Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Mucenik Anti-Globalizacije

Milosevicevi pravni predstavnici kazu da njegovo hapsenje i izrucenje
By Mirko Klarin

Iz Haga izvestava Mirko Klarin (TU 229, 9-14. jul 2001)


Pokret protiv globalizacije pronasao je svog prvog mucenika visokog ranga:


Slobodana Milosevica.


Na konferenciji za stampu odrzanoj protekle sedmice u Amsterdamu, dvojica


kanadskih advokata, koji su se prethodno susreli s bivsim jugoslovenskim


predsednikom u Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu, uveravali su


novinare da "proganjanje Srba, a posebno g. Milosevica, nije nista drugo do


nastavak procesa globalizacije".


Jedan od kanadskih advokata, Kristofer Blek, osnivac Medjunarodnog komiteta


za odbranu Slobodana Milosevica, predstavio se na pomenutoj konferenciji


kao Milosevicev "pravni agent", ali nije objasnio sta to znaci. Optuzeni je


za sada odbio da odredi advokata koji bi ga zastupao pred tribunalom.


Blek je rekao da je Milosevic tokom minulih deset godina bio u prethodnici


anti-globalisticke borbe. Zbog toga je, prema njegovim recima, NATO


bombardovao Jugoslaviju, i zbog toga se bivsi predsednik sada suocava sa


optuzbama za ratne zlocine u Hagu.


U medjuvremenu, Blekov kolega Andre Tremble opisao je tribunal kao "pravni


instrument ugnjetaca".


"Ljudi moraju da shvate sta se u stvari dogadja", rekao je on, aludirajuci


na to da je javnost naivna i zavedena ako misli da je Milosevicev slucaj na


bilo koji nacin povezan s pravdom ili ratnim zlocinima. "Koji ratni


zlocini? Koje masovne grobnice?", zapitao je Blek.


On je porekao da su Srbi cinili bilo kakva zlodela. Govoreci na sestu


godisnjicu srebrenickog masakra, Blek se izrugivao ekshumacijama desetina


masovnih grobnica i iskazima prezivelih zrtava - sto tokom svog sudjenja


nije osporavao cak ni general Radislav Krstic, optuzen za genocid zbog


navodnog ucesca u ubijanju hiljada Muslimana nakon pada zone bezbednosti


UN.


Blek je u nastavku skicirao "dvostruku" strategiju bivseg predsednika.


Najpre, Milosevic i njegovi "pravni savetnici", predvodjeni samim Blekom,


nameravaju da pred holandskim sudovima, Evropskom komisijom, Generalnom


skupstinom UN i drugim institucijama ospore legalnost njegovog hapsenja i


zatvaranja.


Kanadski advokat je najavio da ce ta akcija biti odmah pokrenuta pred


holandskim sudovima "na temelju odredbe lokalnog zakona po kojoj onaj ko je


doveden u Holandiju pod okolnostima koje su pravno neregularne, moze to


osporiti pred holandskim sudom".


Blek je izjavio da ocekuje da ce se Milosevic pojaviti na raspravi pred


holandskim sudom. Odbio je da prognozira ishod takve akcije, ali je rekao


da bi, prema informacijama holandskih advokata, Milosevic trebalo da bude


pusten zbog toga sto je njegovo hapsenje "cista otmica", a njegovo


zatvaranje od strane tribunala "nelegalno".


Drugi deo strategije stupio bi na scenu, rekao je Blek, samo "ukoliko sve


propadne i on [Milosevic] bude primoran da se suoci sa procesom pred ovim


telom [tribunalom]." Milosevicev pravni agent je izjavio da ce u tom


slucaju Milosevic imati nekoliko opcija. On moze odsustvovati iz sudnice,


braniti se samostalno, unajmiti advokatski tim i njime sam upravljati, ili


pak prepustiti svoju odbranu drugima. Blek je potvrdio da je o tome


diskutovano "samo na uopsten nacin. . . . On jos nije doneo odluku i ja ne


znam sta ce odluciti."


Sasvim slucajno, jedan drugi Kanadjanin, visi procesni tuzzilac Dik


Rajneveld, Milosevicevu odluku ocekuje sa zanimanjem. Rajneveld je, kao


visi tuzilac na sudjenju pociniteljima silovanja u Foci, proces gonjenja


uspesno pretvorio u presedan u okvirima medjunarodnog prava, time sto je po


prvi put pokazao da silovanje i seksualno porobljavanje predstavljaju


zlocine protiv covecnosti. Upravo je on odredjen da pred sudom zastupa


optuzbu u Milosevicevom slucaju.


U intervjuu za Dnevnik tribunala, Rajneveld je potvrdio da bi se slucaj


mogao odugovlaciti ukoliko se Milosevic odrekne pravnih zastupnika.


"Ukoliko optuzeni ima branioce, onda postoji i mogucnost sporazuma oko toga


koje su cinjenice sporne i moraju biti dokazane, a koje nisu, tako da na


njih ne moramo gubiti vreme", rekao je Rajneveld.


Tokom 30-godisnje karijere tuzioca, Rajneveld se retko susretao s


optuzenicima koji su odbili da ucestvuju u sudjenju ili da imenuju


branioca, iz razlicitih motiva: neki jer nisu verovali da bi im advokat


mogao na bilo koji nacin biti od pomoci, dok su drugi "mislili da su


pametniji od svih ostalih i zeleli da vlastiti slucaj vode samostalno".


U takvim okolnostima, izjavio je Rinveld, duznost zastupnika odbrane


"preuzimaju sudije". Prema njegovim recima, oni tada stite prava optuzenog


i imaju mnogo aktivniju ulogu prilikom ispitivanja svedoka i utvrdjivanja


cinjenica "kako bi na kraju mogli da donesu valjanu odluku o krivici ili


nevinosti".


Tuzilac je priznao da to ponekad njegov posao cini tezim. "Teze je


raspravljati se sa sudijama koji uvek imaju poslednju rec, nego sa


advokatima odbrane dok su sudije u ulozi nepristrasnih arbitara", kaze on.


Jos jedan kanadski pravnik izrazio je veliko interesovanje za ovaj slucaj.


Nekadasnji glavni tuzilac Luiz Arbur, koja je maja 1999. podigla optuznicu


protiv Milosevica, izjavila je da Milosevicevo prebacivanje u Hag smatra


"najvaznijim trenutkom u istoriji ove izvanredne institucije [tribunala]. .


.. . Predstojecim sudjenjem Milosevicu bice ostvareno sve ono sto krivicno


pravo simbolizuje - istina, odgovornost i solidarnost onih koji su bezbedni


sa onima koji to nisu".


Nimalo pokolebani podrskom koja je tribunalu pruzena Milosevicevim


transferom, aktivisti pokreta anti-globalizacije nastavljaju da se


okupljaju oko Milosevica. Nekadasnji vrhovni tuzilac SAD Remzi Klark, koji


je na skupu u Beogradu ostro kritikovao srpske vlasti neposredno posle


izrucenja, zatrazio je i dobio dozvolu da se sretne sa Milosevicem u


Sheveningenu.


Mozda ce se stilizovani posteri crnomanjastog Slobe naci u prvoj borbenoj


liniji prilikom nekog buduceg jurisa anti-globalista na MekDonalds, bas kao


sto su 1968. demonstranti marsirali za Ce Gevarinim likom. Hoce li ova veza


vise koristi anti-globalizacionom pokretu nego Milosevicevoj pravnoj


zastiti, ostaje da se vidi.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i


glavni urednik Novinske agencije SENSE.