ANALIZA: POGIBIJE U ZATVORU DUBRAVA
Iako se i tuzilastvo i odbrana slazu da je preko stotinu albanskih zatvorenika poginulo u Dubravi, postoji nesuglasica oko nacina na koji su umrli.
ANALIZA: POGIBIJE U ZATVORU DUBRAVA
Iako se i tuzilastvo i odbrana slazu da je preko stotinu albanskih zatvorenika poginulo u Dubravi, postoji nesuglasica oko nacina na koji su umrli.
Slobodan Milosevic je, u dosadasnjem toku sudjenja, bezbroj puta
protestvovao sto medju albanskim svedocima nema sagovornika za dve njegove
omiljene teme, koje predstavljaju osnov njegove odbrane: aktivnosti Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i bombardovanja NATO. Ogromna vecina albanskih
svedoka je, na svako njegovo pitanje koje se odnosilo na OVK ili NATO,
odgovarala da se to "nije dogodilo" ili da o tome "nista ne zna".
Prosle sedmice Milosevic je suocen sa nekoliko "kvalifikovanih" sagovornika
za obe teme: bivsih pripadnika OVK koji su, bez ustezanja, govorili ne samo
o svojoj vojnoj aktivnosti nego i o bombardovanjima NATO i njihovim
civilnim (albanskim) zrtvama. Milosevic, medjutim, opet nije bio
zadovoljan. Ostro je zamerio tribunalu da "od kraja letnje pauze dovodi za
svedoke samo kriminalce i teroriste", sto je, po njemu, "sramota za zapadno
pravosudje."
Sudije su cutke presle i preko ove Miloseviceve uvrede suda,
ali su zato energicno intervenisale i prekinule ostarelog i bolesnog Ismeta
Haxhiavdija koji je, posto je opisao kako mu je aprila 1999. u Djakovici
spaljeno 20 clanova sire porodice (od toga 19 zena i dece), pitao optuzenog
"ima li on ikakva osecanja?" "Moramo ovo da prekinemo", energicno ga je
presekao predsedavajuci sudija Richard May.
Po drugi, ili mozda cak treci, put od pocetka sudjenja, optuzeni je prosle
sedmice ispoljio izvestan stepen saucestvovanja sa zrtvom koja je svedocila
o svojim stradanjima. Nakon sto je Lirij Imeraj opisala kako su joj 26. marta 1999. u kosovskom selu Padalishte ubijeni sestoro dece (starih izmedju
4 i 16 godina), muz i svekrva, kao i jos 11 clanova sire porodice,
Milosevic je rekao kako mu je "zao sto je ova svedokinja izgubila porodicu"
i kako ce, zbog toga, svoja pitanja ograniciti samo na ona "najnuznija."
Njegova "najnuznija" pitanja svodila su se, uglavnom, na sugestije da je
svedokinja pogresila u identifikaciji pocinilaca tog - kako ga je sam
optuzeni kvalifikovao - "izuzetno divljackog i svirepog zlocina." Sugerisao
je da to "nisu bili srpski policajci, pa cak ni Srbi", vec "preruseni
pripadnici OVK" koji su se svetili njenoj porodici posto joj je muz bio
aktivista Rugovinog Demokratskog saveza Kosova, ili cak "strani placenici,
mudzahedini...", ciji su "specijalitet", tvrdio je Milosevic, bili upravo
"takvi svirepi zlocini." Lirij Imeraj je, medjutim, ostala cvrsto pri svom
iskazu da su pocinioci zlocina bili srpski policajci i paravojnici,
"njihove komsije iz susednog sela Crkoleze", koje je "licno poznavala."
Njeno svedocenje je dopunila i potvrdila dvadesetogodisnja Sofije
Imeraj, kojoj su tog dana ubijeni otac i brat. Opisala je kako se otac
obratio jednom od policajaca recima "Pa vi ste mi, pobogu, komsije", i kako
mu je policajac, pre nego sto je povukao obarac, uzvratio: "Bili smo
komsije, ali vise nismo."
Zavrsnica dokaznog postupka po Kosovskoj optuznici, koji bi po rasporedu koji
su utvrdile sudije trebalo da se okonca najkasnije 13. –og septembra, protekla
je prosle sedmice u znaku takozvanih "svedoka baze ili osnova zlocina", koji su
svedocili o masovnim gubilistima opisanim u optuznici. Neki od ukupno 11
proslonedeljnih svedoka dopunili su iskaze koji su se vec culi o navodnim
ubistvima u Izbici, Meji i Djakovici, a cula su se prva svedocenja o
Padalishtu, Stagovu i, posebno, zatvoru Dubrava.
Jedna od retkih stvari o kojoj izmedju optuzbe i optuzenog nema spora,
jeste da je u maju 1999. ubijeno vise od sto kosovskih Albanaca -
zatvorenika zatvora Dubrava u opstini Istok na Kosovu. Sporno je, i to
veoma, kako su, odnosno od koga i cega ti ljudi stradali. Prema optuzbi,
vecinu zrtava iz Dubrave ubile su srpske snage bezbednosti. Prema
optuzenom, svi ubijeni su stradali od bombi NATO.
Da je NATO bombardovao zatvor Dubravu potvrdila su prosle nedelje tri
svedoka optuzbe: dva bivsa zatvorenika koji su preziveli bombardovanje i
britanska novinarka Jacky Rowland koju su srpske vlasti u dva navrata
vodile u organizovane posete zatvoru kako bi videla "posledice
bombardovanja."
Iskazi bivsih zatvorenika Jusufa Krasniqija i Gani Baqaja su gotovo
identicni. Obojica su uhapseni zbog clanstva u OVK i osudjeni, prvi na 12 a
drugi na 18 meseci zatvora. NATO je, prema njihovom svedocenju, bombardovao
Dubravu u dva navrata: 19. i 21. maja 1999. i u tim su udarima poginula 23
zatvorenika, kao i nekoliko clanova zatvorskog osoblja. Posebno tesko bilo
je drugo bombardovanje, od 21. maja, u kojem su razoreni mnogi zatvorski
objekti, ali su teze zrtve izbegnute tako sto se oko 1000 zatvorenika
Dubrave okupilo na sportskom igralistu u krugu zatvora, tako da su bili
vidljivi iz vazduha. Prema svedocenju Krasniqija i Baqaja, oko zatvora bili
su rasporedjeni tenkovi i protivavionski topovi Vojske Jugoslavije koji su,
tokom aprila, "provocirali" avione NATO koji su nadletali podrucje zatvora,
u napadima na druge ciljeve u okolini.
Krasniqi i Baqaj tvrde da su u zoru 22. maja zatvorenici pozvani da se
postroje na sportskom igralistu, uz objasnjenje da ce biti evakuisani u
druge, sigurnije zatvore. Odazvalo se oko 800 zatvorenika, dok su se ostali
krili u zatvorskim objektima. Kada su se zatvorenici postrojili, sa
strazarskog tornja i okolnih zatvorskih zidova poceli su da na njih bacaju
rucne bombe i otvaraju vatru iz rucnih bacaca i automatskog oruzja. Prema
svedocima, pucalo je oko 20 policajaca. Nastao je haos, zatvorenici su
padali pogodjeni, a kada je posle desetak minuta nastupilo zatisje - u
kojem su navodno strazari menjali sarzere - svedoci su uspeli da pobegnu sa
sportskog terena i zaklone se u rusevinama zatvorskih objekata. Optuzenom,
a cini se i sudiji Kwonu, je bilo sumnjivo kako to da svih dvadesetak
strazara, koji su navodno pucali, istovremeno menjaju sarzere na svojim
automatskim puskama. Svedoci nisu umeli da na uverljiv nacin odgovore na to
pitanje.
Bilo kako bilo, svedoci tvrde da je u toj pucnjavi ubijeno 97 a ranjeno
vise od 150 zatvorenika, od kojih su neki kasnije podlegli povredama.
Preziveli su se sakrili u rusevinama zatvorskih objekata, podrum zatvorske
kuhinje i kanalizacijske sahtove.
Sledeceg jutra, tvrde svedoci, u zatvoru su se pojavili neki novi vojnici
ili paravojnici, koji su poceli da otvaraju kanalizacijske sahtove i u njih
bacaju rucne bombe, zatim su bombama i pucnjavom prisili zatvorenike da
izadju iz kuhinjskog podruma i drugih prostorija u kojima su se
zabarikadirali. Svi su okupljeni u sportskoj dvorani, odakle su istog dana
evakuisani u zatvore u Srbiji. Prema svedocenju Krasniqija i Baqaja, 22. i
23. maja su u Dubravi ubijena 153 zatvorenika, pored onih 23 koji su
stradali od bombardovanja NATO.
Milosevic, medjutim, tvrdi da su svi ti zatvorenici stradali u
bombardovanju, i poziva se na rezultate istrage koju je sproveo lokalni
(srpski) istrazni sudija, prema kojem su iz rusevina zatvora izvadjena
najmanje 93 lesa ubijenih zatvorenika. Ukazujuci da su bombe otvorile
veliku rupu na spoljnem zatvorskom zidu, Milosevic je sugerisao da je cilj
bombardovanja bio da se omoguci begstvo "terorista", tako da su neke od
zrtava mogle da stradaju i pri pokusaju begstva. Cinjenicu da se na nekim
od zrtava cije je fotografije Milosevic pokazao sudu ne vide nikakve
spoljasnje povrede, optuzeni je pripisao "rasprskavajuci efekat" bombi, od cije
eksplozije stradaju unutrasnji organi.
Svedocenje Jacky Rowland o tome sta je videla tokom dve organizovane posete
zatvoru - nakon prvog bombardovanja i posto su iz Dubrave evakuisani
zatvorenici - nije ni potvrdilo ni osporilo svedocenja Krasniqija i Baqaja.
Najvise sto bi se za to svedocenje moglo reci jeste da je ostavilo
otvorenom mogucnost da su se dogadjaji u Dubravi mogli odvijati na nacin na
koji su ih opisali dvojica prezivelih. Rowland je izrazila snaznu sumnju da
su svi optuzeni stradali od NATO bombi, ali je odbila da se upusta u
spekulacije od cega su - ako ne od bombi - poginuli ti zatvorenici. Mada su
sudije u dosadasnjem toku sudjenja ispoljavale otvoreni prezir prema
"novinarskim misljenjima", sudija O-gon Kwon je pitao Rowland za njenu
"procenu" o tome sta se zaista dogodilo, ali je ona odbila da "procenjuje",
navodeci da za to "nema dovoljno podataka."
Najefektniji i verovatno najrelevatniji deo svedocenja Jacky Rowland bio je
njen opis jedne zatvorske prostorije u kojoj je zatekla oko 25 leseva
nabacanih na gomilu. Pored cinjenice da ta prostorija nije bila ostecena u
bombardovanju, Rowland je, kako je rekla, "posebno uznemirilo" to sto su
zrtvama pantalone bile spustene do gleznjeva, tako da im se video donji
ves.
Cudan neki "rasprskavajuci efekat", od kojeg spadaju gace!
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine
i glavni urednik novinske agencije SENSE.
