Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albansko suocavanje sa evropskom realnoscu

Vlasti moraju suzbiti pogresne predstave u javnosti o koristi od clanstva u Evropskoj uniji, ako se zeli da integracija protekne bez vecih potresa.
By Edmond Harizaj

Albanski lideri suocavaju se sa teskim zadatkom da ubede javnost kako clanstvo u Evropskoj uniji nece istog trenutka dovesti do slobode kretanja sirom regiona.


Politicari su zapoceli preliminarne pregovore o Sporazumu za stabilizaciju i asocijaciju, SAA, prvom koraku na dugom putu ka clanstvu u Evropskoj uniji, i sada ce morati da nastave sa reformama neophodnim za punu integraciju.


Evropska unija i albanski delegati trebalo bi da se sastanu u Tirani 13. februara radi dodatnih razgovora. Ocekuje se da ce se na ovim pregovorima takodje raspravljati o kontroverznim planovima za slobodnu trgovinsku zonu na Balkanu, pre nego sto bi Tirana pregovarala o slicnom sporazumu sa samom Unijom.


Medjutim, postoji sasvim realna opasnost da ce zemlja pasti vec na ovoj prvoj prepreci ukoliko ne bude mogla da uveri stanovnistvo kako je clanstvo u Evropskoj uniji nesto znatno vise od mogucnosti da se slobodno putuje sirom Evrope.


U svojoj izjavi povodom pocetka pregovora o stabilizaciji i asocijaciji 31. januara, potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova, Ilir Meta, je priznao da "najveci deo javnosti pojednostavljeno povezuje ove pregovore sa slobodom kretanja."


A upravo je verovatnije da ce slabo obavestena javnost odbaciti planove Evropske unije prema kojima Albanija treba da sprovede u praksi sporazume o liberalizaciji trgovine sa svojim balkanskim susedima - cemu se vec suprotstavljaju domaci poslovni ljudi koji se plase uvoza jeftinije robe sto bi ih navodno upropastilo.


Ostala pitanja u vezi sa integracijom koja se nalaze na dnevnom redu podrazumevaju koriscenje inostrane pomoci da bi se suzbila korupcija, unapredjenje sudstva i javnih sluzbi, kao i borba protiv organizovanog kriminala i sverca.


Obracajuci se svojim socijalistickim kolegama nakon pocetka razgovora o stabilizaciji i asocijaciji, premijer Fatos Nano je ukazao na vladine prioritete: "Znamo veoma dobro da se integracija moze postici jedino zahvaljujuci novim, kontinuiranim naporima da se sprovedu reforme. Potrebno je da se oslobodimo sive ekonomije, korupcije, sverca i kriminalnih krugova."


Medjutim, mada su ocigledno ovakve izjave ono sto Brisel zeli da cuje, njima se ne otklanja zabrinutost birackog tela. Dok Albanci posmatraju svoju zemlju kako se polako priblizava Evropi, za njih daleko najvaznije pitanje sloboda kretanja.


Kao jedna od najsiromasnijih evropskih zemalja, Albanija neprekidno izvozi ekonomske emigrante u razvijenije zemlje starog kontinenta. Vecina putuje nelegalno, prelazeci u Grcku uz velike rizike, Italiju i dalje. Vizni rezim prema Albancima koji zele da putuju u inostranstvo su veoma strogi i osmisljeni su tako da odvrate sve osim najsnalazljivijih kandidata za vizu.


Obicni Albanci, stoga bi pozdravili labavljenje ponizavajucih uslova koji ogranicavaju njihova putovanja u inostranstvo. Oni tvrde da bi takav korak automatski smanjio potrebu da se oslanjaju na kriminalne mreze za krijumcarenje ljudi koje Evropska unija zeli da suzbije.


Na dan kada su zapoceli pregovori o stabilizaciji i asocijaciji, mediji su najpre dohvatili pitanja ublazavanja ogranicenja za putovanje u inostranstvo. Mada je predsednik Evropske komisije Romano Prodi iskazao optimizam rekavsi da ce Albanci jednog dana steci pravo da slobodno putuju po Evropi, Nano je iskoristio tu priliku da razjasni kako ce to biti samo jedan od aspekata integracije, a ne cilj sam po sebi.


Analiticari veruju da vlada i opozicija moraju sprovesti kampanju edukacije Albanaca o pravoj ceni, kao i prednostima, koje ce doneti ulazak u Evropu.


U suprotnom postoji rizik da bi se politicari mogli naci u iskusenju da zaslade gorku pilulu reformi obecavajuci putovanja bez ikakvih ogranicenja u Evropsku uniju ranije nego sto bi se to realno moglo ostvariti. "Ne bih zeleo da stvorim iluziju da ce sloboda kretanja biti obezbedjena u skorijoj buducnosti, ali recimo da bi se to moglo ostvariti u sledecih nekoliko godina", rekao je Meta predstavnicima medija.


Uprkos potencijalnim teskocama, pocetak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji pozdravljen je kao prekretnica za jednu postkomunisticku naciju. Prodi je to opisao kao "pocetak nove faze, ne samo u albanskoj istoriji, vec i u istoriji Evropske unije takodje."


Nano je ponovio stav koji je izneo Prodi rekavsi: "Ovo je dan od izuzetne istorijske vaznosti za nas."


Mada je Nano ponovio da je ambicija da se potpise ugovor o stabilizaciji i asocijaciji pre okoncanja njegovog mandata 2005. godine, to se cini nerealnim s obzirom na trenutnu politicku klimu u zemlji. Temelji na osnovu kojih je Evropska unija prihvatila da zapocne pregovore o stabilizaciji i asocijaciji sa Albanijom proslog oktobra se vec cine pomalo nestabilnim.


Da bi ispunile primarni preduslov za evropsko prihvatanje integracionih ambicija Tirane, dve glavne politicke grupe u zemlji postigle su neformalni sporazum prosle godine ciji je cilj bio da se okoncaju neprestana sporenja koja su vec predugo usporavala taj proces. Sporazum dve glavne politicke opcije vise ne postoji.


Ipak, opoziciona Demokratska partija, koju predvodi Sali Berisa, kritikovala je vlast preko skupstinskih odbora umesto preko nasilnih ulicnih protesta.


Slicno tome, Nano se do sada ustezao od direktnog napada na opoziciju i naglasio je da integracioni proces mora obuhvatiti svakoga u zemlji.


Edmond Harizaj je urednik albanskog dnevnog lista "Koha Jone".