Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Prosirena Kosovska Optuznica Dodaje Malo Toga

Objavljivanje prosirene kosovske optuznice ostavlja sumnju u to da ce optuzbe za genocid ikada biti podignute zbog zlocina koji su pocinjeni u pokrajini.
By IWPR

Dana 29. juna 2001, onda kada je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic vec bio doveden u Hag, glavni tuzilac Tribunala podnela je dopunjenu optuznicu protiv njega za navodne zlocine na Kosovu. Optuznica definitivno nije ispunila ocekivanja.


Nakon preuzimanja duznosti glavnog tuzioca pre 22 meseca, Karla del Ponte je vise puta iznela uveravanja da njeno osoblje sprovodi istrage u Bosni i Hrvatskoj s ciljem upotpunjavanja optuznice protiv Milosevica, kako bi u nju bile ukljucene i dodatne optuzbe koje se odnose na zlocine pocinjene za vreme balkanskih sukoba.


Pri iznosenju dopunjene optuznice, Del Ponteova je opet iznela garancije u pogledu dodatnih optuzbi koje ce tek uslediti, naglasavajuci kako krivicno gonjenje po kosovskoj optuznici predstavlja "tek pocetak postupka protiv Slobodana Milosevica, a ne njegov kraj. U nedeljama i mesecima koji dolaze, imacete priliku da vidite kako ce se citav postupak odvijati."


Prosirena verzija, kao i prvobitna optuznica podignuta 24. maja 1999, tice se ogranicenog broja zlocina koje su srpske snage na Kosovu pocinile u periodu od 1. januara do 20. juna 1999. U obe verzije, optuzbe se svode na tri tacke koje se odnose na zlocine protiv covecnosti, i jednu koja se tice ratnih zlocina.


Pre vise od sest godina, bivsi lider bosanskih Srba Radovan Karadzic i bivsi komandant armije bosanskih Srba Ratko Mladic optuzeni su za genocid, zlocine protiv covecnosti i ratne zlocine koji su navodno pocinjeni od strane snaga bosanskih Srba u Bosni, od aprila 1992. do juna 1995, kao i u Srebrenici jula 1995. Tokom citavog trajanja svog mandata glavnog tuzioca, Del Ponteova je zustro i uporno zahtevala da arhitekte etnickog ciscenja - Milosevic, Karadzic i Mladic - budu uhapseni i sprovedeni u Hag, na sto brze sudjenje.


Hoce li protiv Milosevica i nekih njegovih potcinjenih biti podignute opuzbe za genocid zbog zlocina koji su pocinjeni na teritoriji nekadasnje Jugoslavije, ostaje da se vidi. Cini se da takve optuzbe za sada nece biti podnete u vezi sa zlodelima na Kosovu.


Dopunjena optuznica od 29. juna samo iznova organizuje cinjenice i optuzbe koje su vec iznete, i to mahom uz upotrebu proslog, a ne vise sadasnjeg vremena. Priroda optuzbi iz dopunjene optuznice je inace prakticno identicna sa onom iz prvobitne. U dodatku, poslednja dva pasusa spominje se sporazum koji je postignut oko toga da se Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) i Srbija povuku sa teritorije Kosova.


U sustinskom smislu, prosirena verzija pominje veci broj napada, navodeci jos pet lokacija na Kosovu gde su civili bili prisiljeni da napuste svoja sela, a uz pljackanja, zlostavljanja i povremena ubijanja. Pridodati su, dakle, nazivi pet novih lokaliteta, uz spiskove osoba koje su na njima ubijene, u onim slucajevima kada su imena pokojnika poznata.


Medjutim, nema nikakvih novih optuzbi. Lista optuzenika ostaje ista - Milosevic, predsednik SRJ i predsedavajuci Vrhovnog saveta odbrane; Milan Milutinovic, predsednik Srbije i clan Vrhovnog saveta odbrane; Nikola Sainovic, potpredsednik Vlade SRJ; general-pukovnik Dragoljub Ojdanic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije; i Vlajko Stojiljkovic, srpski ministar unutrasnjih poslova.


Tvrdi se da je svaka od navedenih funkcija bila najvisa koju su optuzeni vrsili tokom perioda koji je relevantan za optuzbe sadrzane u optuznici. Optuznica nudi i dosledan obrazac aktivnosti preduzetih od strane jugoslovenske vojske, jugoslovenskih i srpskih policijskih snaga i paravojnih jedinica, koje su navodno uz podrsku, usmeravanje ili ohrabrivanje samih optuzenika upadale u gradove, nasilno proterivale i raseljavale kosovske Albance iz njihovih domova i usmeravale ih ka granicama Kosova, unistavale njihovu imovinu, oduzimale im isprave, ubijale i na druge nacine terorisale i zlostavljale Albance na citavoj teritoriji Kosova.


U prosirenju optuznice navode se dodatne informacije o dogadjanjima u pozadini, ali se precizira da, na onim mestima na kojima se u optuznici tvrdi kako su optuzeni navodno "pocinili" zlocin, "tuzilac nema nameru da sugerise kako je bilo koji od optuzenih fizicki izvrsio bilo koji od zlocina za koje je licno optuzen".


Kao i prethodna, i dopunjena optuznica propusta da navede bilo koju optuzbu koja se tice seksualnog nasilja pocinjenog na Kosovu, uprkos cinjenici da su o dokazima za zlocine silovanja nasiroko izvestavale i dokumentaciju o njima prikupljale organizacije za ljudska prava, lokalni centri za borbu protiv silovanja, lekari i ostali istrazitelji zlodela koja su u pokrajini cinjena.


Dopunjena optuznica otuda nastavlja sa svodjenjem optuzbi na tvrdnje po kojima su "snage SRJ i Srbije sikanirale, ponizavale i degradirale kosovske albanske civile fizickim i verbalnim zlostavljanjem. Kosovski Albanci takodje su bili neprekidno izlozeni uvredama, nipodastavanju po rasnoj osnovi, ponizavajucim postupcima prouzrokovanim svojom etnickom i verskom pripadnoscu, premlacivanjima i drugim oblicima fizickog mucenja".


Dopunjena optuznica je pazljivo formulisan pravni dokument koji donosi i sazetu istorijsku pozadinu, kratak pregled srpske rukovodece strukture na Kosovu tokom prve polovine 1999, kao i svedeni popis pojedinacnih napada koji su izvrseni na civile i sela na Kosovu. Ona redom belezi izvesne zlocine koji su navodno pocinjeni sirom Kosova, opisujuci ih kao deo pazljivo orkestrirane "kampanje terora i nasilja".


Petorica srpskih vodja okrivljeni su za individualnu odgovornost po clanu 7(1) Statuta, za planiranje, podstrekivanje, naredjivanje, pocinjavanje i razlicite vidove pomaganja i podsticanja planiranja, pripremanja ili izvodjenja, po cetiri tacke navedene u optuznici. Dodatno ili alternativno, cetvorica od petorice - Milosevic, Milutinovic, Ojdanic i Stojiljkovic - optuzeni su za komandnu odgovornost po clanu 7(3) Statuta, za dela koja su pocinili njihovi potcinjeni u stepenu u kome su de jure ili de facto oni imali moc ili kontrolu nad pojedincima i vrsili vlast ili upravljali institucijama u Srbiji.


Jasnoca i kratkoca aktuelne optuznice ipak i optuzenima nudi dovoljno informacija neophodnih za pripremu odbrane. Dalje, optuzba tuzilastva kojom su obuhvaceni ozbiljni zlocini pocinjeni na politickoj, rasnoj ili verskoj osnovi verovatno ce posluziti pri utvrdjivanju razmera zlocina, sto ima veliki znacaj ukoliko se ostali optuzeni iz optuznice u trenutku otpocinjanja sudjenja jos uvek nalaze na slobodi.


Izvesno je da ce sudije Tribunala prihvatiti prosirenje optuznice, pa cak i eventualne dalje dopune postojece optuznice protiv Milosevica, kako bi mu se sudilo i za navodne zlocine koji su pocinjeni u ostalim delovima bivse Jugoslavije.


No, malo je verovatno da ce strpljenje sudija trajati unedogled, narocito ukoliko glavni tuzilac bude podnosila niz novih dopuna uprkos tome sto je vise puta isticala kako je njena kancelarija vec spremna da sudi optuzenima. U stvari, sudije jugoslovenskog Tribunala mogle bi se povesti za praksom sudija Tribunala za Ruandu, koji su tuziocu ukinuli pravo da, izuzev u narocitim okolnostima, uopste iznosi dodatne optuzbe nakon sto je sudjenje zapocelo.


Kancelarija Del Ponteove dve godine je pripremala prosirenje kosovske optuznice, a posto je njena kancelarija izgleda vec definisala i dodatne optuzbe za navodne zlocine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, cini se da protiv Milosevica nece biti podnete optuzbe za genocid zbog navodnih zlodela na Kosovu. Novi dokazi, koji izlaze na svetlost dana u Srbiji nakon politickih promena, mogli bi ipak dovesti i do novih optuzbi. Ali, ukoliko Milosevic ne bude optuzen za genocid na Kosovu, malo je verovatno da ce se to desiti i bilo kom od pocinilaca nizeg ranga. Otuda je pod znakom pitanja da li ce Haski tribunal ikada biti pozvan da odgovori na pitanje o tome da li je, ili nije, na Kosovu pocinjen genocid.


Keli Eskin je autor knjige "Ratni zlocini protiv zena: Krivicno gonjenje i medjunarodni tribunali za ratne zlocine".