ANALIZA: Mucenik Anti-Globalizacije
Milosevicevi pravni predstavnici kazu da njegovo hapsenje i izrucenje
ANALIZA: Mucenik Anti-Globalizacije
Milosevicevi pravni predstavnici kazu da njegovo hapsenje i izrucenje
Iz Haga izvestava Mirko Klarin (TU 229, 9-14. jul 2001)
Pokret protiv globalizacije pronasao je svog prvog mucenika visokog ranga:
Slobodana Milosevica.
Na konferenciji za stampu odrzanoj protekle sedmice u Amsterdamu, dvojica
kanadskih advokata, koji su se prethodno susreli s bivsim jugoslovenskim
predsednikom u Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu, uveravali su
novinare da "proganjanje Srba, a posebno g. Milosevica, nije nista drugo do
nastavak procesa globalizacije".
Jedan od kanadskih advokata, Kristofer Blek, osnivac Medjunarodnog komiteta
za odbranu Slobodana Milosevica, predstavio se na pomenutoj konferenciji
kao Milosevicev "pravni agent", ali nije objasnio sta to znaci. Optuzeni je
za sada odbio da odredi advokata koji bi ga zastupao pred tribunalom.
Blek je rekao da je Milosevic tokom minulih deset godina bio u prethodnici
anti-globalisticke borbe. Zbog toga je, prema njegovim recima, NATO
bombardovao Jugoslaviju, i zbog toga se bivsi predsednik sada suocava sa
optuzbama za ratne zlocine u Hagu.
U medjuvremenu, Blekov kolega Andre Tremble opisao je tribunal kao "pravni
instrument ugnjetaca".
"Ljudi moraju da shvate sta se u stvari dogadja", rekao je on, aludirajuci
na to da je javnost naivna i zavedena ako misli da je Milosevicev slucaj na
bilo koji nacin povezan s pravdom ili ratnim zlocinima. "Koji ratni
zlocini? Koje masovne grobnice?", zapitao je Blek.
On je porekao da su Srbi cinili bilo kakva zlodela. Govoreci na sestu
godisnjicu srebrenickog masakra, Blek se izrugivao ekshumacijama desetina
masovnih grobnica i iskazima prezivelih zrtava - sto tokom svog sudjenja
nije osporavao cak ni general Radislav Krstic, optuzen za genocid zbog
navodnog ucesca u ubijanju hiljada Muslimana nakon pada zone bezbednosti
UN.
Blek je u nastavku skicirao "dvostruku" strategiju bivseg predsednika.
Najpre, Milosevic i njegovi "pravni savetnici", predvodjeni samim Blekom,
nameravaju da pred holandskim sudovima, Evropskom komisijom, Generalnom
skupstinom UN i drugim institucijama ospore legalnost njegovog hapsenja i
zatvaranja.
Kanadski advokat je najavio da ce ta akcija biti odmah pokrenuta pred
holandskim sudovima "na temelju odredbe lokalnog zakona po kojoj onaj ko je
doveden u Holandiju pod okolnostima koje su pravno neregularne, moze to
osporiti pred holandskim sudom".
Blek je izjavio da ocekuje da ce se Milosevic pojaviti na raspravi pred
holandskim sudom. Odbio je da prognozira ishod takve akcije, ali je rekao
da bi, prema informacijama holandskih advokata, Milosevic trebalo da bude
pusten zbog toga sto je njegovo hapsenje "cista otmica", a njegovo
zatvaranje od strane tribunala "nelegalno".
Drugi deo strategije stupio bi na scenu, rekao je Blek, samo "ukoliko sve
propadne i on [Milosevic] bude primoran da se suoci sa procesom pred ovim
telom [tribunalom]." Milosevicev pravni agent je izjavio da ce u tom
slucaju Milosevic imati nekoliko opcija. On moze odsustvovati iz sudnice,
braniti se samostalno, unajmiti advokatski tim i njime sam upravljati, ili
pak prepustiti svoju odbranu drugima. Blek je potvrdio da je o tome
diskutovano "samo na uopsten nacin. . . . On jos nije doneo odluku i ja ne
znam sta ce odluciti."
Sasvim slucajno, jedan drugi Kanadjanin, visi procesni tuzzilac Dik
Rajneveld, Milosevicevu odluku ocekuje sa zanimanjem. Rajneveld je, kao
visi tuzilac na sudjenju pociniteljima silovanja u Foci, proces gonjenja
uspesno pretvorio u presedan u okvirima medjunarodnog prava, time sto je po
prvi put pokazao da silovanje i seksualno porobljavanje predstavljaju
zlocine protiv covecnosti. Upravo je on odredjen da pred sudom zastupa
optuzbu u Milosevicevom slucaju.
U intervjuu za Dnevnik tribunala, Rajneveld je potvrdio da bi se slucaj
mogao odugovlaciti ukoliko se Milosevic odrekne pravnih zastupnika.
"Ukoliko optuzeni ima branioce, onda postoji i mogucnost sporazuma oko toga
koje su cinjenice sporne i moraju biti dokazane, a koje nisu, tako da na
njih ne moramo gubiti vreme", rekao je Rajneveld.
Tokom 30-godisnje karijere tuzioca, Rajneveld se retko susretao s
optuzenicima koji su odbili da ucestvuju u sudjenju ili da imenuju
branioca, iz razlicitih motiva: neki jer nisu verovali da bi im advokat
mogao na bilo koji nacin biti od pomoci, dok su drugi "mislili da su
pametniji od svih ostalih i zeleli da vlastiti slucaj vode samostalno".
U takvim okolnostima, izjavio je Rinveld, duznost zastupnika odbrane
"preuzimaju sudije". Prema njegovim recima, oni tada stite prava optuzenog
i imaju mnogo aktivniju ulogu prilikom ispitivanja svedoka i utvrdjivanja
cinjenica "kako bi na kraju mogli da donesu valjanu odluku o krivici ili
nevinosti".
Tuzilac je priznao da to ponekad njegov posao cini tezim. "Teze je
raspravljati se sa sudijama koji uvek imaju poslednju rec, nego sa
advokatima odbrane dok su sudije u ulozi nepristrasnih arbitara", kaze on.
Jos jedan kanadski pravnik izrazio je veliko interesovanje za ovaj slucaj.
Nekadasnji glavni tuzilac Luiz Arbur, koja je maja 1999. podigla optuznicu
protiv Milosevica, izjavila je da Milosevicevo prebacivanje u Hag smatra
"najvaznijim trenutkom u istoriji ove izvanredne institucije [tribunala]. .
.. . Predstojecim sudjenjem Milosevicu bice ostvareno sve ono sto krivicno
pravo simbolizuje - istina, odgovornost i solidarnost onih koji su bezbedni
sa onima koji to nisu".
Nimalo pokolebani podrskom koja je tribunalu pruzena Milosevicevim
transferom, aktivisti pokreta anti-globalizacije nastavljaju da se
okupljaju oko Milosevica. Nekadasnji vrhovni tuzilac SAD Remzi Klark, koji
je na skupu u Beogradu ostro kritikovao srpske vlasti neposredno posle
izrucenja, zatrazio je i dobio dozvolu da se sretne sa Milosevicem u
Sheveningenu.
Mozda ce se stilizovani posteri crnomanjastog Slobe naci u prvoj borbenoj
liniji prilikom nekog buduceg jurisa anti-globalista na MekDonalds, bas kao
sto su 1968. demonstranti marsirali za Ce Gevarinim likom. Hoce li ova veza
vise koristi anti-globalizacionom pokretu nego Milosevicevoj pravnoj
zastiti, ostaje da se vidi.
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i
glavni urednik Novinske agencije SENSE.
