Azurirani osvrt na Kosovo
Dan 282
Azurirani osvrt na Kosovo
Dan 282
Kada je tuzilastvo zavrsilo svoj kosovski slucaj protiv Slobodana Milosevica u septembru 2002. godine, ono je saopstilo sudu da bi jos nekoliko svedoka moglo da svedoci tokom delova sudjenja vezanih za Bosnu i Hrvatsku. Jedan od tih svedoka bio je general Vesli Klark, a drugi bivsi predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Milosevicev saradnik Zoran Lilic. Obojica su dosta pomogli slucaju tuzilastva. (Neposredno nakon sto je tuzilastvo zavrsilo svoj slucaj vezan za Kosovo, Koalicija za medjunarodnu pravdu (KMP) je napravila osvrt na kosovski slucaj tuzilastva. Izvestaj 'Gde je krunski dokaz? Analiza dokaznog materijala vezanog za Kosovo ukazuje na Miloševiæevu krivicu' od 13. septembra 2002. se nalazi na sajtu KMP-a. KMP ce na sajt postaviti i osvrt na slucajeve tuzilastva vezane za Hrvatsku i Bosnu nakon njihovog okoncanja u cetvrtak, 19.februara 2004.)
Dok je gospodin Lilic bio vise nego spreman da se slozi sa skoro svim sto je Milosevic rekao a sto je imalo veze sa Bosnom ili Hrvatskom, on je tvrdoglavo odbijao da se slozi sa optuzenim po pitanju Kosova. On je pred sudom rekao da je Milosevic bio u potpunosti obavesten o desavanjima na terenu na Kosovu, ukljucujuci zlocine pocinjene od pripadnika rezervnog sastava srpske policije koji su otimali imovinu kosovskih Albanaca. Informacije su mu bile dostavljane i od resora drzavne i od resora javne bezbednosti Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije (MUP), od Vojske Jugoslavije (VJ) i od civilnih vlasti, a dodatno i kroz usmene i pisane Liliceve izvestaje nakon sto je dva puta bio u misijama za utvrdjivanje cinjenica u pokrajini. Drugim recima, Milosevic je znao da oni koji su pod njegovom kontrolom vrse zlocine nad kosovskim Albancima.
Jos jedan vazan dokaz koji je tuzilastvo pokazalo preko Lilica bilo je pismo nacelnika generalstaba VJ Momcila Perisica koji je ostro kritikovao Milosevica za nelegalno preuzimanje kontrole nad situacijom na Kosovu izvan lanca komandovanja. Takodje, Perisic je optuzio Milosevica da je VJ potcinio nekvalifikovanim komandantima, da nezakonito naredjuje da VJ snabdeva srpsku policiju (MUP) opremom, da naredjuje VJ da vrsi zadatke koje joj ne pripadaju po ustavu, da formira poseban i licni lanac komandovanja za jedinicu VJ poznatu kao 'gardijska brigrada' i da unapredjuje oficire ne oslanjajuci se na zakone, principe ili kriterijume kvalifikovanosti.
Suocen u sudu sa Perisicevim pismom, Milosevic ga je nazvao 'dimnom zavesom' i optuzio je generala za umesanost u spijunazu. Gospodin Lilic je dozvolio sebi da se nasmeje na tu optuzbu i da kaze : « Ja bih ga (Perisica) licno uhapsio da je on spijunirao. Tesko bih mogao da se slozim da je (pismo) dimna zavesa'.
Milosevic je pokusao da ponovo zadobije Lilicevu lojanost neprestano ponavljajuci da je prihvatio njegov savet po pitanju Kosova. Napokon, svedok ga je isekao: 'Molim Vas prestanite da govorite da ste se slozili sa onim sto sam Vam savetovao'. Kao odgovor na ideju da je Milosevic izabrao najbolji moguci put da okonca sukob na Kosovu i da zastiti srpske interese u regionu, Lilic je bio jos direktniji: 'Na Kosovu je sad manje Srba nego sto ih ima u zatvorima u Hagu'.
Komandant snaga NATO general Vesli Klark, koji je pregovarao sa Milosevicem o Kosovu, kritikovao je nacin na koji je on resavao etnicke tenzije u pokrajini. Potvrdjujuci ono sto su drugi svedoci rekli, Klark je svedocio da je Oslobodilacka vojska Kosova nastala iz srpske represije i nespremnosti da se nadje politicko resenje.
Prekomerna upotreba sile kao odgovor na akcije OVK-a prouzrokovala je humanitarnu katastrofu, naveo je Klark. Do jeseni 1998.godine stotine hiljada kosovskih Albanaca su zivele u sumama bez nacina da se prehrane. NATO je zapretio upotrebom sile da bi zaustavio srpske trupe u ciscenju pokrajine od Albanaca pod pokricem borbe protiv terorista. Ipak, tokom pregovora Milosevic je davao obecanja koja nije nameravao da ispuni, da ce povuci trupe da bi ljudi mogli da se vrate kucama.
Klark je izjavio da je Milosevic video Kosovo kao kljucno za njegovu politicku buducnost. Kao tadasnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) on je izjavio Klarku da je Kosovo vaznije nego svoju glava.
Kada je Milosevic ispitivao Klarka o zakonitosti NATO bombardovanja, bivsi general je pred sudom rekao da smatra da je ono ucinjeno neophodnim Milosevicevim napadima nad sustinski nenaoruzanu civilnu populaciju i njegovu nespremnost da se pridrzava onoga sto je dogovoreno. Da li je NATO delovao legalno upotrebivsi vojnu silu protiv Srbije nije pitanje u slucaju protiv Milosevica. Cak i da je delovao nelegalno, to ne moze opravdati etnicko ciscenje i druge zlocine protiv civilne populacije Kosova.
Optuzeni je pokusao da prikaze svoju poziciju kao poziciju mirotvorca na Balkanu, ali Klark se sa tim nije slozio. Klark je izjavio da Miloseviceva liderska uloga 'nije bila samo o miru… ona je bila kombinacija… strategije upotrebe sile, upotrebe zastrasivanja, pretnji, a zatim odlaska pred medjunarodnu zajednicu i trazenja mira. Ta kombinacija je obelezila njegovo ponasanje tokom celog tog perioda…'
Iako je tuzilastvo predstavilo da je dokazalo svoj slucaj vezan za Kosovo pre Lilicevog i Klarkovog svedocenja, njihovi iskazi slucaj pojacavaju i daju mu nove perspektive.
(Izvestaji koji se odnose na svedocenja ova dva svedoka mogu se naci na sajtu KMP-a – izvestaj 'Lilic se suprotstavlja Milosevicu oko strategije za vreme kosovske krize' od 19. juna 2003. i izvestaj 'Klark kaze da je Milosevic unapred znao za Srebrenicu i da je imao nameru da pobije Albance' od 15.decembra 2003.)
Dok je gospodin Lilic bio vise nego spreman da se slozi sa skoro svim sto je Milosevic rekao a sto je imalo veze sa Bosnom ili Hrvatskom, on je tvrdoglavo odbijao da se slozi sa optuzenim po pitanju Kosova. On je pred sudom rekao da je Milosevic bio u potpunosti obavesten o desavanjima na terenu na Kosovu, ukljucujuci zlocine pocinjene od pripadnika rezervnog sastava srpske policije koji su otimali imovinu kosovskih Albanaca. Informacije su mu bile dostavljane i od resora drzavne i od resora javne bezbednosti Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije (MUP), od Vojske Jugoslavije (VJ) i od civilnih vlasti, a dodatno i kroz usmene i pisane Liliceve izvestaje nakon sto je dva puta bio u misijama za utvrdjivanje cinjenica u pokrajini. Drugim recima, Milosevic je znao da oni koji su pod njegovom kontrolom vrse zlocine nad kosovskim Albancima.
Jos jedan vazan dokaz koji je tuzilastvo pokazalo preko Lilica bilo je pismo nacelnika generalstaba VJ Momcila Perisica koji je ostro kritikovao Milosevica za nelegalno preuzimanje kontrole nad situacijom na Kosovu izvan lanca komandovanja. Takodje, Perisic je optuzio Milosevica da je VJ potcinio nekvalifikovanim komandantima, da nezakonito naredjuje da VJ snabdeva srpsku policiju (MUP) opremom, da naredjuje VJ da vrsi zadatke koje joj ne pripadaju po ustavu, da formira poseban i licni lanac komandovanja za jedinicu VJ poznatu kao 'gardijska brigrada' i da unapredjuje oficire ne oslanjajuci se na zakone, principe ili kriterijume kvalifikovanosti.
Suocen u sudu sa Perisicevim pismom, Milosevic ga je nazvao 'dimnom zavesom' i optuzio je generala za umesanost u spijunazu. Gospodin Lilic je dozvolio sebi da se nasmeje na tu optuzbu i da kaze : « Ja bih ga (Perisica) licno uhapsio da je on spijunirao. Tesko bih mogao da se slozim da je (pismo) dimna zavesa'.
Milosevic je pokusao da ponovo zadobije Lilicevu lojanost neprestano ponavljajuci da je prihvatio njegov savet po pitanju Kosova. Napokon, svedok ga je isekao: 'Molim Vas prestanite da govorite da ste se slozili sa onim sto sam Vam savetovao'. Kao odgovor na ideju da je Milosevic izabrao najbolji moguci put da okonca sukob na Kosovu i da zastiti srpske interese u regionu, Lilic je bio jos direktniji: 'Na Kosovu je sad manje Srba nego sto ih ima u zatvorima u Hagu'.
Komandant snaga NATO general Vesli Klark, koji je pregovarao sa Milosevicem o Kosovu, kritikovao je nacin na koji je on resavao etnicke tenzije u pokrajini. Potvrdjujuci ono sto su drugi svedoci rekli, Klark je svedocio da je Oslobodilacka vojska Kosova nastala iz srpske represije i nespremnosti da se nadje politicko resenje.
Prekomerna upotreba sile kao odgovor na akcije OVK-a prouzrokovala je humanitarnu katastrofu, naveo je Klark. Do jeseni 1998.godine stotine hiljada kosovskih Albanaca su zivele u sumama bez nacina da se prehrane. NATO je zapretio upotrebom sile da bi zaustavio srpske trupe u ciscenju pokrajine od Albanaca pod pokricem borbe protiv terorista. Ipak, tokom pregovora Milosevic je davao obecanja koja nije nameravao da ispuni, da ce povuci trupe da bi ljudi mogli da se vrate kucama.
Klark je izjavio da je Milosevic video Kosovo kao kljucno za njegovu politicku buducnost. Kao tadasnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) on je izjavio Klarku da je Kosovo vaznije nego svoju glava.
Kada je Milosevic ispitivao Klarka o zakonitosti NATO bombardovanja, bivsi general je pred sudom rekao da smatra da je ono ucinjeno neophodnim Milosevicevim napadima nad sustinski nenaoruzanu civilnu populaciju i njegovu nespremnost da se pridrzava onoga sto je dogovoreno. Da li je NATO delovao legalno upotrebivsi vojnu silu protiv Srbije nije pitanje u slucaju protiv Milosevica. Cak i da je delovao nelegalno, to ne moze opravdati etnicko ciscenje i druge zlocine protiv civilne populacije Kosova.
Optuzeni je pokusao da prikaze svoju poziciju kao poziciju mirotvorca na Balkanu, ali Klark se sa tim nije slozio. Klark je izjavio da Miloseviceva liderska uloga 'nije bila samo o miru… ona je bila kombinacija… strategije upotrebe sile, upotrebe zastrasivanja, pretnji, a zatim odlaska pred medjunarodnu zajednicu i trazenja mira. Ta kombinacija je obelezila njegovo ponasanje tokom celog tog perioda…'
Iako je tuzilastvo predstavilo da je dokazalo svoj slucaj vezan za Kosovo pre Lilicevog i Klarkovog svedocenja, njihovi iskazi slucaj pojacavaju i daju mu nove perspektive.
(Izvestaji koji se odnose na svedocenja ova dva svedoka mogu se naci na sajtu KMP-a – izvestaj 'Lilic se suprotstavlja Milosevicu oko strategije za vreme kosovske krize' od 19. juna 2003. i izvestaj 'Klark kaze da je Milosevic unapred znao za Srebrenicu i da je imao nameru da pobije Albance' od 15.decembra 2003.)
