Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

AMBASADORSKA AFERA U MAKEDONIJI

Strane diplomate koje se "mesaju u unutrasnje stvari" Makedonije optuzene su za oholost i korupciju.
By Dragan Nikolic

Nemacki ambasador u Makedoniji, Werner Burghart, dugo ce pamtiti bozicni izlet u nacionalnom parku na makedonskoj planini Pelisteru. Zbog nekoliko ubranih grancica bora-molike, nasao se na naslovnim stranicama skopskih glasila optuzen za ekoloski vandalizam.


Njegovo ime uneto je u zapisnik ekoloskog inspektora, da bi se potom pojavilo u skandaloznim naslovima dnevnih skopskih novina: "Ambasador na Pelisteru sekao novogodisnju jelku". Zbog toga je nemacki ambasador prestao je da se pojavljuje u ovdasnjoj javnosti.


Ovaj slucaj samo pokazuje do koje je mere makedonska javnost postala preosetljiva kada je u pitanju aktivnost stranih diplomata na njenoj teritoriji. Najmanje cetiri ambasadora su se nasla na udaru javnosti krajem prosle godine.


O ambasadorima sa Zapada i Makedoniji susednih zemalja pisu se rugalacki komentari, skrece se paznja na njihovu aroganciju. Neki od njih bivaju optuzeni za korupciju, medjusobno rivalstvo, a gotovo svi za mesanje u unutrasnje stvari zemlje, sto je veoma osetljivo pitanje u maloj zemlji koja se vec duze vreme oseca ugrozenom od strane mocnih balkanskih suseda.


Glavni i odgovorni urednik tiraznog skopskog lista "Utrinski vesnik", Branko Trckovski je u satiricnom komentaru trazio da se u Makedoniji formira "Ambasadorsko vece" kao najvisi vid vlasti u republici.


Obim ovog negodovanja odrazava visegodisnju ljutnju zvog aspiracija makedonskih suseda koji se tradicionalno nadmecu koja od ovih drzava polaze "istorijsko pravo" na Skoplje.


Dok je za srpskog ambasadora Makedonija srpska zemlja, za bugarskog je to autenticna bugarska zemlja. Albanski ambasador navodi broj etnickih Albanaca koji zive u zapadnoj Makedoniji kao dokaz albanskog identiteta ove drzave. Sto se tice Atine, ova teritorija deo je Grcke Makedonije.


Bugarski ambasador Angel Dimitrov postao je direktna meta napada. Krajem prosle godine, opoziciona glasila kao i jedan broj makedonskih intelektualaca zatrazili su od makedonske vlade da ga protera. Povod je bio prisustvo ambasadora Dimitrova na promociji bugarskog drustva "Radko" u skopskom hotelu "Holiday Inn", za koje se veruje da je ekspozitura velikobugarskih ekstremista. Mnogi Makedonci veruju da je drustvo "Radko" blisko "fasizmu".


Dva mladica makedonske nacionalnosti bacila su dimnu bombu u znak protesta i vece se zavrsilo panikom i tucom.


Iza orgaizacije "Radko" stoji desnicarska Makedonska patriotska organizacija (MPO), cije je sediste u Kanadi i ekstremna Unutrasnja makedonska revolucionarna organizacija Savez makedonskih drustava, VMRO-SDM, cije je sediste u bugarskoj prestonici, Sofiji.


Ove organizacije ne priznaju makedonsku naciju i jezik, a makedonsku drzavu vide samo kao prelaznu tvorevinu do prikljucenja Bugarskoj.


Skopske novine "Dnevnik" objavile su pismo bugarskog ambasadora Dimitrova u kome on izrazava stav svoje vlade da je Makedonija izmisljena tvorevina. On tvrdi da prisustvom promociji nije ucinio korak nespojiv s diplomatijom, a da je pohvalno sto drustvo "Radko" otvoreno deklarise svoj bugarski identitet.


Kampanja protiv njega je prestala, a mnogi istaknuti makedonski intelektualci zakljucili su slezuci ramenima da se na Balkanu mogu menjati vlade i rezimi, samo ne istorijske aspiracije.


Nekadasnji jugoslovenski ambasador Zoran Janackovic je jos jedna veoma nepopularna licnost u Makedoniji.


Nakon sto je stigao u Skoplje, drzavna bezbednost ga je optuzila da stvara "spijunsku infrastrukturu" i trazila od tadanjeg predsednika Kira Gligorova da povuce njegov akreditiv. Gligorov to nije ucinio da ne bi pogorsao i onako lose odnose sa tadasnjim vlastima u Beogradu.


Janackovic je u to vreme preko puta americke ambasade izgradio jos vecu i raskosniju zgradu jugoslovenske ambasade. Dok su se u Skoplju sirile vesti o bedi u Srbiji, jugoslovenski ambasador je pravio raskosne prijeme. Cak je i pekao vola na terasi hotela "Holiday Inn" u Skoplju.


Nove begradske vlasti povukle su ga krajem proslog meseca.


Ugledni magazin "Forum" je u redakcijskom komentaru optuzio Zapad da do sada nije nista ucinio da reforme koje zahteva od komunistickih zemalja ucini bar malo podnosljivijim za ljude od kojih se trazi da se zrtvuju.


Medju zapadnim diplomatama oseca se surevnjivnost i zelja da interes njihove zemlje preovlada. Makedonci se zale da zive pod protektoratom. Vodeci makedonski intelektualci su Makedoniju nazivali "laboratorijom zapada".


Visoko na listi nepopularnosti nalazi se ambasador EU, Jose Pinto Teixeira koga makedonska glasila nazivaju 'gubernatorom', sto je starovremeni izraz za apsolutnog gazdu neke teritorije.


Nedavne opaske Teixeire izazvale su komesanja u Makedoniji. Nekadasnji ministar finansija Boris Stojimenov optuzio ga je za pristrasnost u toku nedavne politicke krize u zemlji.


Kada je vodeca opoziciona Socijaldemokratska partija Branka Crvenkovskog sa Demokratskom alternativom Vasila Tupurkovskog pokusala da obori vladu, Texeira je na konferenciji za stampu izjavio da "samo neozbiljna i neodgovorna zemlja moze u nesigurnim vremenima da menja vladu". On je upozorio da bi pad vlade Georgievskog mogao izazvati rat.


Drugi ambasadori su optuzeni za mesanje u unutrasnje poslove. Tipican primer je makedonsko preduzece TELEKOM koje je vlada Georgievskog ponudila na prodaju krajem prosle godine.


Glavni konkurenti za kupovinu bili su madjarski MATAV, sa nemackim i americkim kapitalom i grcki "OTE". Lider Demokratske partije i bivsi ministar policije Pavle Trajanov optuzio je Georgievskog da je prodao TELEKOM zbog obecane provizije i zatrazio da odustane od prodaje. Ovom zahtevu pridruzile su se i ostale opozicione partije. Medjutim, pre nego sto ce vlada doneti odluku, Mike Aynic, americki ambasador je iznenadio javnost saopstenjem da je MATAV kupio TELEKOM.


Aynic je rekao da je kupovina bila zakonita i transparentna, tako da je javnost zakljucila da je americki ambasador u stvari "prodavao" makedonski TELEKOM.


Politicki savetnik bivseg predsednika Kire Gligorova, Eleonora Karanfilska tvrdi da je ceo problem u tome sto vlada, kao uostalom i opozicija, ne vode autenticnu politiku, nego politiku obezbedjivanja podrske Zapada. A svaka podrska ima svoju cenu. Nekad i vrlo visoku.


Na primer, za vreme NATO intervencije, Zapad je zatrazio od Makedonije da otvori granicu prema Kosovu, sto je ona posle oklevanja i ucinila, tako da je gotovo nekontrolisano uslo u zemlju vise od 400.000 izbeglica (sto cini oko 25 odsto stanovnistva ove zenlje). Onda je krajem proslog leta Zapad zatrazio da Makedonija primi sve izbeglice koje su preko njene teritorije otisle u zapadnoevropske zemlje.


Krajem prosle godine, predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda, MMF, Bisvadzit Benerdzi, zatrazio je od vlade da otpusti 4.500 svojih sluzbenika, ako zeli pregovore i aranzmane sa ovom finansijskom institucijom. Vlada je morala da na pristane da 3.000 njenih sluzbenika kao "novogodisnji poklon" dobije otkaze.


Nema sumnje da ce se "ambasadorske afere" nastaviti u Makedoniji. Njena geostrateska pozicija cinice je jos zadugo poligonom za prelamanje razlicitih interesa balkanskih suseda. Njena finansijska nemoc s druge strane, gura je u pravcu prihvatanja 'direktiva" koje dolaze od Zapada. Nevolje su objektivne, ali ta spoznaja ne donosi gradjanima pravo olaksanje. Naprotiv. Samo podstice odbrambene mehanizme koji ponekad dovode do neodmerenih rekacija i ksenofobije.


Dragan Nikolic je redovni dopisnik IWPR.