Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Obnova 'Dubrovacke republike'

Hag optuzio cetvoricu jugoslovenskih oficira za opsadu Dubrovnika.
By Mirko Klarin

Za pocetak, malo istorije.


Dubrovnik je osnovan jos pre 667 A.D. (kada se najranije pominje u pisanim svedocanstvima), kao nezavisan grad-drzava, nominalno u okviru Vizantijskog carstva. Od 1205. do 1358, bio je pod vlascu Venecije, ali je zadrzao nezavisan status. Dubrovacka republika postojala je kao nezavisna drzava od 1358, pa sve do 1808, a tokom proteklih vekova bila je u razlicitom stepenu pod kontrolom Venecijanskog, Otomanskog i Austrijskog carstva.


U 20. veku, Dubrovnik je - zajedno sa ostatkom Hrvatske - najpre 1918. bio ukljucen u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca ("prva Jugoslavija"), a potom 1945. i u SFRJ ("druga Jugoslavija").


A onda je, na pocetku poslednje decenije 20. veka, tadasnjim vlastima u Srbiji i Crnoj Gori pala na pamet ideja da srednjovekovna Dubrovacka republika bude obnovljena. Misija "obnove" poverena je Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i Jugoslovenskoj ratnoj mornarici (JRM), kao i jedinicama Teritorijalne odbrane (TO) Crne Gore.


Njihov je zadatak bio da uspostave kontrolu nad onim delovima Hrvatske koji su bili predvidjeni za prikljucenje Dubrovackoj republici, i da ih potom, zajedno s drugim oblastima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pod srpskom kontrolom, pripoje Srbiji i Crnoj Gori. Dubrovacka republika trebalo je da obuhvati celokupnu teritoriju Opstine Dubrovnik, kao i deo hrvatske teritorije koji se prostire od grada Neuma na severozapadu do granice sa Crnom Gorom na jugoistoku.


Akcija "obnove" trajala je oko 3 meseca - od 1. oktobra 1991. godine, pa sve do kraja godine. Pored ljudskih zrtava (vise od 200 poginulih, ukljucujuci i u granatiranju 43 nastradala civila), rezultat akcije "obnove" bilo je ostecenje 563 od ukupno 824 zgrade u Starom gradu, kojeg je UNESCO 1979. proglasio za svetsku kulturnu bastinu.


"Nista zato. Sagradicemo lepsi, veci i stariji Dubrovnik!" - izjavio je Bozo Vucurevic, tadasnji gradonacelnik Trebinja, obliznjeg grada u istocnoj Hercegovini pod srpskom kontrolom, cije su se vojne i paravojne snage "istakle" u akciji nesudjene "obnove" Dubrovacke republike.


Na dan 2. oktobra 2001, tacno deset godina nakon pocetka ove akcije, u Hagu je objavljena takozvana "Dubrovacka optuznica", koja je bila potvrdjena jos 27. februara 2001. godine.


Ta optuznica je citavih sedam meseci drzana u tajnosti, u nadi da ce se time olaksati hapsenje optuzenih. Kako, medjutim, ni crnogorske ni srpske vlasti nisu u tom periodu izvrsile hapsenja (prve su tvrdile da su optuzeni napustili teritoriju Crne Gore, dok su druge citavu stvar ignorisale), Karla del Ponte je zakljucila da vise nema nikakvog smisla drzati u tajnosti imena optuzenih, pa je zatrazila - i potom dobila - dozvolu za objavljivanje "Dubrovacke optuznice".


Mada je odluka o "obnovi" Dubrovacke republike nesumnjivo doneta u tadasnjim politickim vrhovima Beograda i Podgorice, Dubrovacka optuznica se bavi samo glavnim vojnim izvrsiocima odluke: visokim oficirima JNA i JRM koji su bili ukljuceni u tu operaciju.


Dvojica od cetvorice jugoslovenskih oficira optuzenih za zlocine pocinjene tokom osvajanja Dubrovnika - general-pukovnik Pavle Strugar, komandant Druge operativne grupe, i vice-admiral Miodrag Jokic - vec su nagovestili svoju spremnost da se dobrovoljno predaju Tribunalu.


Druga dvojica oficira, vice-admiral Milan Zec, bivsi kapetan bojnog broda koji je postao Jokicev zamenik, i kapetan Vladimir Kovacevic, komandant Treceg bataljona Trebinjske brigade poznatiji kao "Rambo", takodje su optuzeni, i jos uvek se nalaze na slobodi.


Sva cetvorica oficira optuzeni su sa po 12 tacaka za krsenje zakona i obicaja ratovanja. U optuznicu su ukljucena ubistva, surovo postupanje, napadi na civile, neopravdano pustosenje, nezakonito gadjanje civila, unistavanje ili namerno ostecivanje spomenika i verskih objekata.


Pored toga, trojica visih komandnih oficira - Strugar, Jokic i Zec - optuzeni su jos i po jednoj tacki optuznice za teske povrede Zenevske konvencije iz 1949. godine, kao i sa po tri tacke za krsenje zakona i obicaja ratovanja.


Sa izuzetkom Zeca, koji je optuzen samo po osnovu individualne krivicne odgovornosti, ostali optuzeni se krivicno gone i po osnovu komandne odgovornosti.


Strategija tuzilastva je izgleda brzo urodila plodom. Odmah po objavljivanju optuzbi, Podgorica je potvrdila da se Strugar, posle svega, nalazi u Crnoj Gori i da je spreman da se preda Tribunalu.


Takodje se saznalo i da se Jokic nalazi u Beogradu, te da je clan rukovodstva Nove demokratije, jedne od stranaka koje cine vladajucu koaliciju DOS. Na celu te partije je sadasnji ministar unutrasnjih poslova Srbije, Dusan Mihajlovic. Jokic bi takodje, prema tvrdnjama analiticara, mogao odluciti da se dobrovoljno preda Hagu i tako svog partijskog sefa postedi neprilike koju bi predstavljalo njegovo hapsenje.


Boravista preostale dvojice optuzenih su nepoznata, ali se pretpostavlja da bi se i oni mogli nalaziti u Srbiji. Dolaskom Jokica i Strugara, broj visokih oficira u pritvorskoj jedinici porasce na deset. Jokic ce biti prvi vice-admiral u "generalstabu" haske pritvorske jedinice, u kojem su zastupljeni najvisi oficiri iz svih vojski koje su vodile rat u bivsoj Jugoslaviji - sa izuzetkom (za sada) Oslobodilacke vojske Kosova, Oslobodilacke nacionalne armije, kao i makedonske vojske.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.