Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Pripaziti Na Zlocinacki Par

Mira Markovic uspela je da poseti voljenog supruga, ali im zvanicnici Tribunala nisu odobrili boravak u "sobi za parove".
By IWPR ICTY

Mira Markovic, supruga Slobodana Milosevica, imala je protekle sedmice priliku da se licno uveri u to da li je pritvor pod okriljem UN "sofisticirana zamena za koncentracione logore, gasne komore i krematorijume", u sluzbi "novog Gestapoa" - kako je cesto, u svojim javnim nastupima, opisivala Tribunal i njegov zatvorski centar.


Zamoljena da prokomentarise ovu izjavu tadasnje prve dame Jugoslavije, glavni tuzilac Karla del Ponte je decembra 1999. rekla: "Ukoliko bih bila u prilici da razgovaram sa gospodjom Markovic, rekla bih joj da svom suprugu prosledi poziv da dodje u zatvorski centar kako bi se uverio koliko je u njemu udobno."


Nekih 18 meseci kasnije, Mira Markovic je zaista dosla u Hag, da poseti svog supruga koji je tri sedmice ranije prebacen u pritvorsku jedinicu Tribunala, na osnovu optuznice za zlocine protiv covecnosti pocinjene na Kosovu. Da li se, i u sta, tokom te posete uverila, za sada ce ostati tajna.


U Hagu, pod strogom paskom holandske policije koja ju je pratila na relaciji izmedju pritvorske jedinice i hotela "Karlton", nije imala priliku ni za kakav javni nastup. Po povratku u Beograd proteklog vikenda, Markoviceva se uzdrzala od bilo kakvih izjava, verovatno u zelji da ne pokvari izglede za novu posetu svom suprugu.


Umesto nje same, o njenim je frustracijama u Beogradu progovorio advokat koji ju je pratio u Hag, Dragoslav Ognjanovic. On se pozalio na ogranicenja koja su bila nametnuta posetama, a zbog kojih "oni nisu mogli da zagrle jedno drugo, rukuju se ili poljube, kao muz i zena". Sva tri dana, Mira i Sloba su bili odvojeni neprobojnim staklom, a razgovarali su iskljucivo posredstvom telefona, u prisustvu strazara UN i prevodilaca koji su pratili i prevodili svaku njihovu rec.


Ovakav opis njihovog prvog susreta iznenadio je mnoge izvestace. Oni su tokom posete uveliko spekulisali o tome da li ce Mira i Sloba koristiti "sobu za parove" - posebnu sobu namenjenu posetama supruznika koja je na raspolaganju pritvorenima, i u kojoj je barem jedan od njih - Zoran Zigic - zaceo sina, na cemu se javno, pred sudom, zahvalio upravi pritvorske jedinice.


Iznenadjenje je bilo utoliko vece sto uprava pritvorske jedinice s ponosom istice svoj "liberalan odnos" prema bracnim i porodicnim posetama, koje su dozvoljene svakodnevno u intervalu od 9.30 do 17h.


"Ne zelimo da se brakovi i porodice raspadaju zato sto je neko pritvoren" - izjavio je nedavno za Dnevnik tribunala upravnik pritvorske jedinice Timoti MekFaden.


Zasto je, onda, bracnom paru Markovic-Milosevic uskracena, ne samo "soba za parove", vec i mogucnost svakog fizickog kontakta? Ideoloski istomisljenici Mire Markovic ce, verovatno, iz toga izvuci zakljucke o sadizmu "novog Gestapoa" i njegovom nastojanju da "slomi" ne samo pritvorenog Milosevica, vec i njegovu suprugu, za koju se zna, ili pretpostavlja, da je predstavljala glavnu pokretacku snagu njegove karijere.


Potvrdjujuci za Dnevnik da je uprava tribunala nalozila "mere posebnog nadzora" tokom prve posete Markoviceve, predstavnik za stampu Dzim Lendejl odbio je da tacno navede razloge zbog kojih je onemogucen svaki fizicki kontakt supruznika. Lendejl navodi da to "nije neuobicajeno" za prve posete pritvorenima i ukazuje na izvestan "splet okolnosti" koji je upravu naveo na zakljucak da je to "najbolji nacin da se poseta izvede".


Na pitanje da li pomenuti "splet okolnosti" ukljucuje istorijat porodica Milosevic-Markovic, samoubistvo njegovih roditelja, pretnje samog Milosevica da ga "nece uhapsiti zivog", kao i cinjenicu da je njegova cerka Marija, prilikom hapsenja u Beogradu, u zoru 1. aprila 2001. pozivala svog oca da se ubije, Lendejl odgovara da je uprava "pazljivo razmotrila sve te stvari", te da je na osnovu toga donesena odluka o primeni opisanih mera posebnog nadzora.


Mada Lendejl to ne pominje, ocigledno je da su u Tribunalu zeleli da iskljuce svaki rizik koji bi mogao da proistekne iz fizickog kontakta supruznika. To bi, recimo, bio rizik da Mira Markovic svom suprugu krisom doda nekakvu pilulu, ili da tokom posete oboje progutaju otrov i tako sekspirovski okoncaju svoju 40-godisnju ljubavnu pricu "Romea i Julije iz Pozarevca". Takav zavrsetak bi, naravno, predstavljao njihovu "konacnu pobedu" nad "novim Gestapoom" i neoborivi "dokaz" da je pritvorska jedinica UN zaista "sofisticirana zamena za koncentracione logore, gasne komore i krematorijume".


A to je, nema sumnje, poslednje sto bi u Tribunalu zeleli. Posto su - suprotno mnogim prognozama po kojima Slobodan Milosevic nece preziveti ni gubitak vlasti, ni hapsenje, ni prebacivanje u Hag - svog najdragocenijeg optuzenika ipak dobili zivog, u Tribunalu ne zele nista da rizikuju. Otuda postupaju s krajnjim oprezom, po cenu da ih kritikuju zbog "surovosti" ili cak "paranoje". Treba se samo prisetiti cuvene Kisindzerove opomene: "To sto sam ja paranoik, ne znaci da mi neko zaista ne radi o glavi."


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.