Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: POGIBIJE U ZATVORU DUBRAVA

Iako se i tuzilastvo i odbrana slazu da je preko stotinu albanskih zatvorenika poginulo u Dubravi, postoji nesuglasica oko nacina na koji su umrli.
By IWPR ICTY

Slobodan Milosevic je, u dosadasnjem toku sudjenja, bezbroj puta


protestvovao sto medju albanskim svedocima nema sagovornika za dve njegove


omiljene teme, koje predstavljaju osnov njegove odbrane: aktivnosti Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i bombardovanja NATO. Ogromna vecina albanskih


svedoka je, na svako njegovo pitanje koje se odnosilo na OVK ili NATO,


odgovarala da se to "nije dogodilo" ili da o tome "nista ne zna".


Prosle sedmice Milosevic je suocen sa nekoliko "kvalifikovanih" sagovornika


za obe teme: bivsih pripadnika OVK koji su, bez ustezanja, govorili ne samo


o svojoj vojnoj aktivnosti nego i o bombardovanjima NATO i njihovim


civilnim (albanskim) zrtvama. Milosevic, medjutim, opet nije bio


zadovoljan. Ostro je zamerio tribunalu da "od kraja letnje pauze dovodi za


svedoke samo kriminalce i teroriste", sto je, po njemu, "sramota za zapadno


pravosudje."


Sudije su cutke presle i preko ove Miloseviceve uvrede suda,


ali su zato energicno intervenisale i prekinule ostarelog i bolesnog Ismeta


Haxhiavdija koji je, posto je opisao kako mu je aprila 1999. u Djakovici


spaljeno 20 clanova sire porodice (od toga 19 zena i dece), pitao optuzenog


"ima li on ikakva osecanja?" "Moramo ovo da prekinemo", energicno ga je


presekao predsedavajuci sudija Richard May.


Po drugi, ili mozda cak treci, put od pocetka sudjenja, optuzeni je prosle


sedmice ispoljio izvestan stepen saucestvovanja sa zrtvom koja je svedocila


o svojim stradanjima. Nakon sto je Lirij Imeraj opisala kako su joj 26. marta 1999. u kosovskom selu Padalishte ubijeni sestoro dece (starih izmedju


4 i 16 godina), muz i svekrva, kao i jos 11 clanova sire porodice,


Milosevic je rekao kako mu je "zao sto je ova svedokinja izgubila porodicu"


i kako ce, zbog toga, svoja pitanja ograniciti samo na ona "najnuznija."


Njegova "najnuznija" pitanja svodila su se, uglavnom, na sugestije da je


svedokinja pogresila u identifikaciji pocinilaca tog - kako ga je sam


optuzeni kvalifikovao - "izuzetno divljackog i svirepog zlocina." Sugerisao


je da to "nisu bili srpski policajci, pa cak ni Srbi", vec "preruseni


pripadnici OVK" koji su se svetili njenoj porodici posto joj je muz bio


aktivista Rugovinog Demokratskog saveza Kosova, ili cak "strani placenici,


mudzahedini...", ciji su "specijalitet", tvrdio je Milosevic, bili upravo


"takvi svirepi zlocini." Lirij Imeraj je, medjutim, ostala cvrsto pri svom


iskazu da su pocinioci zlocina bili srpski policajci i paravojnici,


"njihove komsije iz susednog sela Crkoleze", koje je "licno poznavala."


Njeno svedocenje je dopunila i potvrdila dvadesetogodisnja Sofije


Imeraj, kojoj su tog dana ubijeni otac i brat. Opisala je kako se otac


obratio jednom od policajaca recima "Pa vi ste mi, pobogu, komsije", i kako


mu je policajac, pre nego sto je povukao obarac, uzvratio: "Bili smo


komsije, ali vise nismo."


Zavrsnica dokaznog postupka po Kosovskoj optuznici, koji bi po rasporedu koji


su utvrdile sudije trebalo da se okonca najkasnije 13. –og septembra, protekla


je prosle sedmice u znaku takozvanih "svedoka baze ili osnova zlocina", koji su


svedocili o masovnim gubilistima opisanim u optuznici. Neki od ukupno 11


proslonedeljnih svedoka dopunili su iskaze koji su se vec culi o navodnim


ubistvima u Izbici, Meji i Djakovici, a cula su se prva svedocenja o


Padalishtu, Stagovu i, posebno, zatvoru Dubrava.


Jedna od retkih stvari o kojoj izmedju optuzbe i optuzenog nema spora,


jeste da je u maju 1999. ubijeno vise od sto kosovskih Albanaca -


zatvorenika zatvora Dubrava u opstini Istok na Kosovu. Sporno je, i to


veoma, kako su, odnosno od koga i cega ti ljudi stradali. Prema optuzbi,


vecinu zrtava iz Dubrave ubile su srpske snage bezbednosti. Prema


optuzenom, svi ubijeni su stradali od bombi NATO.


Da je NATO bombardovao zatvor Dubravu potvrdila su prosle nedelje tri


svedoka optuzbe: dva bivsa zatvorenika koji su preziveli bombardovanje i


britanska novinarka Jacky Rowland koju su srpske vlasti u dva navrata


vodile u organizovane posete zatvoru kako bi videla "posledice


bombardovanja."


Iskazi bivsih zatvorenika Jusufa Krasniqija i Gani Baqaja su gotovo


identicni. Obojica su uhapseni zbog clanstva u OVK i osudjeni, prvi na 12 a


drugi na 18 meseci zatvora. NATO je, prema njihovom svedocenju, bombardovao


Dubravu u dva navrata: 19. i 21. maja 1999. i u tim su udarima poginula 23


zatvorenika, kao i nekoliko clanova zatvorskog osoblja. Posebno tesko bilo


je drugo bombardovanje, od 21. maja, u kojem su razoreni mnogi zatvorski


objekti, ali su teze zrtve izbegnute tako sto se oko 1000 zatvorenika


Dubrave okupilo na sportskom igralistu u krugu zatvora, tako da su bili


vidljivi iz vazduha. Prema svedocenju Krasniqija i Baqaja, oko zatvora bili


su rasporedjeni tenkovi i protivavionski topovi Vojske Jugoslavije koji su,


tokom aprila, "provocirali" avione NATO koji su nadletali podrucje zatvora,


u napadima na druge ciljeve u okolini.


Krasniqi i Baqaj tvrde da su u zoru 22. maja zatvorenici pozvani da se


postroje na sportskom igralistu, uz objasnjenje da ce biti evakuisani u


druge, sigurnije zatvore. Odazvalo se oko 800 zatvorenika, dok su se ostali


krili u zatvorskim objektima. Kada su se zatvorenici postrojili, sa


strazarskog tornja i okolnih zatvorskih zidova poceli su da na njih bacaju


rucne bombe i otvaraju vatru iz rucnih bacaca i automatskog oruzja. Prema


svedocima, pucalo je oko 20 policajaca. Nastao je haos, zatvorenici su


padali pogodjeni, a kada je posle desetak minuta nastupilo zatisje - u


kojem su navodno strazari menjali sarzere - svedoci su uspeli da pobegnu sa


sportskog terena i zaklone se u rusevinama zatvorskih objekata. Optuzenom,


a cini se i sudiji Kwonu, je bilo sumnjivo kako to da svih dvadesetak


strazara, koji su navodno pucali, istovremeno menjaju sarzere na svojim


automatskim puskama. Svedoci nisu umeli da na uverljiv nacin odgovore na to


pitanje.


Bilo kako bilo, svedoci tvrde da je u toj pucnjavi ubijeno 97 a ranjeno


vise od 150 zatvorenika, od kojih su neki kasnije podlegli povredama.


Preziveli su se sakrili u rusevinama zatvorskih objekata, podrum zatvorske


kuhinje i kanalizacijske sahtove.


Sledeceg jutra, tvrde svedoci, u zatvoru su se pojavili neki novi vojnici


ili paravojnici, koji su poceli da otvaraju kanalizacijske sahtove i u njih


bacaju rucne bombe, zatim su bombama i pucnjavom prisili zatvorenike da


izadju iz kuhinjskog podruma i drugih prostorija u kojima su se


zabarikadirali. Svi su okupljeni u sportskoj dvorani, odakle su istog dana


evakuisani u zatvore u Srbiji. Prema svedocenju Krasniqija i Baqaja, 22. i


23. maja su u Dubravi ubijena 153 zatvorenika, pored onih 23 koji su


stradali od bombardovanja NATO.


Milosevic, medjutim, tvrdi da su svi ti zatvorenici stradali u


bombardovanju, i poziva se na rezultate istrage koju je sproveo lokalni


(srpski) istrazni sudija, prema kojem su iz rusevina zatvora izvadjena


najmanje 93 lesa ubijenih zatvorenika. Ukazujuci da su bombe otvorile


veliku rupu na spoljnem zatvorskom zidu, Milosevic je sugerisao da je cilj


bombardovanja bio da se omoguci begstvo "terorista", tako da su neke od


zrtava mogle da stradaju i pri pokusaju begstva. Cinjenicu da se na nekim


od zrtava cije je fotografije Milosevic pokazao sudu ne vide nikakve


spoljasnje povrede, optuzeni je pripisao "rasprskavajuci efekat" bombi, od cije


eksplozije stradaju unutrasnji organi.


Svedocenje Jacky Rowland o tome sta je videla tokom dve organizovane posete


zatvoru - nakon prvog bombardovanja i posto su iz Dubrave evakuisani


zatvorenici - nije ni potvrdilo ni osporilo svedocenja Krasniqija i Baqaja.


Najvise sto bi se za to svedocenje moglo reci jeste da je ostavilo


otvorenom mogucnost da su se dogadjaji u Dubravi mogli odvijati na nacin na


koji su ih opisali dvojica prezivelih. Rowland je izrazila snaznu sumnju da


su svi optuzeni stradali od NATO bombi, ali je odbila da se upusta u


spekulacije od cega su - ako ne od bombi - poginuli ti zatvorenici. Mada su


sudije u dosadasnjem toku sudjenja ispoljavale otvoreni prezir prema


"novinarskim misljenjima", sudija O-gon Kwon je pitao Rowland za njenu


"procenu" o tome sta se zaista dogodilo, ali je ona odbila da "procenjuje",


navodeci da za to "nema dovoljno podataka."


Najefektniji i verovatno najrelevatniji deo svedocenja Jacky Rowland bio je


njen opis jedne zatvorske prostorije u kojoj je zatekla oko 25 leseva


nabacanih na gomilu. Pored cinjenice da ta prostorija nije bila ostecena u


bombardovanju, Rowland je, kako je rekla, "posebno uznemirilo" to sto su


zrtvama pantalone bile spustene do gleznjeva, tako da im se video donji


ves.


Cudan neki "rasprskavajuci efekat", od kojeg spadaju gace!


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine


i glavni urednik novinske agencije SENSE.