Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Bitka za Sarajevo - Drugi deo

Sudjenje generalu Galicu predstavljace - po svemu sudeci - nastavak Bitke za Sarajevo drugim sredstvima i sa drugim ciljem: nije vise stvar u tome ko ce kontrolisati grad i brda oko njega, nego ko ce kontrolisati istinu i pisati istoriju?
By Mirko Klarin

Sudjenje generalu Stanislavu Galicu - bivsem komandantu Sarajevsko- romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS), cije su snage 44 meseca drzale Sarajevo u obrucu i pod stalnom artiljerijskom i snajperskom vatrom - protekle je nedelje otvoreno osvrtom tuzioca na notornu cinjenicu da je opsada tog grada verovatno prvi ratni zlocin u istoriji koji je vrsen uz direktan televizijski prenos, pred ocima citavog sveta.


U svojoj uvodnoj reci, tuzilac Mark Irejs je podsetio da je svet "uzasnuto gledao kako se na ljude u Sarajevu svesno otvara vatra". Svi smo "sa nevericom, svojim ocima - danima, mesecima i godinama - posmatrali postupke pocinilaca koji se nisu izlagali nikakvom riziku da budu kaznjeni. Toliko se snazno to urezalo u svest ljudi sirom sveta, da je dobrim delom doprinelo i osnivanju ovog tribunala".


General Galic je, za zlocin koji je pred ocima sveta izvrsen nad Sarajevom, optuzen po oba osnova: za pojedinacnu krivicnu odgovornosti, buduci da je, prema tuziocevoj tvrdnji, "planirao, podsticao ili naredjivao sprovodjenje nezakonitih radnji"; i zbog posredne (komandne) odgovornosti, jer "nije ucinio nista da spreci nastavak kampanje, niti je kaznio one koji su za nju odgovorni".


Ako ce utvrdjivanje neposredne krivicne odgovornosti i biti nesto teze, posto optuzba priznaje da ne raspolaze dokazima "da je optuzeni izdavao pisana naredjenja", za utvrdjivanje komandne odgovornosti ce, smatra tuzilac, biti dovoljno da se dokaze kako je general Galic znao da je Sarajevo izlozeno artiljerijskoj i snajperskoj paljbi sa okolnih brda, gde su bile rasporedjene snage pod njegovom komandom.


Tuzilac veruje da ce to postici tako sto ce jednostavno pokazati da je u generalovom stabu, koji se nalazio u delu Sarajeva pod srpskom kontrolom, postojao televizor putem koga je i general Galic, poput ostalog sveta, mogao da prati direktan televizijski prenos zlocina nad Sarajevom i Sarajlijama.


Da tuzilac zaista racuna da ce "cementirati" komandnu odgovornost optuzenog time sto ce pokazati da je u stabu postojao televizor, moglo se zakljuciti vec iz njegove uvodne reci. "Jedan svedok ce vas obavestiti o tome da je 1993, sto i ne iznenadjuje, u kancelariji oficira za vezu u stabu optuzenog, video ukljucen televizor. Taj aparat bio je podesen za emitovanje programa CNN" - najavio je Mark Irejs.


Odbrana, medjutim, ima spreman odgovor: sve sto su general Galic i ostatak sveta mogli da vide tokom direktnog prenosa artiljerijske i snajperske paljbe po Sarajevu - a posredstvom CNN, BBC, francuske, nemacke, italijanske, spanske, holandske i svih ostalih televizijskih mreza (izuzev, naravno, Karadziceve TV Pale i Miloseviceve Televizije Srbije) - nije bilo nista drugo do puka "muslimanska propaganda".


Tako se u pred-procesnom podnesku, koji su sacinili branioci generala Galica, tvrdi da je ". . . muslimanska strana medije zapravo koristila za lansiranje neistina i stvaranje lazne slike o situaciji na ratistu u samom Sarajevu i oko njega, usled cega iznete informacije ni u jednom trenutku nisu mogle imati karakter zvanicnog izvestaja o onome sto se uistinu dogadjalo u Sarajevu".


U doticnom dokumentu nije, podrazumeva se, izostalo ni objasnjenje krajnjeg cilja s kojim su Muslimani manipulisali medijima: ". . . da bi sebe i citav grad predstavili kao mucenike, usled cega je i bila stvorena lazna slika na osnovu koje je medjunarodna zajednica, nazalost, posredstvom snaga NATO, intervenisala protiv srpske strane, direktno se na taj nacin svrstavajuci uz jedan od zaracenih naroda."


Odbrana generala Galica, dakle, najavljuje da ce dokazati kako je citav svet, pod uticajem "muslimanske propagande", pogresno poverovao svojim ocima i zakljucio da je Sarajevo, u periodu izmedju 1992 i 1995, bilo izlozeno hotimicnoj i neselektivnoj artiljerijskoj i snajperskoj kampanji, u kojoj je stradalo na hiljade civila.


Tesko da se tribunal u Hagu, tokom sedam godina svog funkcionisanja, ikada i suocio sa slicnim slucajem poricanja. Proteklih se godina, naime, vecina optuzenih branila tako sto je negirala svoju krivicu, ali ne i sam zlocin.


General Radislav Krstic i njegovi beogradski branioci nisu ni jednog trenutka pokusali ne samo da negiraju, nego ni da umanje razmere srebrenickih zlocina. Prihvatajuci postojanje samog zlocina, odgovornost za masakr nad najmanje 7,000 zarobljenih Muslimana nastojali su da prebace na generala Ratka Mladica i njegov oficirski klan.


Branioci hrvatskog generala Tihomira Blaskica i politickog lidera bosanskih Hrvata Darija Kordica takodje nisu osporavali da je 16. aprila 1993 izvrsen masakr nad muslimanskim civilima u selu Ahmici (srednja Bosna), vec su samo nastojali da dokazu da njihovi branjenici nisu taj masakr planirali, niti naredili.


Slicno se dogodilo i na sudjenjima za logore Omarska i Keraterm: nijedan od osmorice optuzenih nije poricao da su se teski zlocini dogodili, vec su samo tvrdili da oni u njima nisu ucestvovali, kao i da nisu bili u stanju da ih sprece. Pred sam kraj sudjenja trojka iz Keraterma je, medjutim, priznala krivicu prihvatajuci i svoj deo odgovornosti za zlocine koji su se u tom logoru odigrali u leto 1992.


Nista od svega toga nece se ponoviti na sudjenju generalu Stanislavu Galicu. Njegova odbrana, naime, osporava ne samo direktnu i/ili komandnu odgovornost optuzenog, vec i to da su se zlocini koji su opisani u optuznici uopste dogodili!


Kakvo "granatiranje", kakvi "snajperi", kakve "zrtve"? - pitaju se u svom pred-procesnom podnesku branioci generala Galica, beogradski advokat Mara Pilipovic i njen pomocnik iz Zeneve, Stefan Pileta Zanen.


Dokazni postupak optuzbe protiv generala Galica, kako je u uvodnoj reci posebno naglasio Mark Irejs, "nece se ticati toga ZASTO je vojna kampanja protiv Sarajeva vodjena . . . nego KAKO je ona izvedena". Prema tuziocevim recima, u pitanju je "prvi slucaj koji je pred tribunal izricito - u stvari, iskljucivo - dospeo zbog nacina na koji su neprijateljstva vodjena, preciznije, zbog obaveze svakog vojnog zapovednika da za vreme trajanja oruzanih sukoba zastiti zivote civila".


Optuzba ne smatra da je citava vojna kampanja u Sarajevu i oko njega bila nezakonita, nego da su, uporedo sa zakonitim operacijama, "civili nezakonito drzani pod snajperskom i artiljerijskom paljbom u tolikom vremenskom i geografskom opsegu da se moze govoriti o promisljenoj kampanji, koja je sprovedena s namerom da svaki stanovnik grada bude izlozen teroru".


Sve to odbrana odlucno odbacuje, tvrdeci da je korpus kojim je komandovao general Galic tokom citavog oruzanog konflikta "ucestvovao u odbrambenim operacijama . . . sa ciljem ocuvanja linija razdvajanja", i da je svaka njegova akcija zapravo "pocivala na legitimnom pravu na samoodbranu". I ne samo to: odgovarajuci na napade Armije Bosne i Hercegovine, jedinice generala Galica su to cinile "na nacin koji je podrazumevao minimalne posledice po civilne ciljeve i civilno stanovnistvo".


Ipak, buduci da se oruzani sukob odvijao u gradu, pojedine akcije su "ubrzo prouzrokovale kolateralnu stetu, odnosno nezeljene zrtve medju civilnim stanovnistvom"; u pitanju je, medjutim, kolateralna steta za koju krivicu snosi ona strana koja "nije izvrsila evakuaciju vlastitog civilnog stanovnistva".


S obzirom na samu okolnost vodjenja rata u urbanom okruzenju, kolateralni gubitak, odnosno broj civilnih zrtava, bio je - prema racunici koju je izvela odbrana - "minimalan . . . po svim vojnim kriterijima".


Dok zvanicne sarajevske statistike govore o preko 10,000 mrtvih i vise desetina hiljada ranjenih, i dok se u optuznici pominju "hiljade zrtava", odbrana najavljuje da ce dokazati "da ukupan broj zrtava koje se vode kao civilne, premda se u stvari barem u 50% slucajeva radilo o vojnicima . . . nije bio veci od 262, dok je ranjenih bilo oko 750". A to je, kako se ponavlja, "mali broj zrtava imajuci u vidu cinjenicu da je rat vodjen na podrucju grada u kome je zivelo izmedju 400,000 i 500,000 ljudi".


Zahvaljujuci ovakvoj, prilicno "tvrdoj" odbrani, sudjenje generalu Galicu koje je upravo pocelo, predstavljace - po svemu sudeci - nastavak Bitke za Sarajevo drugim sredstvima i sa drugim ciljem: nije vise stvar u tome ko ce kontrolisati grad i brda oko njega, nego ko ce kontrolisati istinu i pisati istoriju. Da li ce to, naime, biti general Galic i beogradsko-zenevski tim njegovih branilaca, ili pak tuzilac Irejs i desetine sarajevskih zrtava koje ce se na ovom sudjenju pojaviti u ulozi svedoka?


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i glavni urednik Novinske agencije SENSE.