ANATOMIJA JEDNOG HAPSENJA
Fijasko tokom hapsenja Slobodana Milosevica ukazao na tenzije izmedju policije i armije.
ANATOMIJA JEDNOG HAPSENJA
Fijasko tokom hapsenja Slobodana Milosevica ukazao na tenzije izmedju policije i armije.
Hapsenje Slobodana Milosevica pamtice se po konfuznoj operaciji i napetim odnosima izmedju srpske policije i vojske Jugoslavije (VJ), koji su pretili da izmaknu kontroli.
Dok je bio na vrhuncu moci, Milosevic je kontrolisao kompletnu vojsku, policiju i mnogobrojne paravojne formacije. Na dan hapsenja svela se na malenu paravojnu formaciju sacinjenu od najvatrenjih pristalica njegove partije i bivsih pripadnika uprave za obezbedjenje srpske policije koja je raspustena posle pada srpskog rezima.
Vodja paravojne formacije koja je branila Milosevica i pucala na pripadnike srpske policije bio je kontroverzni Sinisa Vucinic, vodja ekstremne nacionalisticke partije koji se po Beogradu hvalio kako je u borbama ubio vise stotina Muslimana i Hrvata.
Posle pada Milosevicevog rezima, Vucinic je predvodio gotovo sve proteste malobrojnih pristalica bivseg predsednika Jugosalvije, a organizovao je i takozvane “narodne straze” ispred Miloseviceve rezidencije koje su trebale da onemoguce svaki pokusaj hapsenja njihovog vodje.
Iako se zakleo da ce svoga sefa braniti do kraja, Vucinic je porekao da ima bilo kakve veze s Milosevicem, nakon sto je priveden 1.aprila zbog ometanja policije.
Telohranitelji, za koje Vucinic porice da ih je predvodio, dodatno su bili potpomognuti zategnutim odnosima izmedju srpske policije i Vojske Jugoslavije, odnosno ljudi koji ih kontrolisu, srpskog premijera Zorana Djindjica i predsednika SRJ, Vojislava Kostunice.
Prema postojecim zakonima SRJ, predsednicke objekte i rezidencije, ukljucujuci i vilu u Uzickoj ulici obezbedjuje VJ, dok je za licnu sigurnost predsednika bila zaduzena srpska policija.
Igra “gluvih telefona” izmedju vojske i policije nastala je kada je srpska policija odlucila da zameni “odmetnuto” Milosevicevo obezbedjenje, ali i da i bivsem predsedniku SRJ uruci poziv za sudsko saslusanje. Predstavnici VJ su se pravdali da prema vazecim propisima oni u rezidenciju pustaju ljude po odobrenju telohranitelja., koji nisu hteli da propuste ni sudskog pozivara ni policajce. Oni su otisli i korak dalje i Sinisi Vucinicu dali kljuc od ulazne kapije u Milosevicevu rezidenciju.
Ovo se desilo i pored dogovora srpskog ministra policije Dusana Mihajlovica sa komandantom Gardijske brigade VJ, generalom Milivojem Bojovicem da se prpadnici garde povuku.
Do zastoja u izdavanju naredjenja o njihovom povlacenju izgleda da je doslo usled konfuzije koja je nastala unutar komandnog lanca VJ.
Bojovic je izgleda cekao naredbu nacelnika Generalstaba, generala Nebojse Pavkovica, koji je, opet, cekao na naredbu predsednika Kostunice. On je tada boravio u Zenevi, a izgleda da nije bio informisan o planovima za hapsenje Milosevica.
Izvori bliski srpskoj policiji tvrde da je Mihajlovic zapretio oficirima VJ da ce upotrebiti posebne jedinice policije protiv vojnika u Milosevicevoj rezidenciji ukoliko se ne budu povukli u najkracem mogucem roku.
Tek posle dodatnih ubedjivanja izmedju VJ i srpske policije i instrukcija koje je predsednik SRJ, Vojislav Kostunica, dao vojnom vrhu, oko pola sata posle ponoci, strazari VJ udaljavaju se od ulazne kapije i Miloseviceve vile, a antiteroristicki timovi srpske policije krecu u svoju prvu akciju pokusaja zauzimanja rezidencije.
Samo izvodjenje operacije hapsenja iznenadilo je poznavaoce bezbednonosne problematike. Planeri ove operacije uputili su oko glavnog ulaza Miloseviceve rezidencije komandose u civilnim odelima, farmerkama, patikama i crnim maskama, koji su preskakanjem glavne kapije uz upotrebu fles granata pokusali da zauzmu rezidenciju. Posto su iz Miloseviceve vile pripadnici njegove paravojne formacije otvorili vatru, policijski komandosi su se, uz cetvoricu ranjenih povukli iz rezidencije. Nedaleko od njih, Miloseviceve pristalice bucno su reagovale na ova dogadjanja.
Zbog gresaka u komandovanju operacija Milosevicevog hapsenja pretvorila se u klasicnu opsadu koja je trajala od petka uvece do nedelje ujutro, kada se posle dugih pregovora sa predstavnicima srpskih vlasti, pucnjave i pretnji da ce se ubiti Milosevic, ipak, predao.
Jedan oficir antiteroristicke jedinice VJ izjavio je za IWPR kako je sokiran amaterskim nacinom na koji je izvedena ova akcija. “To je bila slabo organizovana i brzopleta akcija”, rekao je on. “Nedopustivo je da komandosi u akciju takvog rizika, i velikog medijskog znacaja idu u civilnoj odeci”.
Izgleda da su zbog ovog dramaticnog hapsenja porasle tenzije u redovima vladajuce koalicije Demokratske opozicije Srbije, DOS.
Djindjic i Mihajlovic smatraju da je VJ otvoreno opstruirala Milosevicevo hapsenje, dok Kostunica govori da je VJ u celom slucaju postupala po zakonu.
Kako je za IWPR naglasio izvor blizak vrhu DOS-a, frakcija bliska Zoranu Djindjicu o planu akcije hapsenja Milosevica nije obavestila predsednika Kostunicu.
Isti izvor smatra da je konfuzija mogla da bude izbegnuta da je o celoj akciji bio obavesten Kostunica, a preko njega i kompletan vojni vrh VJ.
Policija tvrdi da vojska nije smela da sprecava ulazak policijskih snaga u rezidenciju i da pripadnike Miloseviceve paravojne formacije tretira kao pripadnike regularne policije.
“Vojni vrh nam je obecao da ce nam prepustiti da obavimo nas posao, ali su stalno oklevali da realizuju ono sto su obecali”, kaze jedan visoki oficir srpske policije. “Sprecavanje sluzbenih lica u obavljanju duznosti je ozbiljan prekrsaj bez obzira da li ga je izvrsio neki civil ili neki vojni general. Ocigledno da neki vojni funkcioneri misle da su iznad zakona”.
Prema ocenama analiticara iz Beograda, odgovornost snose i vojne i policijske snage. Vojne, u smislu nepostovanja pravnih institucija drzave i opiranja civilnoj kontroli, dok se policijska odgovornost ogleda kroz nespretno organizovanu i izvrsenu akciju.
Jugoslovenski vojni vrh nije prvi put javno prozvan u vezi sa akcijom hapsenja Milosevica.
Smenu vodecih ljudi u vojsci trazio je i sef Koordinacionog tima vlada Srbije i SRJ za jug Srbije, Nebojsa Covic, koji je otvoreno optuzio generalski kor VJ za samovoljnost i ometanje mirovnog procesa u tom regionu.
Da li ce neko iz vojnog vrha biti smenjen zavisi, pre svega, od predsednika Kostunice. Sve njegove dosadasnje izjave nagovestavaju da smena nece biti, cime ce vojska ostati poslednja institucija u kojoj su na celnim mestima i dalje ljudi koje je postavljao Slobodan Milosevic.
Danijel Sunter je redovni dopisnik IWPR.
