Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Avetinjski grad u Bosni ponovo ozivljava

Stotine bosanskih Muslimana proteranih iz Kozarca pre osam godina, vratilo se da ponovo podigne svoje srusene domove.
By Paul Hockenos

Dovikivanje radnika i ostri neujednaceni udarci njihovih cekica razbijaju zastrasujucu tisinu ovog, u korov zaraslog, avetinjskog grada. Dok cirkularne testere i mesalice za cement vredno rade, cuje se tek po koja rec.


Radnici su Muslimani povratnici - isti oni koji su iz ovog severoistocnog grada proterani u maju 1992, tokom jedne od prvih velikih akcija etnickog ciscenja u Bosni.


Tokom jednomesecnog masovnog terora, maskirani pripadnici paramilitarnih jedinica silovali su zene, a muskarce su ubijali ili zatvarali u logore u obliznjem rudniku gvozdja. Televizijske slike izgladnelih zatvorenika ogradjenih bodljikavom zicom zapanjile su gledaoce sirom sveta. Sam grad bio je poharan, svaka kuca potpuno opljackana i dinamitom dignuta u vazduh.


Danas se u Kozarac vratilo oko 900 izbeglica u kuce obnovljene iz fonda Evropske zajednice. "Ovo je nasa kuca. Nemamo kuda", rekao je Farudin Kapetanovic koji je, nakon sto je otpusten iz ozloglasenog logora Trnopolje, nedaleko odavde, preostale godine rata proveo u Svajcarskoj.


"Rat je zavrsen i uskoro ce krenuti nabolje. Njihova (srpska) ocekivanja se nisu ostvarila", kratko je rekao, dok su mu lice prekrivali znoj i prasina. "Mi se vracamo."


Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog ugovora 1995. godine, samo su se sporadicne grupice Muslimana i Hrvata vracale u Republiku Srpsku (RS). Ali ove godine broj povratnika se vec utrostrucio u poredjenju sa istim periodom prethodnih godina. Kancelarija Visokog predstavnika ocekuje da broj povratnika ove godine bude duplo veci u odnosu na proslu.


U Kozarcu je u toku rekonstrukcija 500 kuca koja ce EZ kostati preko 10 miliona dolara. Svake nedelje, podizu se tri ili cetiri nove kuce. Uslov za obnovu kuca je da se izbeglice iz Kozarca, od kojih vecina trenutno zivi u susednim gradovima pod kontrolom bosanskih Muslimana, obavezu da ce se vratiti i ziveti u svojim kucama. Njihovom repatrijacijom, kuce u kojima oni trenutno zive bice oslobodjene za druge povratnike. Projekti poput Kozarca su prvi korak u omogucavanju opsteg povratka, sto je cilj medjunarodne misije za odrzavanje mira u koju je ulozeno vise milijardi dolara.


Mada je Kozarac prica o uspehu, tesko se moze reci da se zivot ovde normalno odvija. Novopodignute kuce s crvenim krovovima upadljivo se isticu medju brdima krsa i unistenih domova od kojih se sastoje mnoge ulice. Unistenje Kozarca, koji je nekad bio napredan gradic sa 25.000 stanovnika, namerno je smisljeno tako da kasnije ljudi u njemu ne mogu da zive. Posle visegodisnjeg odlaganja, rukovodstvo bosanskih Srba napokon je nevoljno dalo odobrenje za povratak izbeglica.


"Sve je sada malo drugacije, ali je ipak dobro", rekla je Azra Kapetanovic, Farudinova rodjaka. "Morali smo da zapocnemo novi zivot, da pocnemo sve iz pocetka. Tesko je, zato sto niko u porodici ne radi." Ona i njena porodica zive od mesecne penzije njenog svekra koja iznosi 100 dolara.


Azrina sedmogodisnja cerka pohadja lokalnu skolu za decu bosanskih Muslimana. Obrzovanje je sada podeljeno po etnickim zajednicama. "Ovo je sada podeljeni grad", kaze ona. "Srbi imaju svoj deo, a mi svoj."


Niz glavnu ulicu nailazimo na tri Srbina, od kojih je jedan lokalni svestenik, kako odmaraju od oranja njive iza pravoslavne crkve. "Ne smetaju nam Muslimani", kaze Petar Tekic, Srbin, izbeglica iz Livna koje je pod kontrolom bosanskih Hrvata. "Ali, kad bih ja pokusao da se vratim kuci, sigurno bi me zaklali", rekao je ponavljajuci cesto koriscenu frazu medju Srbima.


Za razliku od ostalih gradova u drzavi bosanskih Srba, u kojima je dolazilo do zlostavljanja Muslimana povratnika, Kozarac je u proteklih 10 meseci bio miran. Kada je pre dve godine zapocela obnova, gradilista su bombardovana i ubijena je jedna osoba. Stalni medjunarodni pritisak i vidno prisustvo SFOR-a, izgleda da su zaplasili lokalne vlasti.


"Tri faktora su dovela do ovog uspeha", rekao je Milburn Line, medjunarodni sluzbenik koji radi na povratku izbeglica. "Prisustvo SFOR-a, investicije medjunarodne zajednice i odlucnost stanovnika Kozarca."


Medjutim, strah i nepoverenje su i dalje prisutni i na usnama ljudi ostaje neizgovoreno pitanje: sta ce se dogoditi kada medjunarodna zajednica napusti Bosnu? "Ovi policajci su isti oni ljudi", kaze Farudin, "upravo isti oni koji su u ratu nosili vojne uniforme."


Agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za preobuku bosanske policije namerava da u najskorijem roku, u lokalne jedinice uvede i muslimansku policiju. Medjutim, javila se samo nekolicina dobrovoljaca. Obuka regruta iz redova bosanskih Muslimana vrsi se u Policijskoj akademiji u Banjaluci, u srpskoj drzavi, dok Srbi studiraju na akademiji u Sarajevu. Predstavnici Federacije i Republike Srpske nedavno su potpisali novi zakon, cime se otvara put ka stvaranju multietnickih policijskih snaga.


Cetiri i po godine od pocetka mirovnog procesa, cak i optimisti priznaju da je broj izbeglica povratnika tuzno mali. U vecini urbanih oblasti, povratak je uglavnom stopiran haoticnim zakonima o nekretninama i cinjenicom da su u domovima predvidjenim za povratnike jos uvek raseljena lica. Kozarac je primer koji uliva nadu da se na zaceljivanju dubokih rana posleratne Bosne ipak, lagano i uz velike napore, krece napred. Ali, mnogi se plase da ce, ako taj proces potraje, medjunarodna zajednica izgubiti strpljenje pre nego sto Bosna bude spremna da stane na svoje noge.


Pol Hokenos je redovni dopisnik IWPR.