promene tek treba izvrsiti, pri cemu se vrhunski prioritet daje medjunarodnim obavezama, kao sto je saradnja sa Haskim tribunalom.
Makedonija, koja je blisko saradjivala sa NATO-om jos od 1995.godine, takodje mora obaviti siroke reforme u vojsci i unaprediti demokratiju.
Analiticar bezbednosnih pitanja Konstance Stelzenmiler veruje da Skoplje mora promeniti sadasnji odnos snaga izmedju ministarsatava odbrane i unutrasnjih poslova, vojske i policije. Cesto se cesto desava da ovo drugo preuzima nadleznosti prvog ministarstva.
Albanija se suocava sa slicnim problemima. Oficir NATO-a za informisanje, Stefani Babst, izjavila je za IWPR da Tirana mora naporno raditi da bi suzbila korupciju i sprovela sire demokratske reforme.
Predsednik SAD, Dzordz W. Bus, susreo se sa albanskim, hrvatskim i makedonskim liderima drugog dana samita i obecao im "podrsku vodece clanice NATO-a."
Alijansa je igrala vaznu ulogu u ovom regionu obezbedjujuci ne samo stabilnost i sigurnost nego i podrsku za demokratski razvoj.
Saule Muhametrahimova je Menadzer centralnoazijskog projekta IWPR-a u Londonu.
