ANALIZA: 'Majka' svih optuznica
Bosanska optuznica tereti Milosevica za genocid, kao i za sve ostale zlocine
ANALIZA: 'Majka' svih optuznica
Bosanska optuznica tereti Milosevica za genocid, kao i za sve ostale zlocine
Iz Haga izvestava: Mirko Klarin (TU br. 245, 19-24. novembar 2001.)
U Hagu je protekle sedmice objavljeno i poslednje poglavlje "ratne
biografije" Slobodana Milosevica u izdanju tuzilastva Medjunarodnog
krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju.
Prvo, kosovsko poglavlje, potpisala je maja 1999. tadasnji glavni tuzilac
Luiz Arbur. Drugo - hrvatsko poglavlje - priredila je septembra 2001.
sadasnji glavni tuzilac Karla del Ponte.
Poslednje, protekle sedmice objavljeno, bosansko poglavlje Miloseviceve
ratne biografije - u koje je ukljucena i karika koja je do sada nedostajala:
optuzba za najtezi zlocin, tj. genocid - nosi takodje potpis Karle del
Ponte, ali su njime obuhvaceni i "rani radovi" prvog glavnog tuzioca Haskog
tribunala, Ricarda Goldstona.
Optuznica kojom se Slobodan Milosevic tereti za genocid i sve ostale zlocine
u nadleznosti Haskog tribunala - teske povrede Zenevske konvencije, zlocine
protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja ratovanja - predstavlja, da se posluzimo sintagmom koju je svojevremeno lansirao Sadam Husein, neku vrstu "majke svih (bosanskih) optuznica."
U njoj su sadrzane sve optuznice za sve zlocine pocinjene od strane
bosanskih Srba koje je hasko tuzilastvo podiglo pocev od 1995. pa do danas.
Ona, u stvari, obuhvata i sve glavne optuzbe protiv politickog i vojnog vrha sa Pala:
Radovana Karadzica, Ratka Mladica, Momcila Krajisnika i Biljane Plavsic (takozvane "opste
optuznice" za genocid u Bosni i Hercegovini).
U ovu optuznicu su zatim ukljucene i "srebrenicka optuznica" protiv generala
Radislava Krstica, "sarajevska optuznica" protiv generala Stanislava Galica,
"optuznica za Bosansku Krajinu" protiv Radoslava Brdjanina i generala Momira
Talica, kao i "optuznica za prijedorske logore" protiv Milomira Stakica
(koja je, takodje, teretila i, sada vec pokojne, Simu Drljacu i Milana
Kovacevica).
"Majka svih (bosanskih) optuznica", dalje, inkorporira i zlocine za koje je
sudjeno, ili se jos sudi, optuzenima za seksualno nasilje u Foci; za logore
Omarska, Keraterm i Trnopolje u severozapadnoj, kao i za brcanski logor Luka
u severoistocnoj Bosni; za zatvor u Foci (KP Dom); za logor Susica kod
Vlasenice; za ubistva u Visegradu; kao i za etnicko ciscenje Bosanskog Samca
(severna Bosna).
Optuznica, takodje, obuhvata i ubistva koja su pocinjena u Sanskom Mostu
1995, a za koja je bio optuzen ubijeni Zeljko Raznatovic "Arkan".
Sve zrtve navedenih zlocina - za koje je vec sudjeno ili ce se tek suditi
direktnim izvrsiocima ili politickim i vojnim liderima bosanskih Srba - mogu
se prepoznati u najnovijoj, trecoj optuznici protiv Slobodana Milosevica. A
tuzilastvo tvrdi i veruje da ce biti u stanju da dokaze da je Milosevic
covek koji stoji iza svih tih zlocina: da ih je planirao i naredio, ili da
je, u najmanju ruku, bio politicki podstrekac svakog masakra koji se dogodio
na teritoriji Bosne.
Problem Miloseviceve individualne krivicne odgovornosti je u optuznici za
genocid u Bosni i Hercegovini resen na isti onaj nacin na koji je bio resen
i u prethodnoj, "hrvatskoj" optuznici (vidi Dnevnik tribunala br. 239).
Navedeno je, naime, da je Milosevic, u periodu od 1987. do 2000,
predstavljao dominantnu politicku licnost u Srbiji, u SFRJ i potom u SRJ, te
da je tokom navedenog perioda "imao kontrolu nad svakim aspektom rada srpske
vlade, sto znaci i nad policijom, kao i nad sluzbama drzavne bezbednosti".
Sa te pozicije, Milosevic je "uzeo ucesce u zajednickom zlocinackom
poduhvatu", ciji je cilj - kako se navodi - bilo "prisilno i TRAJNO
raseljavanje najveceg dela nesrpskog stanovnistva iz brojnih oblasti
Republike Bosne i Hercegovine, i to cinjenjem odredjenih zlocina". Pomenuti
zlocini bili su ili "cilj zajednickog zlocinackog poduhvata", ili su
predstavljali "prirodne i ocekivane posledice postizanja cilja zajednickog
zlocinackog poduhvata, usled cega su optuzeni bili svesni da ce se takvi
zlocini pojaviti kao moguca posledica ..."
U optuznici se navode imena 14 pojedinaca koji su, uz Milosevica,
ucestvovali u "zajednickom zlocinackom poduhvatu". Na celu liste
Milosevicevih saizvrsilaca nalazi se politicki i vojni vrh bosanskih Srba,
vec optuzena "cetvoroclana banda" sa Pala, u sastavu: Radovan Karadzic,
Momcilo Krajisnik, Biljana Plavsic i general Ratko Mladic.
Ostala imena su ista kao i u "hrvatskoj" optuznici; rec je o osobama
posredstvom kojih je Milosevic ostvarivao kontrolu nad nekadasnjim
jugoslovenskim institucijama.
Kao clanovi Predsednistva SFRJ navedeni su Borisav Jovic i Branko Kostic.
Generali Veljko Kadijevic i Blagoje Adzic pominju se kao Milosevicevi
sledbenici iz rukovodstva JNA (koja se kasnije transformisala u VJ), dok su
Jovica Stanisic, Frenki Simatovic i Radovan Stojicic pomenuti u istom
svojstvu kada je rec o srpskoj policiji i njenim specijalnim snagama.
Tu su, potom, i Milan Martic - Milosevicev covek iz Teritorijalne odbrane,
policije i paravojnih snaga takozvane Republike Srpske Krajine - kao i Arkan
i Vojislav Seselj, koji su bili zaduzeni za srpske paravojne formacije u
Bosni.
Kljucni paragrafi optuznice navode na koje je nacine Slobodan Milosevic
ucestvovao u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" i ostvarivao svoj uticaj na
ostale "poznate i nepoznate saucesnike". Tretirajuci Borisava Jovica i
Branka Kostica kao svoje "glavne zastupnike" u Predsednistvu, koje je vrsilo
funkciju kolektivnog "vrhovnog komandanta", Milosevic je "vrsio efektivnu
kontrolu nad onim elementima JNA i VJ koji su ucestvovali u zajednickom
zlocinackom poduhvatu".
Dana 27. aprila 1992. - kada je formirana SRJ - Milosevic je, kao clan
Vrhovnog saveta odbrane, postao neko ko ne samo "de facto", nego i "de jure"
upravlja oruzanim snagama nove drzave (VJ).
Kljucno za dokazivanje Miloseviceve odgovornosti bice ustanovljavanje veze
izmedju njega, tj. politickog i vojnog vrha SRJ, i Vojske Republike Srpske
(VRS), odnosno politickog vodjstva na Palama.
U optuznici se navodi da je Milosevic "pruzao finansijsku, logisticku i
politicku podrsku VRS", kao i da je "imao presudan uticaj nad vodjstvom
Republike Srpske, kojem je pomagao".
Stavise, tuzilac tvrdi da je Milosevic "ucestvovao u planiranju i pripremama
za preuzimanje niza opstina u Bosni i Hercegovini, kao i za potonje prisilno
raseljavanje najveceg dela nesrpskog stanovnistva iz tih opstina".
Dalje, kao predsednik Srbije, Milosevic je, "de jure", imao kontrolu nad
republickom policijom, a bio je i ukljucen, kako se navodi, u proces
"formiranja, popunjavanja, opremanja i usmeravanja specijalnih snaga...
koje su ucestvovale u izvodjenju zajednickog zlocinackog poduhvata".
Posredstvom svoje policije, Milosevic je na isti nacin bio ukljucen i u
formiranje, opremanje i koriscenje neregularnih srpskih snaga, odnosno
paravojske, ciji su se pripadnici posebno "istakli" u nekim od zlocina koji
su u optuznici i opisani.
Miloseviceva upotreba medija za ostvarivanje ciljeva zajednickog zlocinackog
poduhvata je u novoj optuznici konstatovana na identican nacin kao i u
"hrvatskoj": "On je upravljao i manipulisao srpskim drzavnim medijima, koji
su sirili preuvelicane ili lazne vesti o napadima na srpski narod po
etnickoj osnovi od strane bosanskih Muslimana i Hrvata, i sve to s namerom
da se stvori atmosfera straha i mrznje medju Srbima koji zive u Srbiji,
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, sto je najzad i doprinelo prisilnom
raseljenju vecine nesrpskog stanovnistva, a narocito bosanskih Muslimana i
bosanskih Hrvata, iz velikog broja oblasti u Bosni i Hercegovini".
Pre proslonedeljne optuznice protiv Slobodana Milosevica, hasko tuzilastvo
je podiglo cak 18 javnih ili do sada otpecacenih optuznica u kojima se
zlocini u Bosni i Hercegovini kvalifikuju kao genocid. Jedna od tih
optuznica je vec potvrdjena pred sudom: general Radislav Krstic je proglasen
krivim za genocid u Srebrenici, i osudjen je na 46 godina zatvora (na
presudu su se zalili i optuzba i odbrana).
Dvojica optuzenika oslobodjeni su optuzbe za genocid, ali su
osudjeni za zlocine protiv covecnosti: Goran Jelisic na 40 godina za ubistva
koja je pocinio u Brckom, a Dusko Sikirica na 15 godina za zlocine u logoru
Keraterm.
Medju onima koji su optuzeni za genocid u prijedorskim logorima, dvojica su
u medjuvremenu umrli: Simo Drljaca u pokusaju da se odupre hapsenju, a Milan
Kovacevic usled srcane krize u pritvoru Tribunala.
Na pocetak sudjenja po optuzbama za genocid ceka jos sedam optuzenih:
Momcilo Krajisnik, Biljana Plavsic, Radoslav Brdjanin, general Momir Talic,
Milomir Stakic, Vidoje Blagojevic i Dragan Obrenovic.
U bekstvu se jos uvek nalaze cetvorica: Radovan Karadzic i general Ratko
Mladic (koji su za genocid optuzeni i po "opstoj", i po "srebrenickoj"
optuznici), Zeljko Meakic (komandant logora Omarska) i Stojan Zupljanin
(optuzen, zajedno sa Brdjaninom i Talicem, za genocid u Bosanskoj Krajini).
Hasko tuzilastvo je vec odavno, dakle, ono sto se u Bosni i Hercegovini
dogadjalo u periodu od 1992. do 1995. okvalifikovalo kao genocid, da bi mu
potom i sudije - u slucaju Srebrenice - dale za pravo. Najnovijom,
devetnaestom optuznicom za genocid, svi prethodno na taj nacin
okvalifikovani zlocini stavljaju se u kontekst zajednickog zlocinackog
poduhvata, ciji je glavni inspirator i pokretac bio Slobodan Milosevic.
Tacka 1 i tacka 2 optuznice - genocid, odnosno saucesnistvo u genocidu -
terete Milosevica da je "planirao, podstrekivao, naredjivao... ili na druge
nacine pomagao i ohrabrivao... potpuno ili delimicno unistenje nacionalnih,
etnickih ili verskih grupa bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, kao
takvih, na teritorijama koje pripadaju Bosni i Hercegovini".
U optuznici se navodi 19 opstina u kojima je po tuziocu sprovodjen genocidni
plan, ukljucujuci Sarajevo, Srebrenicu, Bijeljinu, Visegrad, Focu i Zvornik.
Taj plan je, prema optuznici, bio ostvarivan na prevashodno dva nacina.
Najpre, siroko rasprostranjenim ubijanjem hiljada Muslima i Hrvata sirom
Bosne i Hercegovine, kao i unutar novouspostavljenih pritvorskih kapaciteta
u zemlji.
potom, nanosenjem teskih telesnih i dusevnih povreda hiljadama Muslimana i
Hrvata za vreme njihovog boravka u pritvorskim ustanovama, kao i smisljenim
organizovanjem takvih zatvorskih uslova zivota koji su bili sracunati na to
da izazovu delimicno fizicko unistenje tih grupa, a putem nehumanog
postupanja, seksualnog nasilja, mucenja, izgladnjivanja, prisilnog rada, kao
i neprekidnog fizickog i psiholoskog pritiska.
U ostalim tackama "majke svih bosanskih optuznica", Milosevic se tereti za
progon, istrebljenje, ubijanje, zatvaranje, mucenje, svesno izazivanje velikih patnji, deportaciju i prisilno raseljavanje, za unistavanje imovine, pljackanje javnog ili
privatnog vlasnistva, kao i za napade na civile (sarajevska kampanja
artiljerijskom i snajperskom vatrom).
O navodima iz ove optuznice Milosevic ce biti pozvan da se izjasni u prvoj
polovini decembra, dok ce glavni tuzilac Karla del Ponte, kako je najavila,
podneti zahtev za spajanje postupaka, kako bi se Milosevicu istovremeno
sudilo po svih 66 tacaka sve tri optuznice - odnosno, zbog sva tri poglavlja
njegove ratne biografije, koja su u proteklih sest godina napisana u
tuzilastvu Haskog tribunala.
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i
glavni urednik novinske agencije SENSE.
