Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: TRIBUNAL JE MILOSEVICU PRUZIO PROSTOR ZA ODUGOVLACENJE

Izgleda da ce Milosevic biti u mogucnosti da prolongira vlastito sudjenje, uprkos odluci tribunala da citav postupak skrati time sto ce dopustiti podnosenje pisanih izjava
By Heikelina Verrijn

Odluka tribunala za ratne zlocine, koja ima za cilj da ubrza sudske postupke, bi optuzbu u slucaju Milosevic mogla suociti sa nizom neplaniranih problema.


Prvobitni smisao same odluke - koja je u vidu amandmana zakona o tribunalu doneta 2000. godine, da bi u slucaju Milosevic bila i potvrdjena - bio je da skrati duzinu sudjenja u interesu pravde. Stoga je data dozvola da se na sudu, umesto cisto usmenih svedocenja, iznose i pisani dokazi. Ali umesto da na taj nacin bude obezbedjeno brze sudjenje - kako je i predvidjeno Clanom 20(1) zakona o tribunalu, kao i recimo ustavom SAD i Evropskom poveljom o ljudskim pravima - ta odluka bi u slucaju Milosevic mogla zapravo izazvati produzenje sudskog postupka.


Problem sa prihvatanjem pisanih dokaza lezi u tome sto je ono u sukobu sa principima anglosaksonskog prava, koji su najvecim delom utkani u pravila Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju (ICTY).


U anglosaksonskom sistemu se usmeno izlaganje smatra najpodesnijim, buduci da su sudije i strane u sporu u prilici da uoce i fizicke reakcije svedoka pri unakrsnom ispitivanju. U tom sistemu se problem duzine procesa uglavnom resava parnicnom pogodbom ili dogovorom o izmeni iskaza, umesto pisanim svedocenjima. A na racun potonjeg je kritiku izrekao i Evropski sud za ljudska prava.


Amandmanom na ponovljeno Pravilo 92 Pravilnika o vodjenju postupka pred tribunalom iz 2000. godine, pisana svedocenja dozvoljena su samo onda kada se ne odnose na "postupke i ponasanje" optuzenika. Otuda, recimo, pisana izjava da je okrivljeni vidjen kako izvrsava ubistvo ne bi bila dopustena.


Pisani dokazi mogu biti samo "kumulativni" i potkrepljivati usmene. Na primer, ukoliko je svedok na sudu izjavio da je video kako ljudi beze iz nekog sela, seljanin iz tog sela moze poneti pisani izvestaj o vlastitom iskustvu.


Odlukom da se dozvoli podnosenje pisanih izjava otvoreno je i pitanje da li onda optuzeni ima pravo na unakrsno ispitivanje doticnog svedoka.


Prema donetoj odluci, unakrsno ispitivanje ce biti omoguceno samo onda kada svedocenje u pisanom obliku predstavlja "presudan element slucaja optuzbe", ili "ziv i vazan predmet debate medju stranama u sporu, nasuprot necemu sto je od perifernog ili marginalnog znacaja".


U slucaju Milosevic, optuzba je za sada zatrazila da budu podnesene 23 pisane izjave kojima bi bilo podrzano 11 svjedocenja uzivo. U tim izjavama se uglavnom opisuju napadi Srba na kosovske opstine, a ne ponasanje samog okrivljenog - sto ih samim tim, imajuci u vidu sadrzaj amandmana, cini prihvatljivim.


Sudska veca imaju obavezu potvrditi Pravilo 92 u svakom pojedinacnom sudjenju. U Milosevicevom slucaju, sudije su 21. marta odlucile da su pisane izjave koje je prilozilo tuzilastvo od presudnog znacaja za slucaj, tako da ce optuzeni imati pravo da unakrsno ispituje svedoke koji su ih podneli.


Milosevic je vec odavno insistirao da svih 1,300 svedoka koji su dali izjave tuzilastvu treba da se pojave pred sudom, iako je tuzilastvo nameravalo da od tog broja upotrebi svega nekoliko stotina. "Svi svedoci moraju doci, a onda cu vam i ja uruciti 130,000 izjava svedoka o teroristima i NATO", rekao je on.


Premda se dokazi o zlocinima koje su pocinili Milosevicevi ko-optuzeni ne smatraju znacajnim za njegove vlastite "postupke i ponasanje" - te ce stoga najverovatnije biti podneti u pisanom obliku - Milosevic ce nastojati da i njih ospori.


Ukoliko sud zauzme stav da takvo pisano svedocenje cini vaznu komponentu u slucaju koji gradi optuzba, ili da je kredibilitet svedoka predmet spora, verovatno ce Milosevicu biti dozvoljeno da unakrsno ispita i te svedoke.


Milosevic tvrdi da su OVK i NATO, a ne Srbi, odgovorni za zlocine na Kosovu. Otuda svi pisani iskazi umnogome mogu biti tretirana kao "presudni elementi" dokaznog postupka optuzbe.


Na buducim saslusanjima, od Milosevica se ocekuje iscrpno unakrsno ispitivanje svedoka optuzbe koji su govorili o deportacijama, ubistvima i ostalim zlocinima, uz osporavanje njihovog kredibiliteta i postavljanje pitanja o steti koju su nacinili NATO i gerilci albanske Oslobodilacke vojske Kosova (OVK).


Milosevic ce, kao i do sada, ukoliko nadje za shodno, izvrtati i pisane dokaze. Nakon sto je svojom glumom sudu vec oduzeo polovinu do sada potrosenog vremena, strucnjaci smatraju da ce usled donosenja najnovije odluke on jos vise dominirati samim sudskim postupkom.


Sudsko vece bi moglo da ogranici unakrsno ispitivanje, ali ce Milosevic - buduci da brani samog sebe - i dalje uzivati sve one pogodnosti koje uzivaju okrivljeni liseni profesionalne odbrane.


Zbog svega toga bi se tuzilastvo moglo naci u pravnom minskom polju. Ono nema nacina da sazna koju ce uzivo datu izjavu svedoka Vece prihvatiti kao dokaz. A sa Milosevicem koji osporava kredibilitet svakog svedoka optuzbe, tesko da ce bilo koje od pisanih svedocenja biti oznaceno kao "kumulativno".


Sudsko vece je i dodatno otezalo polozaj tuzilastva time sto je odlucilo da mu odredi rok od tacno godinu dana, u kojem - pocev od 10. aprila - ono mora izloziti sve svoje optuzbe za Bosnu, Hrvatsku i Kosovu. Tuzilastvo, doduse, protiv te odluke moze podneti zalbu.


Tuzilastvo i sudije su se izgleda nasli u dilemi. Pravicnost kao takva nalaze brzo sudjenje. Ali u ovom slucaju, optuzeni zeli da odugovlaci same sudske postupke koliko god je to moguce. Pitanje je da li ce Sudsko vece biti podjednako rigorozno u skracivanju vremena koje ce dodeliti Milosevicu, onda kada - tokom iduce godine - i on bude poceo da izlaze svoj slucaj.


Hakelina Verijn Stjuart je advokat, novinar i komentator. Bavi se pitanjima vezanim za tribunal za ratne zlocine u Hagu.