APELI ZA VEĆI ANGAŽMAN EU-a U POSTIZANJU STABILNOSTI NA BALKANU

Eksperti za pitanja Balkana i nevladine organizacije apelovali su na Evropsku Uniju da se više angažuje na planu ohrabrivanja trajnog mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.



Kao što je navedeno u specijalnom izveštaju IWPR-a („Od EU-a zatražena podrška nastojanjima da se unapredi proces pomirenja na Balkanu“), posmatrači tvrde kako je EU-ova strategija uslovljavanja napretka eks-jugoslovenskih zemalja u pridruživanju Uniji saradnjom s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) predstavljala ključno oruđe u stvaranju uslova da se počinioci ratnih zločina – izvršenih na Balkanu tokom devedesetih – izvedu pred sud i da žrtve dočekaju pravdu.



Međutim, oni kažu da EU-ova podrška Haškom tribunalu – u kojem je za ratne zločine optužen 161 osumnjičenik, dok ih je 60 osuđeno – nije bila praćena dovoljnom podrškom domaćim suđenjima za ratne zločine i nastojanjima da se umanje etničke podele koje još uvek preovlađuju u čitavom regionu.



„Ne verujem da je EU tretirala domaća suđenja kao prioritet“, izjavila je za IWPR Doroti Marotin (Dorothee Marotine), čelnica Programa za Balkan Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu.



„Ona [EU] ne naglašava dovoljno da su sudovi u Srbiji komplementarni MKSJ-u“, dodala je Marotinova, osvrćući se na osnivanje sudova za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, a u cilju preuzimanja posla od Haškog tribunala, koji se priprema za zatvaranje 2011. godine.



Na sličan je način zabrinut i Bogdan Ivanišević, koji je takođe iz Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu. „Izgleda da ne postoji prepoznatljiva, stvarna politika EU-a koja se tiče tranzicione pravde – izuzev uslovljavanja MKSJ-om, a odnedavno, u izvesnoj meri, i po pitanju domaćeg procesuiranja ratnih zločina“, rekao je on.



S obzirom na to da regionalni sudovi za ratne zločine preuzimaju posao haškog MKSJ-a uoči njegovog zatvaranja, komentatori traže dodatnu podršku od EU-a kako bi se poboljšale istrage i povećao broj suđenja koja se održavaju na Balkanu.



„Istragu ratnih zločina [u regionu] tek treba intenzivirati“, kaže Vesna Teršelić, čelnica nevladine organizacije Documenta, koja prati suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj. „Za očekivati je da istrage [koje su do sada provedene] krenu još dublje i obuhvate još veći broj zločina.“



„Za intenziviranje političke volje i nastavak krivičnog gonjenja, ključna je politička volja“, kaže Teršelićeva. „EU . . . bi trebalo da iskoristi svoju političku moć kako bi osigurala da politička volja bude nesumnjiva.“



Međutim, direktor za proširenje na Zapadni Balkan pri Evropskoj komisiji (EK), Pjer Mirel (Pierre Mirel), izjavio je kako se njegova kancelarija „veoma snažno zalaže za krivična gonjenja i suđenja za [ratne] zločine“.



Mirel ukazuje na to da EU obezbeđuje finansijsku podršku sudovima za ratne zločine u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu – a sve u cilju napredovanja tih zemalja ka članstvu u Uniji.



„Ta sredstva se koriste za pripremu zemalja za pristupanje“, rekao je on. „A to uključuje velike sume novca za podršku reforme sudstva, uključujući i suđenja za ratne zločine.“



Mirel priznaje da u sudskim propisima u regionu postoje izvesne manjkavosti, kakva je zakon o zabrani ekstradicije osumnjičenih ratnih zločinaca.



Da bi im pomogla da se izbore sa problemima, Unija trenutno obezbeđuje finansijsku pomoć sudovima u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu; osim toga, na sastancima koji se redovno održavaju na državnom nivou, ona sudeluje u raspravama o raznim problemima.



„Na tim sastancima se ne bavimo samo MKSJ-om. Razmatramo i opštu strategiju i napore da se provedu istrage i krivično gone [osumnjičeni] ratni zločinci, ne samo pred MKSJ-om u Hagu, nego i šire“, kazao je Mirel.



U izveštaju IWPR-a se navodi i da posmatrači pozivaju EU da se ne bavi samo pravnim mehanizmima, već da i angažuje lidere država u procesu pomirenja time što će promovisati dijalog sa ciljem uspostavljanja zajedničkog razumevanja konflikta i premošćivanja etničkih podela.



Stručnjaci ukazuju na to da u Bosni ne postoji strategija razvoja socijalnih veza između različitih etničkih grupa. Kažu i da neke zajednice danas deluju bliže sukobu nego u bilo kom drugom periodu nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995.



„Trenutno smo svedoci toga da situacija u BiH [Bosna i Hercegovina] postaje sve radikalnija i kreće se u negativnom pravcu“, kaže Branko Todorović, predsednik Helsinškog odbora Republike Srpske, tj. bosanskog entiteta u kojem dominiraju Srbi.



„Mnogi ljudi ponekad imaju osećanje da je zemlja bliža novom sukobu, nego tome da postane ’normalna’ i bliska EU-u.“



Podele među današnjom omladinom nagoveštavaju mračnu budućnost, što pogotovo – kako navode posmatrači – važi za Bosnu.



„Mlađa generacija u regionu odrasta podeljena barem [koliko i] njihovi roditelji – a možda i više od njih – ali i sa manje sposobnosti da razume drugu stranu“ izjavio je Nil Kric (Neil Kritz) iz Instituta mira Sjedinjenih Država.



„Njima iznose različite verzije stvarnosti koja se dogodila pre samo nekoliko godina. A to ne vodi ka pomirenju; vodi ka budućoj ozlojeđenosti i sukobu.“



EU tvrdi kako na postizanju pomirenja na Zapadnom Balkanu radi tako što sa Hrvatskom, Srbijom i Bosnom sarađuje u sklopu tzv. procesa stabilizacije i pridruživanja, čiji je cilj da se te zemlje približe savezu koji čini 27 država, a naposletku i uđu u njega.



„[Pomirenje] je deo procesa stabilizacije i pridruživanja, koji je uspostavljen 2000. godine, a podrazumeva krivično gonjenje ratnih zločinaca, bilo pred MKSJ-om ili lokalno, podršku povratku izbeglica, dobrosusedske odnose [i] regionalnu saradnju. Svi ti elementi . . . trebalo bi da vode ka pomirenju“, kazao je Mirel za IWPR.



Evropska komisija dodaje kako ona sama ne nameće promene tako što vrši pritisak iz Brisela, već pokušava da pomogne društvima da se izmire iznutra.



Ona je, kako navodi, usredsređena na strategije saradnje, koje povezuju različite etničke zajednice; umesto da se koncentriše na razlike, aktivno pokušava da unapredi dijalog u oblastima gde je interes zajednički – poput turizma i transporta.



Cilj je „da se isproba i unapredi stvarno pomirenje ljudi kroz njihovu svakodnevnu saradnju“, izjavio je za IWPR Dejvid Hadson (David Hudson), član delegacije Evropske Komisije u Hrvatskoj.



Međutim, posmatrači – kako se navodi u izveštaju IWPR-a – smatraju da pojedini balkanski političari, među kojima mnogi pružaju otpor suočavanju sa prošlošću, blokiraju proces pomirenja.



Po njihovim rečima, izvestan broj onih koji se sumnjiče za učešće u zlostavljanjima, počinjenim u ratovima koji su vođeni devedesetih godina, i danas se nalazi na javnim funkcijama – što stvara osećaj nepoverenja u institucije i sprečava reforme čije sprovođenje zahteva EU.



U Bosni je proces eliminacije sa javnih funkcija svih onih koji su u prošlosti bili umešani u zlodela „apsolutno ključan“ za omogućavanje neophodnih reformi bezbednosnog sektora koje će tu zemlju približiti standardima EU-a – kaže Javor Rangelov, iz Centra za globalno upravljanje pri Londonskoj školi za ekonomiju.



„Proces preispitivanja podobnosti kadrova u Bosni nije okončan, a uloga EU-a se sastoji u tome da pokrene to pitanje u širem kontekstu, koji se tiče pridruživanja“, rekao je on.



„EU je sve više zarobljena dinamikom koju sama nije predvidela, jer opstrukcija unutar državnih struktura i od strane političke elite koja je izašla iz rata raste i sprečava napredak i stabilnost u regionu.“



Mirel kaže da takva opstrukcija i podela na državnom nivou jeste razlog za „brigu“.



„Mi bismo želeli da državni predstavnici to shvate što ozbiljnije i što pre“, rekao je on. „Ali, istovremeno, tužioci rade dosta dobar posao, premda sporo . . . Ni njima nije lako. Ono što je zaista za žaljenje jeste to što neke političke stranke otvoreno kritikuju sudske odluke, što je uistinu štetno po proces [reforme].“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.