Avionska nesreca otkriva nedostatke u funkcionisanju bosanske drzave
Pometnja koja je pratila potragu za telom predsednika Makedonije pokrenula je debatu o efikasnosti bosanskih institucija.
Avionska nesreca otkriva nedostatke u funkcionisanju bosanske drzave
Pometnja koja je pratila potragu za telom predsednika Makedonije pokrenula je debatu o efikasnosti bosanskih institucija.
Samo nekoliko sedmica posle sahrane predsednika Makedonije, koji je nastradao kada se njegov avion srusio iznad Bosne i Hercegovine, u Sarajevu se povela zestoka debata o tome koga treba okriviti za pometnju koja je nastala prilikom otpocinjanja potrage za telom Borisa Trajkovskog.
Dok medjunarodne mirovne snage, lokalni mediji i politicari razmenjuju optuzbe za odgovornost za nastalu konfuziju, mnogi analiticari se slazu da ova afera jasno ukazuje na cinjenicu da bosanske institucije ne funkcionisu u nizu vaznih aspekata.
Avion kojim su Trajkovski i drugi clanovi delegacije putovali na medjunarodnu konferenciju investitora u Mostaru srusio se 26. februara u 08:01 sati po lokalnom vremenu, u blizini Stoca.
Nakon sto je Dragan Covic, predsednik predsednistva Bosne i Hercegovine, pred ucesnicima na konferenciji objavio da se avion srusio i da su svih devetoro ljudi u njemu poginuli, nastala je pometnja oko pitanja ko je nadlezan za pronalazenje tela.
Teorijski, trebalo je da reaguje lokalno ministarstvo unutrasnjih poslova u saradnji sa civilnom odbranom, civilnom avijacijom i sluzbama za vanredne situacije.
Medjutim, usledilo je 27 casova konfuzije, jer nije bilo jasno da li su za ovaj zadatak nadlezne bosanske vlasti ili mirovne snage SFOR-a.
Dok su po Bosni i Makedoniji kolale glasine, bosanski mediji su optuzivali SFOR da je onemogucio pristup mestu nesrece – sto su NATO snage odmah demantovale.
Nepotvrdjene i, kako se kasnije pokazalo, netacne informacije o uzrocima tragedije objavljivane su putem lokalnih medija iz sata u sat; portparol SFOR-a je naknadno izjavio da je manje od jednog procenta ovih izvestaja bilo tacno.
Posto su lokalne vlasti formirale sopstveni "krizni stab" za koordinaciju potrage izmedju lokalne policije i sluzbi za vanredne situacije, tela poginulih Makedonaca konacno su pronadjena i otpremljena kuci.
Antonio Prlenda, analiticar za vojna pitanja, objasnjava ovu konfuziju odlukom SFOR-a da onemoguci lokalnim vlastima pristup verovatnom mestu nesrece sa obrazlozenjem da je to zona u kojoj verovatno ima postavljenih mina.
Prlenda kaze da je tome doprinelo i prakticno potpuno odsustvo informacija od predstavnika medjunarodnih snaga, sto je doprinelo stvaranju i sirenju glasina medju lokalnim stanovnistvom.
"Drugi problem je to sto SFOR, nakon sto je odbio da dozvoli lokalnim vlastima da uzmu ucesca u potrazi, nije bio otvoreniji prema javnosti. Kako su mogli unapred znati da je oblast minirana?", upitao se. Lokalni politicari ponavljaju slicne primedbe.
Posto je SFOR nekoliko dana bezuspesno tragao za telima, vidno ljut predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Adnan Terzic, izjavio je da je izostala koordinacija izmedju SFOR-a, bosanske policije i lokalne sluzbe trazenja i spasavanja.
Bosanski analiticari kazu da se cinilo da niko ne zna ko je nadlezan za zonu u kojoj se dogodila nesreca. SFOR je, sa svoje strane, eksplicitno poricao da je u bilo kom trenutku sprecavao lokalne vlasti da dodju do mesta nesrece i optuzivao lokalne medije za neodgovorno ponasanje i sirenje neproverenih glasina o tome ko ili sta je dovelo do pada aviona.
"SFOR nikoga nije sprecavao da ode na mesto nesrece", izjavio je portparol Dejv Saliven. "Ali, posto istraga jos traje, ne bi bilo u redu da dajem bilo kakve dodatne komentare."
Govoreci o izvestajima u lokalnim novinama, na radiju i televiziji u Bosni, dodao je da je "manje od jednog procenta onoga sto je objavljeno bilo tacno."
Posto je Savet ministara posle nocne vanredne sednice oformio sopstveni krizni stab, lokalne vlasti su se narednog dana aktivno prikljucile potrazi za srusenim avionom.
Savet je imenovao ministra za bezbednost Barsu Colaka da predvodi ovaj tim, zajedno sa ministrom inostranih poslova Mladenom Ivanicem, ministrom odbrane Miroslavom Nikolicem, javnim tuziocem Medzidom Kreso i sefom policije Zlatkom Mileticem.
U timu su bili clanovi iz Federacije i Republike Srpske, RS.
Dok su SFOR i bosanski politicari nastavljali da se prepiru oko toga ko je nadlezan za vodjenje potrage i koga treba kriviti za kasnjenje, lokalni mediji su zakljucili da citava ova afera pokazuje kakva pometnja vlada u pogledu stvarnih kompetencija lokalnih institucija u necemu sto je zapravo i dalje medjunarodni protektorat.
Senad Avdic, urednik magazina Slobodna Bosna, izjavio je da je aferom naglasena cinjenica da bosanska drzava nije opterecena samo podelom na dva entiteta, vec i prisustvom medjunarodnih vlasti, koje ogranicavaju ili ukidaju nadleznosti lokalnih organa vlasti.
"U ovom slucaju nametnuo se jos jedan element koji do sada nije uziman u razmatranje", rekao je on. U pitanju je to sto "suverenitet Bosne i Hercegovine, izvan samih podeljenih entiteta, ostaje ogranicen prisustvom medjunarodne zajednice."
"Prostor za delovanje drzavnih organa vise je limitiran politikom medjunarodne zajednice nego podelom drzave (na dva entiteta)."
Ukazao je na to da je lokalno formirani krizni stab u svojim postupcima pokazao neocekivano jedinstvo, i pored toga sto je bio sastavljen od clanova iz dva bosanska entiteta.
Colak je takodje izjavio da je zasluga Saveta ministara to sto je uspeo da formira tim koji je delovao jedinstveno, sto je konacno i dovelo do pronalazenja mesta nesrece i ostataka putnika.
"Bili smo frustrirani cinjenicom da potraga nije odmah dala rezultate i da avion nije odmah pronadjen", izjavio je Colak. "U takvoj situaciji najvaznije je bilo da se postupa efikasno i da se avion pronadje u najkracem mogucem roku, jer je jos postojala nada da ima prezivelih."
Prema Avdicu, uspeh kriznog tima pokazao je da domace institucije u Bosni mogu dobro funkcionisati ako im se pruzi prilika za to.
"U operaciji pronalazenja aviona zajednicki su delovala ministarstva unutrasnjih poslova Federacije i Republike Srpske", izjavio je Avdic. "Akcija drzavnih organa, kao sto je policija, ovde je bila ogranicena samo prisustvom SFOR-a."
"SFOR je proveo citav dan trazeci ostatke aviona na pogresnom mestu. Sledeceg dana, kada se u potragu ukljucila policija entiteta, avion je pronadjen."
Avdic je dodao da je pad aviona, takodje, pokazao da bosanskim institucijama drzavnog nivoa nedostaje autoritet. "Imamo institucije koje deluju nedovrseno i funkcionisu samo formalno. One nemaju pravih ovlascenja", izjavio je.
Odluka da se konferencija u Mostaru posle pada aviona ipak odrzi, dodao je, naglasila je njihovu neodgovornost: "Najodgovornije su postupile delegacije Srbije i Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Albanije, koje su otkazale ucesce."
Ali, dok Avdic tvrdi da konfuzija u pogledu nadleznosti zapravo odgovora interesima medjunarodne zajednice, Prlenda smatra da kasnjenje u pronalazenju tela poginulog predsednika samo ukazuje na dezorganizovanost – i neuspeh u razgranicavanju nadleznosti izmedju razlicitih lokalnih i medjunarodnih institucija.
"U vreme nesrece bilo nam je potrebno da znamo ko je nadlezan i ko je odgovoran za takvu situaciju", kaze on.
"Vaznije pitanje je sta bi se dogodilo da je pao neki veliki avion. Institucije Bosne i Hercegovine su jednostavno bile neorganizovane, a SFOR ih je dodatno sputao."
Marija Arnautovic je novinar TV Sarajevo.
