Autonomija - cilj Oslobodilacke narodne armije
Mada se ona o tome do sada nije izjasnila, vrlo je verovatno da je krajnji
Autonomija - cilj Oslobodilacke narodne armije
Mada se ona o tome do sada nije izjasnila, vrlo je verovatno da je krajnji
Makedoniji.
Pise: Laura Rozen iz Washingtona
U "vojnom komunikeu" koji je emitovao Deutsche Welle, Oslobodilacka narodna
armija, ONA, postavila je nekoliko kljucnih uslova za okoncanje ustanka.
ONA zeli da albanski postane zvanicni jezik i da se njihovoj zajednici
zakonski obezbedi isti onaj status koji uzivaju makedonski Sloveni, kao i
dodatna mesta u vladi i policijskim snagama.
Ti ciljevi uzivaju siroku podrsku medju Albancima u Makedoniji kao i
pripadnicima njihove etnicke grupacije sirom ove regije, kao i u dijaspori.
Stavise, to su vec dugo vremena ciljevi kojima teze legitimne etnicke
albanske politicke partije u Makedoniji. Najjaca od njih, Demokratska
partija Albanaca, DPA, koju vodi Arben Xhaferi clan je koalicione vlade.
Izgleda da je strategija ONA da primora vlasti u Skopju da udju u pregovore
sa njenim politickim krilom, Nacionalnom demokratskom partijom koja je na
povrsinu izbila neposredno nakon eskalacije borbi proslog meseca.
Sve je jasnije, medjutim, da su istinski ciljevi pobunjenika dalekosezniji.
Naime, ONA zeli da Albanci imaju kontrolu nad onim oblastima u Makedoniji u
kojima oni zive (mada ne traze promenu medjunarodnih granica).
Predstavnik pobunjenika, Sadri Ahmeti izjavio je za "New York Times" u
ponedeljak: "Trazimo da se makedonske snage povuku s nasih teritorija...
borim se za oslobodjenje svoje teritorije." Drugim recima, izgleda da ONA
zeli politicku i teritorijalnu autonomiju u okviru Makedonije. Zelja im je
da se armija i policija povuku iz gradova na zapadu i severu zemlje
nastanjenih albanskim stanovnistvom, zapravo oni zele federalizaciju
Makedonije. Mnogi analiticari veruju da bi takav projekat mogao da dovede
do raspadanja zemje.
Mnogi Albanci se protive zahtevima ONA. Najznacajniji od njih je vodja DPA,
Arben Xhaferi. "Moj stav je od pocetka bio da je federalizacija Makedonije
u suprotnosti sa interesima Albanaca i nikada nisam podrzavao ovu ideju",
izjavio je on za BBC.
"U interesu je svih Albanaca da Makedonija ima jednoglasnu demokratiju gde
neke od dilema u drustvu mogu da se rese zajednickim donosenjem odluka."
Buduci da makedonska vlada ne zeli da pregovara s pobunjenicima, postavlja
se pitanje da li ce moci da ih porazi vojnim putem. Izaslanik Ujedinjenih
nacija na Balkanu, Carl Bildt, smatra da bez medjunarodne pomoci to nece
moci da se obavi dovoljno brzo da bi se sprecilo sirenje konflikta.
Skopje priznaje da je njegova armija slaba. Mada su privatne formacije iz
inostranstva obucavale snage ministarstva unutrasnjih poslova, za samu
vojsku se smatra da nema strucnih kadrova, opreme niti dovoljno ljudstva da
ugusi ozbiljnu pobunu. Izvestaji govore o tome da su pobunjenici koji pod
svojom kontrolom drze sest sela iznad Tetova dobro opremljeni i naoruzani.
Skopje ne trazi trupe sa Zapada, vec tehnicku vojnu pomoc. No, do sada su
vlasti u Makedoniji od medjunarodne zajednice primile uglavnom retoricku
pomoc. Trenutno, NATO odbija da dozvoli svojim trupama, cijih 3.000
pripadnika sluzi kao zaledje misiji KFOR-a u Makedoniji, da pomognu
makedonskim vojnim snagama u borbi protiv pobunjenika bilo posredno ili
odrzavanjem mira.
Generalni sekretar NATO-a Lord Robertson je u ponedeljak pozvao zemlje
Alijanse da posalju jos 1.000 vojnika koji bi patrolirali na granici izmedju
Kosova i Makedonije. To bi u najboljem slucaju smanjilo priliv oruzja i
ljudstva preko granice, jer se cesto desava, uglavnom nocu, da se ljudi
tajno prebacuju u zemlju preko zabacenih planinskih prelaza.
Bivsi oficir UN u Makedoniji smatra da bi efektno zastrasivanje pobunjenika
moglo da se sprovede ukoliko bi nekoliko borbenih NATO helikoptera nadletalo
oblasti koje oni kontrolisu. Medjutim, Alijansa odbija cak i takvo ucesce.
SAD ce razmotriti slanje finansijske, pa cak i vojne pomoci Skopju kako bi
Makedoniji olaksale borbu protiv pobunjenika. Susedne zemlje, Bugarska i
Grcka ponudile su vojnu pomoc. No, s obzirom na istorijske okolnosti, malo
je verovatno da ce Makedonija to prihvatiti. Bez znacajne i blagovremene
medjunarodne pomoci, Makedonija ce tesko ugusiti pobunu kojoj se stalno
prikljucuju novi dobrovoljci.
U medjuvremenu, u proteklih nekoliko dana, pred zgradom drzavnog parlamenta
u Skopju okupljaju se razbesneli demonstranti, Makedonci. Neki od njih od
vlade traze da ih naoruza kako bi mogli da se bore protiv pobunjenika.
Istovrmeno, drzavna televizija je pocela da podstice ratne nagone.
Buduci da je Zapad bio zaokupljen procenama o tome koliku podrsku ONA uziva
medju lokalnim albanskim stanovnistvom, cinjenica da su nedavni dogadjaji
radikalizovali Makedonce je zapostavljena.
Kao sto je u ponedeljak izjavio jedan strucnjak za odnose medju etnickim
zajednicama u ovoj zemlji, ukoliko se rat otegne, Albancima i Makedoncima
bice sve teze da zive zajedno.
Pitanje koje se sada postavlja jeste da li ce se Skoplje upustiti u
pregovore s pobunjenicima ukoliko ne uspe brzo da ih porazi. Zbog pritiska
koji na nju vrse Makedonci, izgleda da vlada nece biti u mogucnosti da
pregovara s pobunjenicima ili da Albancima ponudi onu vrstu ustupaka koji bi
zaobisli zahteve ONA.
ONA je nestrpljiva da sto pre pregovara s vlastima (kao i sa medjunarodnom
zajednicom) o zahtevima koje je postavila. Ali, buduci da je vojni sukob u
pat poziciji, a medjunarodna zajednica nije voljna da pobunjenicima da
legitimno priznanje, nije bas jasno sta bi to privuklo dve zavadjene strane
pregovarackom stolu.
Laura Rozen je jedan od IWPR izvestaca.
