Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Tri 'tanke crvene niti'

Milosevic je tuzilastvu "pomogao" da ubedi Zalbeno vece da se o optuznicama protiv njega rasprava vodi u okviru jedinstvenog procesa.
By IWPR ICTY

Slobodanu Milosevicu ce se, ipak, suditi samo jednom. To sudjenje - na kome ce optuznice za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu biti objedinjene - pocece (ukoliko Sudsko vece u medjuvremenu ne odluci drugacije) u utorak, 12. februara 2002.


Bilo je neizbezno da oni koji su najavili "skoru propast" odvojenog sudjenja po kosovskoj optuznici (vidi Dnevnik tribunala br. 251), spajanje predmeta - koje je u petak 1. februara nalozilo Zalbeno vece - protumace kao manevar kojim se "sprecava propast sudjenja".


Prema tom (za one koji ponesto znaju o odnosu haskih sudija i tuzilaca, prilicno originalnom) tumacenju, Zalbeno vece reagovalo je kako bi "spasilo" postupak koji je optuzba povela protiv Slobodana Milosevica, postupak koji se nasao "pred kolapsom" zbog navodnog odbijanja "insajdera" da svedoce protiv optuzenog.


Stvari, medjutim, stoje nesto drugacije. Najveceg saveznika, u borbi za odbacivanje odluke Sudskog veca o dva sudjenja, tuzilastvo je na proslonedeljnoj raspravi imalo, ne u sudijama, nego u samom optuzenom!


Sve sto je prosle srede Slobodan Milosevic izgovorio tokom svoje tirade pred Zalbenim vecem uveliko je potvrdjivalo tezu tuzilastva da se o odgovornosti optuzenog za zlocine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, moze i mora raspravljati zajedno, na jedinstvenom sudjenju.


I tuzilac Karla del Ponte, i optuzeni Slobodan Milosevic su, naime, uveravali sudije da su dogadjaji opisani u pomenute tri optuznice tesno medjusobno povezani, da su bili deo jedne "opste zavere, strategije ili plana", te da ih sve povezuje "tanka crvena nit".


Razlikovali su se, jedino, u oceni o cijoj se "zaveri, strategiji ili planu" radi, i o kakvoj je "crvenoj niti" rec.


Po misljenju tuzilastva, radi se o Milosevicevoj "opstoj zaveri, strategiji ili planu" da se uspostavi ili zadrzi srpska kontrola nad delovima teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova.


"Tanka crvena nit" koja povezuje dogadjaje opisane u tri optuznice jeste "prinudno i nasilno proterivanje vecine nesrpskog stanovnistva sa tih teritorija".


Po misljenju optuzenog, u pitanju je, medjutim, "opsta zavera, strategija ili plan" onih sila koje su htele da "destabilizuju Balkan i stave pod kontrolu njegovu teritoriju, kako bi sa te strateske pozicije bili u stanju da uspostave kontrolu i nad drugim podrucjima".


U tom cilju, pomenute (a neidentifikovane) sile podrzale su "separatiste u Hrvatskoj i Bosni" i njihovu borbu protiv Srbije, koja se pak borila iskljucivo za ocuvanje Jugoslavije.


Kasnije su iste te sile na Kosovu izvele "zajednicki zlocinacki poduhvat" sa narko-mafijom i albanskim teroristima, tokom kojeg su cinjeni zlocini "ne samo protiv Srba, nego i protiv ostalog nealbanskog stanovnistva, pa cak i protiv Albanaca-katolika".


A "tanka crvena nit" koja sve to povezuje - po recima samog Milosevica - jesu "sadasnji zlocini protiv Jugoslavije i mog naroda".


Postoji, najzad, i treca "tanka crvena nit" koja povezuje sve dosadasnje Miloseviceve nastupe pred tribunalom, i to upravo ona koja je ovoga puta - zbog cinjenice da je optuzenik bio u prilici da govori bez prekida - najvise dosla do izrazaja.


Rec je o njegovom upornom nastojanju da odgovornost za zlocine za koje je optuzen pojedinacno ili, kao u slucaju Kosova, zajedno sa cetvoricom bivsih saradnika iz politickog, vojnog i policijskog vrha, podeli sa Srbijom i srpskim narodom.


I ovog puta, Milosevic je govorio u mnozini, kao da su optuzeni drzava, vlast ili narod - a ne on licno. Evo nekoliko primera:


"Citava politika Srba, Srbije i moja licno . . . bila je usmerena ka miru, a ne ka ratu."


"Kako moze Srbija biti optuzena za bilo sta u Bosni, kada je dobro poznato da . . . mi ne samo da nismo odbacivali mirovne predloge, nego smo nastojali da pomognemo njihovu primenu?"


"Ne mozete, ni na koji nacin, povezati Srbiju ili politiku Srbije sa bilo kojom vrstom zlocina."


"Mislim da takav zlocinacki pristup . . . kako spram moje zemlje i mog naroda, tako i protiv mene licno, do sada nije zabelezen u istoriji."


"Iskoristicu svaku priliku da se obratim javnosti . . . kako bih odgovorio na napade na moju zemlju i moj narod." I tako dalje . . .


Dok Haski tribunal nastoji da odvoji individualno od nacionalnog, odnosno da raspravlja o individualnoj odgovornosti i na taj nacin odagna utisak o kolektivnoj krivici citavih naroda, Milosevic uporno nastoji da vlastitu odgovornost podeli sa "svojom zemljom" i "svojim narodom".


Predsedavajuci Zalbenog veca, sudija Klod Zorda, pustio je Milosevica da govori pola sata, koliko je obema stranama - tuzilastvu i optuzenom - dozvoljeno u cilju izlaganja stavova o spajanju predmeta u jedinstvenu optuznicu.


Mada je - isticuci da ga "procedura ne zanima" - odbio da se direktno izjasni da li je za jedno ili dva sudjenja, Milosevic je svojom verzijom dogadjaja koji su prethodili ratu i onog sto se desavalo tokom samog rata uveliko osnazio tezu tuzilastva o jedinstvenoj "transakciji".


Ujedno, Milosevic je tokom tih pola sata nagovestio koja ce biti osnovna linija njegove odbrane ili, tacnije, njegove "optuzbe" protiv neidentifikovanih sila koje su - u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" sa hrvatskim i bosanskim separatistima, albanskim teroristima i narko-mafijasima - pocinile zlocine nad "njegovom zemljom" i "njegovim narodom".


Clanovi tuzilastva su, prosle srede, sa velikim interesovanjem pratili Milosevicev "geopoliticki ekspoze", a vidno je bilo i njihovo zadovoljstvo cinjenicom da je sudija Zorda optuzenom dozvolio da slobodno govori.


Koordinator tuzilastva u slucaju Milosevic, Dzefri Najs, reagovao je samo na jednu tvrdnju optuzenog: da su "albanski teroristi" tokom 1998 ubili "dva i po puta vise Albanaca nego Srba".


Vece je, rekao je tom prilikom Najs, "culo kakva su uverenja optuzenog o tome ko je koga ubijao onda kada su Albanci umirali na Kosovu". Odbacujuci u potpunosti pomenutu Milosevicevu tvrdnju, Najs je najavio da ce tuzilastvo, u dokaznom postupku, pred sudom izloziti i precizne podatke o stotinama hiljada proteranih i velikom broju ubijenih kosovskih Albanaca.


Milosevic ce, istina, biti sam na optuzenickoj klupi, ali ce svojom odbranom (tj. optuzbom), kakvu je u sredu najavio, na sudjenje izvesti i jednu verziju novije balkanske istorije, odnosno verziju ratova i dogadjaja koji su im prethodili, a koja (verzija) ocigledno nije samo njegova.


Misija tribunala, s druge strane, nije da pise istoriju Balkana: pa ipak, cinjenice koje se tokom sudjenja utvrdjuju, kao i dokazi koji se izvode u skladu sa strogim proceduralnim i dokaznim pravilima, zbilja pomazu da se istina otkrije i da se oteza svako njeno poricanje ili prepravljanje.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.