Ana ne uspeva da raspali strasti medju Albancima

Tuesday, 6 September, 2005

The link has been copied

Jeta Xharra

Albanska nacionalna armija, ANA, dospela je na naslovne stranice novina u nekoliko poslednjih nedelja zahvaljujuci makedonskoj policiji koja je organizovala do sada najvecu operaciju protiv naoruzanih militanata jos od 2001. godine. Ova formacija takodje deluje na Kosovu i jugu Srbije, ali IWPR saznaje da na ovim teritorijama uziva neveliku podrsku, sto pokazuje da ovde nije u pitanju tako mocna sila kao sto bi ANA zelela da se prikaze, ili kako bi njeni neprijateljji zeleli da je predstave.

IWPR je razgovarao sa obicnim Albancima u oblastima za koje ANA tvrdi da u njima ima uticaja, kao i sa politickim grupacijama koje predstavljaju stanovnistvo ovih podrucja. Mada su neke od ovih nacionalistickih albanskih partija i same nastale iz nekadasnjih gerilskih celija, one odbacuju nasilne metode koje ANA koristi, a u vecini slucajeva i njenu ambiciju stvaranja Velike Albanije koja bi ukljucivala Kosovo, delove Makedonije i Presevske doline - opstine Presevo, Medvedja i Bujanovac u Srbiji.

ANA je nastala u vreme sukoba izmedju gerilskih snaga etnickih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti 2001. godine. Nakon toga organizovala je masineriju za rad na publicitetu - preko web sajtova u inostranstvu - i tvrdi da je aktivna u tri oblasti - na jugu Srbije, u Makedoniji i na Kosovu. Organizovala je vise gerilskih napada, mada je moguce da je u nekim slucajevima preuzimala odgovornost i za napade koje nije organizovala. Prisustvo Albanske nacionalne armije najuocljivije je na teritorijama koje se granice sa jugom Srbije i Makedonijom, tamo gde je policija nedovoljno prisutna i gde stanovnistvo ne pokazuje mnogo naklonosti za snage drzavne bezbednosti.

Ova grupa gradila je sebi reputaciju kao jedina gerilska formacija koja je istovremeno aktivna u Makedoniji, na Kosovu i na jugu Srbije. Ona nastavlja tamo gde su stale tri starije vojne formacije koje su se vremenom ukljucile u politicki proces: Oslobodilacka armija Kosova, KLA, Nacionalna oslobodilacka armija, NLA, u Makedoniji, i Oslobodilacka armija Preseva, Medvedje i Bujanovca, UCPMB, u Srbiji. ANA se predstavlja kao borac za Veliku Albaniju, sto je cilj koji su prethodne formacije odbacile nakon sto su se transformisale u politicke partije glavnog toka. To ocigledno ne prija legitimnim albanskim partijama. To joj, takodje, donosi dodatni publicitet - doduse negativan - medju srpskim i makedonskim nacionalisticki orijentisanim politicarima koji strahuju od albanskog ekspanzionizma.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li je ova organizacija dorasla svom imenu - kooridinirane oruzane sile koja tezi ostvarenju velikog politickog cilja, stvaranju Velike Albanije. Njenu snagu je tesko proceniti zbog vela tajnosti, ali izgleda da je najjaca - ili bar najaktivnija - na severoistoku Makedonije. ANA je preuzela odgovornost za vise napada izvedenih u Makedoniji, kao i u Presevu i na Kosovu, ali nijedan od tih napada nije bio vecih razmera i ne izgleda da postoji bilo kakva koordinirana kampanja.

Broj ljudi koje ANA ima na raspolaganju nije poznat - procene znacajno variraju, ali izgleda da je najpreciznija ona da organizacija ima oko 200 ljudi. Sto je jos znacajnije, ne zna se ni koliko je ova organizacija koherentna i trajna. Stalno pristuzu izvestaji da su neki od njenih pripadnika duboko umesani u sverc, zbog cega mnogi tvrde da je politicki stav organizacije samo maska za prikrivanje kriminalnih aktivnosti.

ANA ne uziva siru podrsku ni kod albanskih zajednica na terenu. U intervjuima za IWPR, politicki lideri, lokalni zvanicnici, obicni gradjani, pa cak i bivsi pripadnici drugih oruzanih formacija, dovodili su u pitanje njenu legitimnost.

"Uopste nije jasno ko stoji iza ANA, i cije interese oni zastupaju", izjavio je bivsi gerilac i pripadnik UCPMB iz Srbije - od koga se moglo ocekivati da ce pokazati izvesne simpatije za ovu organizaciju. "Ko su ti ljudi koji su iznenada poceli da se zalazu za ujedinjenje albanskih zemalja? Mi ih ne poznajemo - a ovo nije veliko mesto."

U aprilu ove godine, administrator Ujedinjenih nacija Mihael Stajner opisao je ovu grupu kao nelegalnu teroristicku organizaciju, nakon sto je ANA preuzela odgovornost za neuspeli bombaski napad. Ali, izgleda da se najveci deo medjunarodne zajednice slaze da ova organizacija ne predstavlja ozbiljniju pretnju stabilnosti regiona i da njeni koreni nisu duboki. U septembru, portparol NATO Mark Lajti izjavio je za Radio Slobodna Evropa da oni "nisu veliki, nisu znacajni, nemaju podrsku i svakako nisu vojska."

U svakoj od ovih oblasti izvor privlacnosti Albanske nacionalne armije je nesto drugacije vrste: u Makedoniji, to je nezadovoljstvo izazvano neispunjenim obecanjima iz Ohridskog sporazuma iz 2001, kojim je okoncana sestomesecna albanska pobuna; u Presevskoj dolini, to su nade da ce konacnim resenjem pitanja Kosova biti omoguceno da se i jug Srbije prikljuci nezavisnoj albanskoj drzavi. ANA najmanje moze da ponudi Albancima na Kosovu, gde je politicki prostor vec popunjen opsteprihvacenom teznjom o suverenosti.

BEZ DOBRODOSLICE U MAKEDONIJI

Tri sedmice nakon sto su se makedonske snage bezbednosti povukle iz albanskih oblasti koje se nalaze severno od prestonice, Skoplja, seljani su i dalje nepoverljivi prema neznancima. Oko trougla koji cine sela Aracinovo, Lipkovo i Tanusevci postavljeni su dodatni kontrolni punktovi. Prolaznici na ulicama su retki i atmosfera je napeta.

Kada je tim IWPR-a usao u Lipkovo, nekoliko ljudi je izaslo iz jedne radnje da nas pita zasto smo dosli. Jedan od njih, Duraku, pogledao je uvis u helikopter NATO mirovnih snaga koji se nalazio u rutinskoj patroli. "Ne zelimo ovde ni makedonske snage bezbednosti ni pripadnike ANA", rekao je.

Zaim, koji se borio protiv organa vlasti kao gerilac u NLA, dok ova formacija nije raspustena krajem 2001, izjavio je za IWPR da ANA ovde nije dobrodosla: "Nema potrebe da dolaze. Ako bude potrebno da se neko brani, mi - bivsi pripadnici NLA - uzecemo ponovo oruzje u ruke. Nije potrebno da se neko drugi bori za nas."

Takav stav zastupaju i lokalni albanski zvanicnici. "Stanovnistvo Lipkova uopste ne podrzava ANA", izjavio je gradonacelnik Husamedin Halili. "Ona propagira rat, a ogromna vecina ljudi je protiv rata. Ljudi znaju da borbe donose samo bol i patnju, i svakako ne zele da ponovo prolaze kroz ono sto se dogadjalo 2001."

Ali, Halili takodje istice da bi ekstremizam mogao ojacati u atmosferi nepoverenja izmedju makedonske i albanske zajednice, kao i usled nezadovoljstva ove druge zajednice njenom ekonomskom situacijom.

"Nepoverenje otvara prostor za organizacije kao sto je ANA", kaze on. "Ima mnogo ljudi koji nista nisu dobili posle krize (sukob 2001). Previse je ljudi bez posla, i to takodje doprinosi nezadovoljstvu."

Mnogi Albanci su razocarani time sto Ohridski sporazum nije uspeo da donese vidljive promene u njihov zivot, narocito kada su u pitanju obecanja da ce se otvoriti nova radna mesta. Vodeca opoziciona figura, Arben Dzaferi, koji predvodi Demokratsku partiju Albanaca, izjavio je novinarima prosle nedelje da je "ANA metafora za nezadovoljstvo Albanaca onim sto je do sada postignuto."

Kao sto je Avdi, stanovnik Aracinova, izjavio za IWPR: "ANA moze zadobiti podrsku jedino ako se Ohridski sporazum ne realizuje."

Vodeca albanska partija je Demokratska unija za integraciju, DUI, koju su osnovali bivsi pripadnici NLA. DUI je postala deo makedonske vladajuce koalicije u septembru 2002, pa je otuda narocito osetljiva na kritike da vlada ne ispunjava data obecanja.

Kada je govorila za IWPR, portparol DUI, Ermira Mehmeti, trudila se da odbaci svaku mogucnost da bi ANA mogla pridobiti deo glasaca njene stranke. "Sada je jasno da ANA - ili ko vec stoji iza nje - nema nikakvu politicku podrsku. Njihova platforma, njihovi predstavnici, kao i druge informacije koje imamo o njima, veoma su sumnjive i ne daju osnova za verovanje da je ANA ozbiljna organizacija."

"Stanovnici Makedonije su pokazali da ne podrzavaju ovaj pokret, jer su na poslednjim izborima vecinom glasali za DUI i Ohridski sporazum."

SIMPATIJE ZA IDEJU ALBANSKOG UJEDINJENJA NA JUGU SRBIJE

Sa druge strane granice, aktuelno politicko pitanje za Albance jeste kako da svoj region prikljuce prosirenom, nezavisnom Kosovu, kada se postigne sporazum o konacnom statusu. Mnogi od 70.000 Albanaca koji cine vecinu u Presevu, Bujanovcu i Medvedji smatraju ovaj deo Srbije "Istocnim Kosovom".

Albanski politcari sa kojima je IWPR razgovarao odbacuju nasilne metode koje ANA primenjuje, ali ne i njen cilj teritorijalnog ujedinjenja. Ragmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca, voleo bi da vidi monoetnicku albansku drzavu: "Nasa iskustva pokazuju da su krvavi ratovi na Balkanu bili posledica multieticnosti lokalnih drustava, i zato smatramo da je konacno dosao trenutak da se razmotri mirno resenje koje bi vodilo do stvaranja etnicke Albanije."

Neki od lokalnih stanovnika izrazavaju slicne stavove, mada svi sa kojima je IWPR razgovarao strahuju od obnavljanja sukoba koji su izbili izmedju UCPMB i srpskih snaga i NATO 2000.godine. "Mislim da nije pogresno reci da je ANA teroristicka organizacija", kaze Hisen Iljazi, vlasnik radnje u Presevu. "Ali, to ne znaci da sam zadovoljan tretmanom Albanaca u Srbiji. U osnovi nas tretiraju kao gradjane drugog reda."

"Dopada mi se ideja o ujedinjenju svih albanskih zemalja - ali ne po cenu rata i nasilja. Jednostavno, zivimo u pogresnom veku za takve stvari."

KOSOVSKI ALBANCI SAMOSTALNO TEZE NEZAVISNOM STATUSU

Medju kosovskim Albancima javna podrska za Albansku nacioanlnu armiju je ogranicena, jer velike politicke partije vec imaju najsiru podrsku za jedan ograniceniji, ali i dostizniji cilj - nezavisnost protektorata.

"Ne podrzavam ANA jer njih i ne zanima nezavisnost Kosova", istice Ismet Gasi, nastavnik u osnovnoj skoli. "Oni imaju drugi program, a ono sto svi kosovski Albanci zele jeste nezavisnost - do toga nam je stalo vise nego do ujedinjenja sa Albanijom ili drugim etnickim teritorijama."

Student prava, Kendresa Salihu, kaze: "ANA ne moze doneti Kosovu nista dobro - njihove akcije mogu samo ugroziti reputaciju institucija kao sto je Kosovski zastitni korpus i pruziti Srbiji prilku da kaze svetu 'Eto, zar vam nismo rekli da su svi Albanci teroristi?'"

Partije kosovskih Albanaca javno su se distancirale od ANA. Hasim Taci, bivsi lider KLA i sadasnji sef Demokratske partije Kosova smatra da "nema potrebe za organizacijama kao sto je ANA. Vreme rata je proslo, a sada je vreme da ostvarimo demokratski napredak u regionu". Cak ni nacionalisticki Narodni pokret Kosova vise ne govori o ujedinjavanju svih teritorija naseljenih Albancima, i sada daje prednost opciji ogranicene federacije Albanije i nezavisnog Kosova.

OPTUZBE ZA VEZE SA KRIMINALOM

Jedan od mogucih razloga zasto ANA uziva tako ogranicenu podrsku na terenu jeste njena navodna povezanost sa organizovanim kriminalom. Konfrontacija sa makedonskom policijom u septembru izazvana je slucajevima kidnapovanja iza kojih je navodno stajao Avdil Jakupi, poznat i kao Cakala, covek koji se predstavljao kao pripadnik ANA, mada se ova formacija od njega ogradila i opisala ga kao kriminalca. Ovaj incident tipican je za pometnju koja okruzuje ANA i njene stvarne motive.

"Zbog povezanosti sa kriminalom gotovo niko ne veruje u politicke ciljeve za koje se ANA zalaze. Zapravo, neki od njenih clanova su obicni lopovi", izajvio je za IWPR Adem Demaci, bivsi portparol KLA.

Oni svakako ne bi bili prva grupa albanskih militanata koja se sumnjici za bavljenje kriminalom. U izvestaju francuskog Centra za geopoliticke studije droge iz oktobra 2001, KLA, NLA i UCPMB optuzene su da su koristile stanje bezakonja za vreme sukoba da bi transportovale drogu, cigarete i druge nezakonite robe preko podrucja pod njihovom kontrolom. Takodje se navodi da su neki od napada u Makedoniji i na jugu Srbije izvodjeni u cilju sticanja kontrole nad kljucnim svercerskim putevima.

Malobrojni izvestaji na ovu temu ukazuju na to da je u nekim slucajevima clanstvo u ovim gerilskim grupama bilo "fluidno", da su njihovi pripadnici povremeno obustavljali "zvanicne" vojne aktivnosti da bi zaradili nesto novca od sverca. Ipak, u slucaju ANA optuzbe su jos ozbiljnije - kriticari tvrde da su oni prvenstveno kriminalci, cije poslovne aktivnosti odnose prevagu nad svim politickim motivima.

Jedan zvanicnik iz UNMIK administracije na Kosovu izjavio je za IWPR da to sto ANA prelazi granice ne predstavlja nikakvo iznenadjenje, jer kriminalci zele da zastite svoje interese u svercu droge, cigareta i oruzja. "Ako se bavite takvom vrstom kriminala, stabilnost je poslednja stvar koja vam treba", kaze on.

Ipak, bar jedan glas sa terena upozorio je na jednodimenzionalnost citanja kojima se ANA predstavlja samo kao mafijaska grupa. "Ne znam ko su oni, niti koliko su ozbiljni", izjavio je za IWPR gradonacelnik Lipkova, Halili. "Ali znam da poslednji dogadjaji u Makedoniji (potera za Avdijem Jakupijem) nisu imali nikakve veze sa ANA... Tvrdnjama da su u pitanju obicni kriminalci stvari se preterano pojednostavljuju. Jos nisam video nikakve dokaze da oni to jesu."

ANA - OPORTUNIZAM VAZNJI OD POLITICKOG PROGRAMA

Razgovori koje je IWPR vodio sa albanskim zajednicama u Makedoniji, Srbiji i na Kosovu ukazuju na to da se ANA ne dozivljava kao kredibilna ili reprezentativna snaga. Mada politicki program ne mogu razviti samo tako sto ce ulaziti u sukobe niskog intenziteta, postoje znacajna podrucja nezadovoljstva koja bi im mogla omoguciti da iskoriste neaktivnost lokalnih, nacionalnih i internacionalnih vlasti.

Kao sto je Ahmet Mustafa, Albanac sa juga Srbije izjavio za IWPR: "Morao sam da napustim kucu 2001. zbog rata, i ne zelim ponovo da prolazim kroz to. Ali, vlade Srbije i Makedonije otvaraju prostor za nastanak ilegalnih oruzanih formacija kao sto je ANA, jer ne implementiraju sporazume i obecanja koja su dale u pogledu albanskih prava u ovim regionima."

U clanku objavljenom 11.septembra u novinama Koha Jone u Tirani, komentator Skender Drini konstatuje da se ANA hrani pesimizmom koji Albanci sirom Balkana osecaju zbog necega sto dozivljavaju kao sporost u resavanju pitanja konacnog statusa Kosova, dolazenju do resenja za Albance na jugu Srbije i implementacije Ohridskog sporazuma.

"Ono sto nam je potrebno jeste aktivnija diplomatija medjunarodne zajednice koja treba da utice na ove procese i tako zapusi usta onima koji govore 'situacija je bila ovakva i pre rata na Kosovu i u Makedoniji; moramo raspirivati plamen da bismo privukli paznju zapadnog sveta'", kaze Drini.

Belgzim Kamberi je saradnik IWPR-a iz Preseva, a Jeta Dzara je menadzer IWPR projekta za Kosovo.