Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Atina bi da ucutka ekstremiste

Vlasti u Atini zele da ucutkaju uhapsene clanove ekstremisticke grupe.
By Gazmend Kapllani

Grcke vlasti nedavno su preduzele niz mera kako bi sprecile medije da stupe u kontakt sa uhapsenim pripadnicima grupe "17. novembar". Oni su cesti medijskim istupima prethodno rasplamsali strasti, kako u SAD, tako i kod kuce.


Nakon niza veoma kontroverznih intervjua za televizijske stanice i stampane medije koje su dali osumnjiceni pripadnici "17. novembra" u atinskom zatvoru "Koridalos", vlasti su zabranile bilo kakav kontakt izmedju zatvorenika sa bilo kim izvan zatvorskih zidina.


Veruje se da ce ova ogranicenja biti privremena, a uvedena su posle intervjua na tri strane koji je navodni vodja grupe, Aleksandros Djotopulos, dao za lokalni dnevni list "Lamiakos Tipos", u subotu, 5. oktobra.


Do ovoga intervjua je, ipak, doslo uprkos postojecoj zabrani bilo kakve komunikacije sa osumnjicenima, sem u slucaju njihovih roditelja i advokata. Zabrana je stupila na snagu posto je jedan drugi osumnjiceni, Savas Ksiros, dao telefonski intervju uzivo u najgledanijem terminu jedne televizijske stanice proslog meseca.


Kostas Simitis, premijer i lider vladajuceg PASOK-a, nedvosmisleno je osudio ovaj slucaj upozoravajuci one koji tretiraju terorizam kao "zabavu za mase" da ce se suociti sa ostrom osudom grckog naroda.


U svom intervjuu za televiziju "Alfa", Ksiros je branio nasilne metode "17. novembra": "Ubijao sam pojedince jer sam vise voleo narode koji su stradali zbog akcija tih pojedinaca".


Njegove izjave izazvale su pravu buru u grckoj javnosti, a mnogi mediji su se obrusili na ovu stanicu i ekstremisticku grupu ciji se pripadnici nalaze u pritvoru. Cak je i levici sklona "Elefterotipija", koju su nekada optuzivali da predstavlja glasnogovornika "17. novembra" jer je objavljivali njihova saopstenja, kritikovala ono sto je nazvala "novinarskom dzunglom".


Ovaj metez u medijima doveo je do demonstracija u Atini, 2. oktobra, u kojima je preko 1.500 clanova uglavnom levicarskih i anarhistickih organizacija uzelo ucesca. Tokom ovog protesta mogli su se cuti slogani podrske nasilnim akcijama "17. novembra".


Simitisova vlada je zabrinuta zbog mogucnosti da ovaj medijski cirkus pogorsa odnose sa Vasingtonom, koji su se znatno poboljsali posle niza spektakularnih hapsenja kljucnih pripadnika anti-americke ekstremisticke grupe ovog leta.


Amerika je vec dugo optuzivala Grcku da tolerise ekstremisticke aktivnosti "17. novembra". Ksirosovo hapsenje u julu ove godine predstavljalo je prvi ozbiljan udarac ovoj organizaciji u njenoj 27-godisnjoj istoriji ispunjenoj brojnim pljackama, bombaskim napadima i najmanje 25 ubistava, ukljucujuci cetiri americke diplomate.


Prva akcija "17. novembra" bilo je ubistvo Ricarda Velca, sefa atinskog ogranka CIA-e, 1975. godine, godinu dana nakon pada vojne hunte u Grckoj koju je CIA podrzavala. Posto su neki clanovi PASOK-a bili umesani u pokret otpora vojnoj hunti, Amerikanci su tvrdili da ova militantna grupa opstaje upravo zbog implicitne podrske pojedinih elemenata unutar ove politicke stranke.


Za vreme gostovanja u emisiji americke nacionalne mreze "CBS" u januaru ove godine, bivsi americki ambasador u Atini, Tomas Najls se pozalio da Atina ne zeli da se obracuna sa ekstremistima. "Vlada tolerise teroriste jer veruje da ce izgubiti isuvise politickih poena ukoliko ih pohapsi", tvrdio je Najls.


U istoj emisiji izrazena je sumnja da je Atina prikladan domacin Olimpijskih igara 2004. godine zbog navodno suvise mekog odnosa prema "17. novembru".


Ovaj program je prikazan u Americi samo dva dana pre zvanicne posete Kostasa Simitisa. Grcka ambasada je protestovala, a premijer je negirao bilo kakvu vezu izmedju svoje stranke i ekstremista.


Vlada je prikazala hapsenja veceg broja clanova "17. novembra" ovoga leta kao dokaz Amerikancima da je Grcka uistinu posvecena borbi protiv nasilnih grupa i organizacija. Medjutim, Simitisovo nastojanje da postane pouzdani saveznik u "ratu protiv terorizma" mogao bi ga suprotstaviti anti-americkim i nacionalistickim elementima grckog drustva, ali i tradicionalnim pristalicama PASOK-a.


Skoro tri decenije posle pada grcke vojne hunte koju je podrzavala CIA, anti-americka osecanja su jos uvek snazna u Grckoj. Mnogi, kojima je drago sto su se clanovi "17. novembra" nasli iza resetaka, ipak su bili uzasnuti mogucnoscu da bi uhapseni mogli biti izruceni Americi radi sudjenja.


Americki ambasador Tomas Miler, u intervjuu za jedan grcki list 4.avgusta nije zeleo da komentarise ovakvu mogucnsoti. "Ne mogu nista reci po tom pitanju. Nas interes je da se tim ljudima sudi i da se pronadju dokazi uz pomoc kojih ce biti osudjeni na najteze kazne", izjavio je ambasador.


Cini se da Vasington sada zeli da stvori jak pravni tim koji ce zastupati zrtve militantnih ekstremista u grckim sudovima.


Americki zvanicnici su se do sada uzdrzali od bilo kakvog komentara povodom opcinjenosti medija ovom ekstremistickom organizacijom. Izvori bliski americkoj ambasadi u Atini su, ipak, pomenuli da su zgadjeni cinjenicom da je na televiziji prikazan intervju sa Ksirosom u najgledanijem terminu.


Opcinjenost medija "17. novembrom" nastavice se sve dok ta tema doprinosi vecim tirazima, gledanosti ili slusanosti. Vlada se jedino moze nadati da ce mere preduzete da bi se onemogucili intervjui sa uhapsenim clanovima ekstremisticke grupe ublaziti americke kritike kao i tenzije u samoj Grckoj.


Gazmend Kaplani je novinar Grckog javnog radija, a Nil Arun je saradnik IWPR-a.