Apelaciono veće potrvrdilo tromesečno pauzu u suđenju

Apelaciono veće je 20. januara presudilo da Slobodan Milošević mora da bude spreman da započne svoju odbranu tri meseca nakon što tužilaštvo završi sa iznošenjem dokaza protiv njega (očekuje se da će to biti 17. 02. 2004.) Apelaciono veće je tako podržalo raniju odluku Pretresnog veća (donetu 17. 09. 2003.) i odbacilo žalbu prijatelja suda (Amici curiae.)

Iako su naglasili da prijatelji suda nisu stranke u procesu i ne zastupaju interese optuženog, većina sudija Apelacionog veća su bili spremni da razmotre njihovu žalbu. U oprečnom mišljenju, koje je takođe dato na uvid javnosti, sudija Momamed Šabahudin (Mohamad Shabahuddeen) je napisao da on smatra da ovu žalba nije trebalo ni razmotriti, s obzirom na to da ptrijatelji suda nemaju status stranke u procesu. I Šabahudin i većina sudija su u svojim mišljenjima naglasili da su Amici prijatelji SUDA, a ne prijatelji OPTUŽENOG (a stranke u procesu su tužilaštvo i optuženi.)

Amici su obrazložili svoje neslaganje sa tromesečnim rokom tvrdnjom da Pretresno veće pri određivanju ovog roka nije uzelo u obzir čitav niz faktora. Apelaciono veće se nije složilo, rekavši da pretresno veće ima diskreciono pravo upravljanja suđenjem i da se njihova odluka može oboriti samo ako je zasnovana na pogrešnoj inerpretaciji činjenica ili slova zakona. Apelaciono veće nije našlo indikacije da je u ovoj situaciji učinjena takva greška. Sudija Teodor Meron (Theodor Meron), predsednik Suda, je napisao u ime većine: 'Pretresno veće koje već više od dve godine vodi ovo komplekso suđenje suđenje je u najboljoj poziciji da odredi koliko je vremena potrebno optuženom da do kraja pripremi svoju odbranu.'

U odluci dalje stoji da su o ovom pogledu svi problemi rezultat odluke optuženog. 'Nije sporno da je, odabirući da samostalno priprema svoju odbranu, optuženi sebi uskratio pomoć koju je mogao da ima u dobro opremljenom timu za odbranu. Optuženik koji odabere da se samostalno brani se odriče mnogih prednosti koje ima onaj optuženik koga zastupa advokat. Pravni sistem poštuje odluku optuženog da se odrekne [profesionalne pravne] pomoći, ali za uzvrat optuženi mora da prihvati nedostatke koje njegova odluka povlači.' Drugim rečima, optuženi ne može da koristi prednosti i jedne i druge situacije -- i da insistira da se samostalno brani, i da se žali da nema advokatsko iskustvo. [Ipak, sudovi izlaze u susret optuženicima koji insistiraju na samostalnoj odbrani, da bi obezbedili pravičnost i takvih suđenja. U Miloševićevom slučaju, na primer, Pretresno veće mu redovno dopušta da dugo unakrsno ispituje svedoke, mnogo duže nego što bi to dopustili profesionalnom advokatu.]

Iako su odbacili žalbu, sudije Apelacionog veća su naglasili da Pretresno veće i dalje ima zadatak da obezbeđuje pravičnost suđenja, i da će u tom cilju možda morati da prekidaju suđenje, ako se pokaže da optuženi nije imao dovoljno vremena i sredstava da pripremi adekvatnu odbarnu. Iako je za sada ovo pitanje rešeno, ono nije zauvek stavljeno ad akta. Ipak, Milošević će se vratiti u sudnicu krajem maja ili početkom juna da izgovori svoju uvodnu reč.