Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: KAPETAN PROTIV VRHOVNOG KOMANDANTA

Albanski kapetan, kao bivsi staresina jugoslovenske vojske na Kosovu,
By Mirko Klarin

Pise: Mirko Klarin iz Haga (TU br. 265, 6-11. maj 2002)


Na kraju rasprave u sredu 8. maja Slobodan Milosevic je ostro prigovorio


da svedok K4 - ciji je nastup najavljen za sledeci dan - svedoci sa merama


zastite identiteta. Ukazao je da se radi o kosovskom Albancu, koji zivi na


Kosovu, te po njemu nema nikakvog razloga da takav svedok "svedoci tajno."


Na pocetku rasprave u cetvrtak 9. maja Slobodan Milosevic je opet ostro prigovorio,


ali ovoga puta na tuziocevu objavu da je svedok K4 odustao od mera zastite identiteta


i da ce svedociti javno, sa punim imenom i likom. Milosevic je protestvovao da to nije


prvi put da "druga strana" - kako oslovljava optuzbu - "tajne svedoke prekvalifikuje


u javne na sam dan svedocenja", zakljucujuci da se ne radi o slucajnosti vec o


"zlonamernosti."


Sudije su Milosevicevu tvrdnju o "zlonamernosti druge strane" odbacili kao


"poputno neutemeljenu", dok je tuzilac Dirk Rajneveld - vodja kosovskog tima optuzbe -


istu tvrdnju ocenio kao "nedolicnu". Niko se, medjutim, nije setio da Milosevica


podseti na ono sto je govorio nepuna 24 casa ranije.


Pominjemo ovaj minorni incident jer pokazuje do koje je mere Milosevic ovladao


mentalnom tehnikom koju je George Orwel definisao kao "dvomisao", a koja omogucava


da se istovremeno zastupaju stavovi koji se medjusobno iskljucuju. Tu svoju vestinu


Milosevic koristi od pocetka sudjenja nastojeci da u sudnici postupa "i ovako i onako"


- sto mu cesto i uspeva. (vidi Dnevnik Tribunala 253). Njegove pristalice, kod kuce i


u svetu, dobili su jos jedan "dokaz" o manipulacijama kojima se, protiv njihovog idola,


sluzi "lazni tribunal."


Svedok K4 najavljen je kao prvi «insajder» koji ce svedociti na sudjenju


Slobodanu Milosevicu. Ako se pod tim terminom podrazumevaju ljudi iz


optuzenikovog «najuzeg okruzenja», koji iz prve ruke raspolazu podacima o


njegovoj ulozi u dogadjajima pomenutim u optuznicama, tesko da bi se Nik


Peraj - kako glasi puno ime svedoka K4 - mogao svrstati medju njih. On je,


naime, optuzenog prvi put uzivo video tek prosle nedelje, u sudnici.


Ono sto, medjutim, Nika Peraja cini posebnom vrstom «insajdera», jeste


cinjenica da je u vreme na koje se odnosi optuznica bio jedan od retkih


kosovskih Albanaca iz oficirskog sastava Vojske Jugoslavije (VJ). Tome je,


mozda, doprinela i okolnost da Peraj potice iz manjinske - katolicke -


zajednice kosovskih Albanaca, odnosno da ne pripada islamskoj vecini.


Bilo kako bilo, Peraj je u VJ napredovao do cina kapetana prve klase, a u


vreme kosovskih sukoba 1998. i 1999. bio je zaduzen za transport, obuku i


obezbedjenje u garnizonu u Pristini i protiv-vazdusnoj i artiljerijskoj


brigadi u Djakovici.


Peraj je u VJ ostao sve do njenog povlacenja s Kosova, neposredno pre ulaska


medjunarodnih snaga sredinom juna 1999. Moglo bi se cak reci da on i nije


napustio VJ - vec da je VJ, za razliku od njega, napustila Kosovo. No,


ocigledno je da tako nije mislio i Vojni sud u Nisu (Srbija), koji ga je u


odsustvu osudio na 15 godina zatvora.


Kada mu je, na pocetku unakrsnog ispitivanja, optuzeni ostro skrenuo paznju


na taj podatak u nastojanju da ga diskredituje kao «dezertera», Peraj je


hladno odgovorio: «Cuo sam za to.»


Kapetan Nik Peraj je posebna vrsta «insajdera» i po tome sto je njegovo


svedocenje, u skladu sa vec opisanim Pravilom 92bis tribunalovog Pravilnika o postupku i


dokazima, dato u vidu pismene izjave. On je u Hag dosao kako bi ga unakrsno ispitali sam


optuzeni i «prijatelji suda» (amici curiae).


Protekle su se sedmice «prijatelji suda» i clanovi Sudskog veca zapitali da


li tako znacajne svedoke, kakav je kapetan Peraj, treba uopste uvoditi putem


pismenih izjava; tuzilastvo je odgovorilo da je na to bilo prinudjeno


«vremenskim ogranicenjima» koje im je nametnulo to isto Sudsko vece svojom


odlukom da se dokazni postupak po sve tri optuznice mora okoncati do 10.


aprila 2003.


Zbog znacaja svedoka, sudije su tuzilastvu, za sazeto iznosenje sadrzaja


pisane izjave svedoka, dale nesto vise vremena od uobicajenih 5 minuta, dok


je optuzenom, za unakrsno ispitivanje, umesto uobicajenih 60, dato cak 150


minuta.


Prema rezimeu koji je procitao tuzilac Rineveld, kapetan Nik Peraj u svojoj


pismenoj izjavi opisuje kako je pocetkom marta 1999. isplanirana akcija


protiv Albanaca na podrucju Djakovice.


Pored tvrdnje da je planiranje otpocelo nekoliko sedmica pre vazdusnih udara


NATO, znacajno je i Perajevo svedocenje da je Oslobodilacka Vojska Kosova


(OVK) napustila to podrucje potkraj 1998. i da nakon toga «nije bilo


nikakvog otpora OVK u regionu Djakovice».


Time se, naime, podrivaju oba noseca stuba Miloseviceve odbrane: teza da su


se masovna iseljavanja stanovnistva i ubistva koja su ih pratila dogodila


zbog delovanja NATO, kao i teza da je civilno stanovnistvo zapravo bezalo od


«oruzanih sukoba» OVK sa srpskim snagama.


Prema pismenoj izjavi kapetana Peraja, «Operacija Meja» zapocela je u zoru


27. aprila 1999., a u njoj su zajednicki ucestvovale jedinice VJ i srpske


policije (MUP), uz podrsku lokalne policije i paravojnih formacija.


Operacija je bila koordinirana iz komande VJ u Djakovici.


Jedinice VJ kretale su se niz doline Caragojs, Erenik i Trave u regionu


Djakovice, spaljujuci albanska sela i usmeravajuci civile prema snagama


srpske policije i paravojnim formacijama, koje su dejstvovale kao «grupe


za blokadu».


Hiljade mestana iz napadnutih sela napustilo je domove i u konvojima -


formiranim od traktora, zapreznih kola i automobila - krenulo put Djakovice.


Policijske i paravojne snage presrele su te konvoje u mestima Meja i


Korenica, izdvojile muskarce i na licu mesta ih, po kratkom postupku,


pogubile.


Sledeceg je dana kapetan Peraj, prema vlastitoj tvrdnji, u komandi VJ u


Djakovici video sluzbeni izvestaj u kom se navodi da je u Korenici ubijeno


74, a u Meji 68 «terorista». Peraj je, takodje, rekao i da je licno video


otprilike 20 leseva s opekotinama od baruta na glavama (sto je dokaz da su


ljudi ubijani iz neposredne blizine). Dodao je i da je dva dana nakon


«Operacije Meja», na putu od Meje do Djakovice, video dva kamiona VJ koji su


prevozili tela ubijenih.


Pored opisa same akcije, pismena izjava Nika Peraja - prema sazetku koji je


pred sudom procitao tuzilac Rineveld - sadrzi i detaljan opis strukture i


delovanja VJ, MUP, Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija koje su bile


angazovane na Kosovu u prolece 1999.


Od paravojnih snaga, Peraj je pomenuo Arkanove «Tigrove», Seseljeve «Bele


orlove» i pripadnike specijalne anti-teroristicke jedinice srpske policije


(tzv. «frenkijevce»), a naveo je i da su, nakon pocetka bombardovanja NATO,


iz Srbije na Kosovo dolazile grupe od 5 do 10 «dobrovoljaca», sastavljene


cesto od osoba s kriminalnim dosijeima, koje su se prikljucivale jedinicama


VJ.


U odgovorima na pitanja kojima je Milosevic pokusao da ospori


tvrdnje o prisustvu paravojnih formacija iz Srbije na Kosovu, kapetan Peraj


je detaljno opisao kako su one harale i divljale po Djakovici.


Dve trecine od ukupnog vremena predvidjenog za unakrsno ispitivanje prvog


«insajdera» koji se pojavio na klupi za svedoke, Milosevic je, po obicaju,


potrosio na «periferna pitanja», ne doticuci se glavne teme svedocenja


kapetana Peraja - «Operacije Meja», u kojoj je spaljeno na desetine


albanskih sela, njihovo stanovnistvo proterano, a nekoliko stotina ljudi


ubijeno, pri cemu se vise od 300 njih jos uvek vode kao nestali.


Ostaje da se vidi da li ce do ovih pitanja Milosevic stici u poslednjoj


trecini ispitivanja, koja je zakazana za ponedeljak, 13. maj. Ali, mada nije


ni pokusao da dovede u pitanje sustinu svedocenja kapetana Peraja, optuzeni


je svojim «perifernim pitanjima» doprineo da se otkriju dva do sada


nepoznata (ili malo poznata) detalja vezana za «bratsku pomoc» iz


inostranstva, koja je srpskim snagama izlozenim vazdusnim udarima NATO i


napadima OVK u prolece 1999. stigla na Kosovo.


Ukazujuci da se u pisanoj izjavi svedoka pominje i grupa «ruskih dobrovoljaca»


koji su aprila 1999. dosli u Djakovicu, Milosevic je podatak da se medju


njima nalazio i jedan lekar pokusao da iskoristi tako sto je tvrdio da se


radilo o nekakvoj «humanitarnoj grupi».


Kapetan Peraj je, medjutim, uzvratio da su se dobrovoljci pojavili u


uniformama i naoruzani, te da je komandant brigade u Djakovici odbio njihov


zahtev da ostanu u gradu, poslavsi ih na front uz sledece obrazlozenje: «Ako


ste dobrovoljci, treba da idete na front da se borite, a mi ovde vec imamo


dovoljno onih koji su dosli da pljackaju.»


Drugo zanimljivo otkrice, koje je omoguceno Milosevicevim «perifernim


pitanjima», ticalo se prisustva oklopne jedinice Vojske Republike Srpske


(VRS), stacionirane u mestu Rezina kod Djakovice. Interesantno je da


Milosevic nije ni pokusao da ospori da je vojska iz susedne drzave -


tacnije, iz jednog od dva entiteta susedne drzave - boravila na Kosovu u


prolece 1999. Umesto toga, optuzeni je «iz petnih zila» poricao da je ta


jedinica na Kosovo stigla vlastitim tenkovima, oklopnim transporterima i


drugom teskom opremom, tvrdeci da to nije bilo moguce, buduci da se


Republika Srpska nalazi «pod okupacijom SFOR».


Petnaestominutno natezanje, koje je potom usledilo izmedju optuzenog i


svedoka, najzad je prekinuo sudija Ricard Mej, zakljucujuci da svedok tvrdi


da je jedinica iz Republike Srpske bila na Kosovu, a da nije siguran da li


je i njeno naoruzanje stiglo odande, ili je dobijeno u Srbiji.


Pored nastavka unakrsnog ispitivanja bivseg kapetana od strane bivseg


vrhovnog komandanta iste vojske, za sledecu sedmicu predvidjena su i nova


svedocenja «insajdera».


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i


glavni urednik novinske agencije SENSE.