Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: 'Majka' svih optuznica

Bosanska optuznica tereti Milosevica za genocid, kao i za sve ostale zlocine
By IWPR ICTY

Iz Haga izvestava: Mirko Klarin (TU br. 245, 19-24. novembar 2001.)


U Hagu je protekle sedmice objavljeno i poslednje poglavlje "ratne


biografije" Slobodana Milosevica u izdanju tuzilastva Medjunarodnog


krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju.


Prvo, kosovsko poglavlje, potpisala je maja 1999. tadasnji glavni tuzilac


Luiz Arbur. Drugo - hrvatsko poglavlje - priredila je septembra 2001.


sadasnji glavni tuzilac Karla del Ponte.


Poslednje, protekle sedmice objavljeno, bosansko poglavlje Miloseviceve


ratne biografije - u koje je ukljucena i karika koja je do sada nedostajala:


optuzba za najtezi zlocin, tj. genocid - nosi takodje potpis Karle del


Ponte, ali su njime obuhvaceni i "rani radovi" prvog glavnog tuzioca Haskog


tribunala, Ricarda Goldstona.


Optuznica kojom se Slobodan Milosevic tereti za genocid i sve ostale zlocine


u nadleznosti Haskog tribunala - teske povrede Zenevske konvencije, zlocine


protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja ratovanja - predstavlja, da se posluzimo sintagmom koju je svojevremeno lansirao Sadam Husein, neku vrstu "majke svih (bosanskih) optuznica."


U njoj su sadrzane sve optuznice za sve zlocine pocinjene od strane


bosanskih Srba koje je hasko tuzilastvo podiglo pocev od 1995. pa do danas.


Ona, u stvari, obuhvata i sve glavne optuzbe protiv politickog i vojnog vrha sa Pala:


Radovana Karadzica, Ratka Mladica, Momcila Krajisnika i Biljane Plavsic (takozvane "opste


optuznice" za genocid u Bosni i Hercegovini).


U ovu optuznicu su zatim ukljucene i "srebrenicka optuznica" protiv generala


Radislava Krstica, "sarajevska optuznica" protiv generala Stanislava Galica,


"optuznica za Bosansku Krajinu" protiv Radoslava Brdjanina i generala Momira


Talica, kao i "optuznica za prijedorske logore" protiv Milomira Stakica


(koja je, takodje, teretila i, sada vec pokojne, Simu Drljacu i Milana


Kovacevica).


"Majka svih (bosanskih) optuznica", dalje, inkorporira i zlocine za koje je


sudjeno, ili se jos sudi, optuzenima za seksualno nasilje u Foci; za logore


Omarska, Keraterm i Trnopolje u severozapadnoj, kao i za brcanski logor Luka


u severoistocnoj Bosni; za zatvor u Foci (KP Dom); za logor Susica kod


Vlasenice; za ubistva u Visegradu; kao i za etnicko ciscenje Bosanskog Samca


(severna Bosna).


Optuznica, takodje, obuhvata i ubistva koja su pocinjena u Sanskom Mostu


1995, a za koja je bio optuzen ubijeni Zeljko Raznatovic "Arkan".


Sve zrtve navedenih zlocina - za koje je vec sudjeno ili ce se tek suditi


direktnim izvrsiocima ili politickim i vojnim liderima bosanskih Srba - mogu


se prepoznati u najnovijoj, trecoj optuznici protiv Slobodana Milosevica. A


tuzilastvo tvrdi i veruje da ce biti u stanju da dokaze da je Milosevic


covek koji stoji iza svih tih zlocina: da ih je planirao i naredio, ili da


je, u najmanju ruku, bio politicki podstrekac svakog masakra koji se dogodio


na teritoriji Bosne.


Problem Miloseviceve individualne krivicne odgovornosti je u optuznici za


genocid u Bosni i Hercegovini resen na isti onaj nacin na koji je bio resen


i u prethodnoj, "hrvatskoj" optuznici (vidi Dnevnik tribunala br. 239).


Navedeno je, naime, da je Milosevic, u periodu od 1987. do 2000,


predstavljao dominantnu politicku licnost u Srbiji, u SFRJ i potom u SRJ, te


da je tokom navedenog perioda "imao kontrolu nad svakim aspektom rada srpske


vlade, sto znaci i nad policijom, kao i nad sluzbama drzavne bezbednosti".


Sa te pozicije, Milosevic je "uzeo ucesce u zajednickom zlocinackom


poduhvatu", ciji je cilj - kako se navodi - bilo "prisilno i TRAJNO


raseljavanje najveceg dela nesrpskog stanovnistva iz brojnih oblasti


Republike Bosne i Hercegovine, i to cinjenjem odredjenih zlocina". Pomenuti


zlocini bili su ili "cilj zajednickog zlocinackog poduhvata", ili su


predstavljali "prirodne i ocekivane posledice postizanja cilja zajednickog


zlocinackog poduhvata, usled cega su optuzeni bili svesni da ce se takvi


zlocini pojaviti kao moguca posledica ..."


U optuznici se navode imena 14 pojedinaca koji su, uz Milosevica,


ucestvovali u "zajednickom zlocinackom poduhvatu". Na celu liste


Milosevicevih saizvrsilaca nalazi se politicki i vojni vrh bosanskih Srba,


vec optuzena "cetvoroclana banda" sa Pala, u sastavu: Radovan Karadzic,


Momcilo Krajisnik, Biljana Plavsic i general Ratko Mladic.


Ostala imena su ista kao i u "hrvatskoj" optuznici; rec je o osobama


posredstvom kojih je Milosevic ostvarivao kontrolu nad nekadasnjim


jugoslovenskim institucijama.


Kao clanovi Predsednistva SFRJ navedeni su Borisav Jovic i Branko Kostic.


Generali Veljko Kadijevic i Blagoje Adzic pominju se kao Milosevicevi


sledbenici iz rukovodstva JNA (koja se kasnije transformisala u VJ), dok su


Jovica Stanisic, Frenki Simatovic i Radovan Stojicic pomenuti u istom


svojstvu kada je rec o srpskoj policiji i njenim specijalnim snagama.


Tu su, potom, i Milan Martic - Milosevicev covek iz Teritorijalne odbrane,


policije i paravojnih snaga takozvane Republike Srpske Krajine - kao i Arkan


i Vojislav Seselj, koji su bili zaduzeni za srpske paravojne formacije u


Bosni.


Kljucni paragrafi optuznice navode na koje je nacine Slobodan Milosevic


ucestvovao u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" i ostvarivao svoj uticaj na


ostale "poznate i nepoznate saucesnike". Tretirajuci Borisava Jovica i


Branka Kostica kao svoje "glavne zastupnike" u Predsednistvu, koje je vrsilo


funkciju kolektivnog "vrhovnog komandanta", Milosevic je "vrsio efektivnu


kontrolu nad onim elementima JNA i VJ koji su ucestvovali u zajednickom


zlocinackom poduhvatu".


Dana 27. aprila 1992. - kada je formirana SRJ - Milosevic je, kao clan


Vrhovnog saveta odbrane, postao neko ko ne samo "de facto", nego i "de jure"


upravlja oruzanim snagama nove drzave (VJ).


Kljucno za dokazivanje Miloseviceve odgovornosti bice ustanovljavanje veze


izmedju njega, tj. politickog i vojnog vrha SRJ, i Vojske Republike Srpske


(VRS), odnosno politickog vodjstva na Palama.


U optuznici se navodi da je Milosevic "pruzao finansijsku, logisticku i


politicku podrsku VRS", kao i da je "imao presudan uticaj nad vodjstvom


Republike Srpske, kojem je pomagao".


Stavise, tuzilac tvrdi da je Milosevic "ucestvovao u planiranju i pripremama


za preuzimanje niza opstina u Bosni i Hercegovini, kao i za potonje prisilno


raseljavanje najveceg dela nesrpskog stanovnistva iz tih opstina".


Dalje, kao predsednik Srbije, Milosevic je, "de jure", imao kontrolu nad


republickom policijom, a bio je i ukljucen, kako se navodi, u proces


"formiranja, popunjavanja, opremanja i usmeravanja specijalnih snaga...


koje su ucestvovale u izvodjenju zajednickog zlocinackog poduhvata".


Posredstvom svoje policije, Milosevic je na isti nacin bio ukljucen i u


formiranje, opremanje i koriscenje neregularnih srpskih snaga, odnosno


paravojske, ciji su se pripadnici posebno "istakli" u nekim od zlocina koji


su u optuznici i opisani.


Miloseviceva upotreba medija za ostvarivanje ciljeva zajednickog zlocinackog


poduhvata je u novoj optuznici konstatovana na identican nacin kao i u


"hrvatskoj": "On je upravljao i manipulisao srpskim drzavnim medijima, koji


su sirili preuvelicane ili lazne vesti o napadima na srpski narod po


etnickoj osnovi od strane bosanskih Muslimana i Hrvata, i sve to s namerom


da se stvori atmosfera straha i mrznje medju Srbima koji zive u Srbiji,


Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, sto je najzad i doprinelo prisilnom


raseljenju vecine nesrpskog stanovnistva, a narocito bosanskih Muslimana i


bosanskih Hrvata, iz velikog broja oblasti u Bosni i Hercegovini".


Pre proslonedeljne optuznice protiv Slobodana Milosevica, hasko tuzilastvo


je podiglo cak 18 javnih ili do sada otpecacenih optuznica u kojima se


zlocini u Bosni i Hercegovini kvalifikuju kao genocid. Jedna od tih


optuznica je vec potvrdjena pred sudom: general Radislav Krstic je proglasen


krivim za genocid u Srebrenici, i osudjen je na 46 godina zatvora (na


presudu su se zalili i optuzba i odbrana).


Dvojica optuzenika oslobodjeni su optuzbe za genocid, ali su


osudjeni za zlocine protiv covecnosti: Goran Jelisic na 40 godina za ubistva


koja je pocinio u Brckom, a Dusko Sikirica na 15 godina za zlocine u logoru


Keraterm.


Medju onima koji su optuzeni za genocid u prijedorskim logorima, dvojica su


u medjuvremenu umrli: Simo Drljaca u pokusaju da se odupre hapsenju, a Milan


Kovacevic usled srcane krize u pritvoru Tribunala.


Na pocetak sudjenja po optuzbama za genocid ceka jos sedam optuzenih:


Momcilo Krajisnik, Biljana Plavsic, Radoslav Brdjanin, general Momir Talic,


Milomir Stakic, Vidoje Blagojevic i Dragan Obrenovic.


U bekstvu se jos uvek nalaze cetvorica: Radovan Karadzic i general Ratko


Mladic (koji su za genocid optuzeni i po "opstoj", i po "srebrenickoj"


optuznici), Zeljko Meakic (komandant logora Omarska) i Stojan Zupljanin


(optuzen, zajedno sa Brdjaninom i Talicem, za genocid u Bosanskoj Krajini).


Hasko tuzilastvo je vec odavno, dakle, ono sto se u Bosni i Hercegovini


dogadjalo u periodu od 1992. do 1995. okvalifikovalo kao genocid, da bi mu


potom i sudije - u slucaju Srebrenice - dale za pravo. Najnovijom,


devetnaestom optuznicom za genocid, svi prethodno na taj nacin


okvalifikovani zlocini stavljaju se u kontekst zajednickog zlocinackog


poduhvata, ciji je glavni inspirator i pokretac bio Slobodan Milosevic.


Tacka 1 i tacka 2 optuznice - genocid, odnosno saucesnistvo u genocidu -


terete Milosevica da je "planirao, podstrekivao, naredjivao... ili na druge


nacine pomagao i ohrabrivao... potpuno ili delimicno unistenje nacionalnih,


etnickih ili verskih grupa bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, kao


takvih, na teritorijama koje pripadaju Bosni i Hercegovini".


U optuznici se navodi 19 opstina u kojima je po tuziocu sprovodjen genocidni


plan, ukljucujuci Sarajevo, Srebrenicu, Bijeljinu, Visegrad, Focu i Zvornik.


Taj plan je, prema optuznici, bio ostvarivan na prevashodno dva nacina.


Najpre, siroko rasprostranjenim ubijanjem hiljada Muslima i Hrvata sirom


Bosne i Hercegovine, kao i unutar novouspostavljenih pritvorskih kapaciteta


u zemlji.


potom, nanosenjem teskih telesnih i dusevnih povreda hiljadama Muslimana i


Hrvata za vreme njihovog boravka u pritvorskim ustanovama, kao i smisljenim


organizovanjem takvih zatvorskih uslova zivota koji su bili sracunati na to


da izazovu delimicno fizicko unistenje tih grupa, a putem nehumanog


postupanja, seksualnog nasilja, mucenja, izgladnjivanja, prisilnog rada, kao


i neprekidnog fizickog i psiholoskog pritiska.


U ostalim tackama "majke svih bosanskih optuznica", Milosevic se tereti za


progon, istrebljenje, ubijanje, zatvaranje, mucenje, svesno izazivanje velikih patnji, deportaciju i prisilno raseljavanje, za unistavanje imovine, pljackanje javnog ili


privatnog vlasnistva, kao i za napade na civile (sarajevska kampanja


artiljerijskom i snajperskom vatrom).


O navodima iz ove optuznice Milosevic ce biti pozvan da se izjasni u prvoj


polovini decembra, dok ce glavni tuzilac Karla del Ponte, kako je najavila,


podneti zahtev za spajanje postupaka, kako bi se Milosevicu istovremeno


sudilo po svih 66 tacaka sve tri optuznice - odnosno, zbog sva tri poglavlja


njegove ratne biografije, koja su u proteklih sest godina napisana u


tuzilastvu Haskog tribunala.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i


glavni urednik novinske agencije SENSE.