Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: USPEH TUZITELJSTVA

Tuziteljstvo je prosle sedmice iznelo niz dokaza protiv Milosevica koji bi mogli biti odlucujuci za slucaj.
By Mirko Klarin

Da ne mora da dokazuje sistematski i siroko rasprostranjeni karakter zlocina navedenih u kosovskoj optuznici, tuzilastvo je moglo da svoj dokazi postupak ogranici samo na svedoke i dokaze koje je prezentiralo u pet dana protekle sedmice.


Bila je to, nesumnjivo, dosad najkompletnija sedmica prezentacije dokaza,


u kojoj su kondenzovano sadrzani gotovo svi elementi tuziocevog slucaja


protiv Slobodana Milosevica. Prvo su poslednja trojica takozvanih "svedoka sa mesta zlocina" snazno poduprli prethodna svedocenja zrtava i ocevidaca o napadu na izbeglicku kolonu kod Vucitrna (vise od sto mrtvih) i masakru u Izbici (127 zrtava). Zatim su dvojica srpskih policajaca, koji su u Hag dosli kao "nevoljni insajderi", potvrdili da je operacija uklanjanja kosovskih tragova zlocina i zataskavanja afere sa hladnjacom punom leseva koja je isplivala iz Dunava, sprovedena po nalogu politickog vrha: tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Vlajka Stojiljkovicha i predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica. Nakon toga su prezentirani forenzicki nalazi koji dokazuju operaciju uklanjanja kosovskih leseva i koji su posmrtne ostatke iz masovne grobnice na policijskom poligonu u Batajnici pored Beograda povezali sa zrtvama ubijenim u na Kosovu. DNK analizom kostiju zrtava je utvrdjeno da je u tu grobnicu sahranjeno najmanje 6 od ukupno vise od 40 clanova porodice Berisha, ubijenih marta 1999. u jednom kaficu u Suvoj Reci.


Proslonedeljne zavrsne udarce optuzba je zadala svedocenjima jednog


britanskog generala i jednog jugoslovenskog redova, koja su se savrseno


uklopila. Generalova ekspertska procena, data u jednom od odgovora na


pitanje samog optuzenog, bila je da je jugoslovenska vojska "bila veoma


disciplinovana i da je izvrsavala naredjenja", ali da je "pitanje kakva su


naredjenja dobijali." A jugoslovenski redov je, nakon toga, svedocio kako


je u prvoj polovini 1999 na Kosovu, po naredjenju pretpostavljenih,


ubijao, palio i pljackao.


Nakon trojice starijih kosovskih Albanaca koji su tvrdili da su preziveli


streljanje u Izbici i lokalnog zapovednika OVK koji je svedocio da je iz


sume, sa rastojanja od oko 500 metara, dvogledom pratio pogubljenje grupe


od 39 ljudi, dokazivanje tog masakra zakljuceno je svedocenjem Dr. Liri


Loshi-ja. On je u Izbicu dosao dva dana posle masakra, snimio je video


kamerom tri grupe leseva pronadjenih na razlicitim lokacijama i ucestvovao


je u identifikaciji i sahranjivanju ukupno 127 zrtava. Na osnovu svog


lekarskog iskustva je, kako je rekao, zakljucio da su ti ljudi ubijeni


vatrenim oruzjem iz neposredne blizine, kao i da su stradali na mestima na


kojima su pronadjeni.


Milosevic je, medjutim, tvrdio da je to "jos jedan izmisljeni masakr"


(poput Racka), i da se radi o lesevima pripadnika OVK ubijenih u tom


podrucju u borbama sa srpskim snagama bezbednosti, koji su nakon toga


"skupljeni na gomilu" u Izbici kako bi se stvorio utisak o masakru.


Mada su "alergicni" na prikazivanje video-snimaka u sudnici, sudije su


ipak dozvolile da se prikaze nekoliko kratkih inserata sa trake koju je snimio Dr. Loshi. Na njima se vide tela sredovecnih ljudi ili staraca, u civilnim odelima, od kojih su neki bili sa stapovima ili stakama. Tuziocu je, nakon toga, ostalo samo da svedoka pita da li su pripadnici OVK, koliko je njemu poznato, "bili ljudi u poodmaklim godinama i invalidi?" Naravno da nisu, odgovorio je svedok.


Jedan vazan detalj price o Izbici ostavljen je za fazu pobijanja, u kojoj ce optuzba pobijati dokaze optuzenog. Tuzilastvo, kako tvrdi, ima dokaze da


su se vojska i policija krajem maja 1999. vratili u Izbicu i nekoliko dana,


uz pomoc bagera, prekopavali grobove i izvlacili iz njih tela zrtava, koja su zatim odvezena na nepoznate lokacije (oko 40 ih je, navodno, nadjeno u


jednoj grobnici kraj Kosovske Mitrovice, a predmeti koji pripadaju nekim


od izbickih zrtava izvadjeni su iz ekhumiranih grobnica u Batajnici, kraj


Beograda.) Milosevic, barem do sada, nije ponudio nikakvo objasnjenje


zasto su tela "ubijenih pripadnika OVK" iz grobova u Izbici prebacivana u


masovne grobnice na tajnim lokacijama.


Caslav Golubovic i Zoran Stijovic, dvojica "nevoljnih insajdera" kojima su


beogradske vlasti nalozile da se odazovu pozivu za svedocenje i oslobodile


ih obaveze cuvanja drzavne tajne, potvrdili su iskaze prethodne dvojice


srpskih policajaca koji su svedocili o aferi hladnjace i, istovremeno,


doveli u pitanje neke od tvrdnji koje je, u svom svedocenju krajem jula,


izneo bivsi sef Miloseviceve tajne policije Radomir Markovic (vidi Dnevnik tribunala br. 276).


Golubovic, bivsi sef policije u Boru, gradu u istocnoj Srbiji u cijoj je


blizini aprila 1999. na povrsinu Dunava isplivala hladnjaca sa Kosova


natovarena sa 86 leseva, je svedocio kako je o tom mracnom otkricu


obavestio svog direktno pretpostavljenog, tadasnjeg sefa Resora javne


bezbednosti generala Vlastimira Djordjevica, s kojim je u noci izmedju 6.


i 7. aprila vodio najmanje cetiri telefonska razgovora.


General Djordjevic mu je, svedocio je pukovnik Golubovic, naredio da tela


iz hladnjace prebaci u kamione i sahrani ih negde na teritoriji Kladova


(grada kraj kojeg su pronadjeni), zatim da hladnjacu unisti i da "zatvori


sve informacije o njoj", odnosno ne daje nikakve izjave stampi ili


televiziji. Izdavajuci potcinjenom pukovniku ove naloge, general se pozvao na naredjenje svog pretpostavljenog, tadasnjeg ministra unutrasnjih


poslova Srbije, Vlajka Stojiljkovicha. Da li bi se, i na cija, naredjenja pozvao Stojiljkovic, ostace tajna, buduci da je u medjuvremenu izvrsio


samoubistvo kako ga vlasti ne bi izrucile u Hag, na osnovu optuznice za zlocine na Kosovu.


"Operacija hladnjaca" je, po tuzilastvu, izvrsena u okviru sire akcije


uklanjanja tragova kosovskih zlocina, koju je u martu 1999 nalozio sam


Slobodan Milosevic. Tuzilastvo to dokazuje izjavom koju je u junu 2001.


srpskoj policiji dao Radomir Markovic, bivsi sef Resora drzavne


bezbednosti Srbije, a u kojoj se navodi da je Milosevic, na inicijativu generala Djordjevicha, izdao takav nalog ministru Stojiljkovicu. Sproveden iz beogradskog zatvora u Haski tribunal, Markovic je krajem juna (vidi Dnevnik tribunala br.276) svedocio da je ta izjava "slobodna interpretacija" razgovora koji je vodio sa sluzbenicima srpske policije, da "ne odgovara u potpunosti onome sto je on rekao", te da je izjavu potpisao bez citanja i, prakticno, pod pritiskom.


Zoran Stijovic, sluzbenik tajne policije koji je uzeo spornu izjavu, tvrdi


medjutim da je Markovic ne "slobodno" - vec "netacno" - interpretirao


okolnosti u kojima je vodjen razgovor i pisan zapisnik. Tvrdi, drugim


recima, da je Markovic pred sudom lagao. Svedoceci prosle sedmice Stijovic


je detaljno opisao pod kakvim je okolnostima vodjen razgovor i kako je


nastao zapisnik odnosno sporna izjava. Rekao je da je Markovic "aktivno


ucestvovao" u diktiranju zapisnika, da je pregledao i ispravio njegovu


"radnu verziju", te da je na kraju procitao finalnu verziju izjave i


potpisao se na svakoj stranici. Taj zapisnik, tvrdi Stijovic, je "odraz


stvarno prezentiranih cinjenica od strane g. Markovica." Ostaje da se vidi


da li ce, sledece sedmice, Stijovicevu verziju potvrditi i svedokinja


Olivera Antonic-Simic, koja je kucala zapisnik, odnosno Markovicevu


izjavu, i koja se takodje na nju potpisala.


Ako je pitanje da li je Milosevic licno naredio operaciju uklanjanja


tragova kosovskih zlocina i dalje otvoreno, dokazi koji su do sada


prezentirani neosporno ukazuju da ta operacija jeste sprovedena. U svom


kratkom svedocenju, istrazitelj John Martin Zdrilic je prosle sedmice


dodao nekoliko novih detalja o razmerama i karakteru te operacije. Australijski policajac je ucestvovao u istrazi masakra nad vise od 40 clanova porodice Berisha u Suvoj Reci, i prisustvovao je ekshumacijama u tom regionu. Na jednoj od istrazenih lokacija, na bivsem strelistu Vojske Jugoslavije kod sela Korisha, britanski forenzicari i haski istrazitelji su otkrili "ostatke masovne grobnice" iz koje su odneti lesevi, ali su ostali kosti, ljudski ostaci i licni predmeti. Posmrtni ostaci, svedocio je Zdrilic, nisu do sada identifikovani, ali je za 11 predmeta izvadjenih iz grobnice ustanovljeno da su pripadali clanovima porodice Berisha.


Da su barem neka od tela iz ispraznjene grobnice kod Korishe zavrsila u


Batajnici, pored Beograda, potvrdili su rezultati DNK analize koji su


nedavni stigli iz instituta u Madridu. Uporedjivanjem uzoraka kostiju iz


Batajnice sa uzorcima krvi prezivelih clanova porodice, identifikovano je


6 ubijenih clanova porodice Berisha. U Batajnici su, inace, do sada


ekshumirane samo dve od ukupno 5 otkrivenih masovnih grobnica na poligonu


specijalne policije. Posto je tako dokazano da su u masovnim grobnicama u Srbiji sahranjeni kosovski Albanci a ne "Kurdi" (sto je, inace, omiljeno Milosevicevo tumacenje porekla lseva iz hladnjace), tuzilastvu je ostalo da dokaze ne samo da je optuzeni naredio uklanjanje tragova zlocina, vec i same zlocine.


Ili, barem, da je optuzenih za njih znao, ali ih nije sprecio niti je


njihove pocinioce kaznio. Znacajne nove kockice na tuziocev puzle Miloseviceve uloge u dogadjajima koji su opisani u optuznici dodali su prosle sedmice vec pomenuti britanski general i jugoslovenski redov.


General Sir Peter de La Billiere ima za sobom impresivno cetrdestgodisnje


vojno iskustvol tokom kojeg je ucestvovao u nizu ratova: od Korejskog,


preko Foklandskog, do rata u Golfu 1991. u kojem je bio zapovednik


britanskog kontigenta u sastavu koalicionih snaga. Na bazi tog iskustva,


dokumenata o ustrojstvu Vojske Jugoslavije i nacina na koji su njene


akcije opisane u optuznivci protiv Milosevica, General De la Belliere je sacinio ekspertsku analizu vojne doktrine i strukture jugoslovenskih oruzanih snaga. Njegov zakljucak je nedvosmislen:


"Nimalo ne sumnjam - navodi se u izvestaju britanskog generala - da se obimne i prolongirane aktivnosti na Kosovu nisu mogle odviti bez dosluha, uputa (bilo greskom ili namerno), i dogovora vojne i policijske vrhuske, kao i tadasnjeg civilnog vodjstva SRJ. Ovo sugerira da je posebno predsjednik SRJ, pogotovo kada se uzme u obzir njegova pozicija vrhovnog komandanta VJ, izravno odgovoran za te akcije."


U ekspertskom izvestaju i svedocenju, general je kategoricki iskljucio


mogucnost da su masovna kretanja stanovnistva i ubistva opisana u


optuznici mogla da budu posledica nekakvih "usamljenih operacija odmetnickih trupa ili brigade", ili nekog lokalnog zapovednika "koji je posandrcao." Po njemu, sve te operacije su "morale biti kontrolisane I komandovane po vojnom sistemu". Glavni deo operacija na Kosovu se, prema njegovoj oceni, "morao poklapati sa zeljama vojnog rukovodstva."


U unakrsnom ispitivanju britanskog generala, Milosevic je insistirao na


brojnim naredbama Vrhovne i drugih vojnih komandi, u kojima se vojnicima


nalaze postovanje Zenevskih konvencija i medjunarodnog humanitarnog prava.


Insistiranje na tome mu se, medjutim, vratilo poput bumeranga. General De


la Billier je, naime, primetio kako je i njemu upalo u oci stalno ponavljanje potrebe postovanja ratnih normi medjunarodnog prava, a onda je


dodao kako mu je "upravo to sumnjivo" i kako mu upravo to ukazuje da


"nesto nije u redu na tom planu." Jer, objasnio je, postovanje medjunarodnog prava je "deo doktrine i prakse svake dobro obucene i disciplinovane vojske i to se ne mora ponavljati."


Nista bolje Milosevic nije prosao ni sa tvrdnjom o disciplini jugoslovenske


vojske. General je, naime, potvrdio da je, prema njegovim zapazanjima, VJ


"bila dorbo disciplinovana vojska koja je izvrsavala data naredjenja ", da bi zatim dodao: "Upitno je kakva su bila ta naredjenja".


Na to retoricko pitanje britanskog generala je, sledeceg dana, odgovorio


jugoslovenski redov, koji je svedocio video-linkom i sa zasticenim


identitetom, kao K-41. Svedocio je, naime, kako je su mu pretpostavljeni


oficiri u prvoj polovini 1999. na Kosovu naredjivali da ubija, pali i


pljacka. Uprkos formalnom upozorenju predsedavajuceg sudije Richard May


da ne mora davati iskaze koji bi ga kompromitovali, K-41


je pred sudom priznao da je izvrsavao takva naredjenja, odnosno da je


ubijao civile, palio kuce i plajckao prodavnice. Opisao je vise operacija


u kojima je ucestvovao i u kojima su napadana albanska sela, ubijani civili


i paljene kuce, mada nije bilo nikakvih borbi sa OVK, niti je bilo ko na


njih otvarao uzvratnu vatru.


Svedocenje K-41 je u velikoj meri potkrepilo prethodno svedocenje jos


jednog jugoslovenskog regruta, koji je kao K-32 dao iskaz u drugoj


polovini jula ove godine (vidi Dnevnik tribunala br. 275). To svedocenje i, posebno, nacin na koji se tokom unakrsnog ispitivanja Milosevic odnosio preka K-32,inspirisali su K-41 da se sam javi tuzilastvu i ponudi se da i on svedoci.


Milosevic je pokusao da diskredituje K-41 tvrdeci da je "kriminalac" i da


je za njim raspisana poternica zbog navodnog razbojnistva. Milosevic je,


takodje, prilozio pisane izjave koje su mu poslali oficiri jedinice u


kojoj je K-41 sluzio vojni rok, a u kojima se negira da su bilo kada i bilo kome izdali naredjenje da ubija, pali ili pljacka. Konacno, Milosevic je


svedoka pitao da li mu je "nesto obecano" u zamenu za svedocenje u kojem je


priznao da je izvrsio teske zlocine.


Bivsi redov, koji je govorio sa izrazitim crnogorskim akcentom, je na to


uzvratio da se na svedocenje odlucio "svojom voljom", da mu "niko nista


nije obecao" i da je, njemu, "dovoljno to sto je imao priliku da svedoci


pred covekom koji je najodgovorniji za sva ta nedela."


Dokazni postupak optuzbe po kosovskoj optuznici zavrsava se sledece


sedmice, najverovatnije vec u utorak. Nakon toga ce, posle dvonedeljne


pauze, zapoceti izvodjenje dokaza po optuznicama za Hrvatsku i Bosnu i


Hercegovinu.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine


i glavni urednik novinske agencije SENSE.