Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanske podele - pretnja sporazumu

Pojava albanske pobunjenicke frakcije i podele medju albanskim politickim strankama cine mirno resenje sve manje mogucim.
By Veton Latifi

Mada su komandanti Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, potvrdili da prihvataju mirovni sporazum, pojavila se nova vojna organizacija koja odbija da isto ucini.


U kominikeu br. 9, koji je distribuiran medijima, samozvana Albanska nacionalna armija, ANA, saopstila je da ova organizacija kao i "patriotski orijentisani komandanti ONA ne planiraju da odustanu od oruzane borbe ili da priznaju bilo kakav politicki sporazum ".


Ova grupa je preuzela odgovornost za ubistvo deset makedonskih vojnika na putu Tetovo-Skoplje, 8. avgusta.


Malo se zna o novoj organizaciji. Njene vodje nisu se pojavile u javnosti, vec se oglasavaju putem saopstenja medijima. U jednom takvom saopstenju se zabranjuje svim komandantima ANA da daju intervjue, da se fotografisu, ili snimaju.


Lokalni mediji veruju da ANA okuplja grupe bivsih albanskih boraca koji se ne slazu sa mirovnim sporazumom. Moguce je da su pripadnici ove formacije iz organizacija koje vise ne postoje kao sto su Oslobodilacka vojska Kosova, OVK, ili Oslobodilacka vojska Preseva, Bujanovca i Medvedje, OVPBM, koja je bila aktivna u juznoj Srbiji dok nije postignut sporazum koji je podrazumevao i razoruzanje.


U svojim saopstenjima ova odbegla frakcija je optuzila Alija Ahmetija iz Oslobodilacke nacionalne armije i lidere albanskih politickih partija za izdaju albanski nacionalni interesi.


ANA bi mogla nastaviti sa gerilskim ratom u Makedoniji.


Naravno, takav razvoj dogadjaja mogao bi otezati misiju NATO-a "Sustinska zetva" kojom se zele razoruzati albanski pobunjenici. Prema slovu sporazuma, NATO ce poslati oko 3.500 vojnika koji bi u roku od mesec dana razoruzali albanske borce.


Obzirom da komandanti Oslobodilacke nacionalne armije i albanski politicari priznaju da su izvesni pobunjenicki elementi izvan njihove kontrole, moguca su odlaganja kao i incidenti cime bi se izvrsio pritisak na NATO da produzi svoj boravak u Makedoniji.


Bez obzira na protivljenje Zapada, takvo produzenje bi moglo produbiti nepoverenje etnickih Makedonaca prema NATO-u i njegovoj misiji. Etnicki Makedonci su vec skepticni strahujuci da bi ova operacija mogla da prestavlja uvod u uspostavljanje medjunarodnog protektorata. Zabrinutost zbog NATO misije razoruzavanja albanskih pobunjenika moglo bi blokirati sprovodjenje mirovnog sporazuma.


Naravno, takav potez bi pruzio izgovor albanskim borcima, bilo iz ONA ili iz drugih grupacija, da otezu sa demilitarizacijom. U tom slucaju bi se mnogi pridruzili Albanskoj nacionalnoj armiji.


U medjuvremenu, dve glavne albanske politicke stranke se medjusobno spore. Obe su ucestvovale u mirovnim pregovorima. Medjutim, Demokratska partija Albanaca, DPA, koju predvodi Arben Dzaferi, je izrazila zadovoljstvo postignutim rezultatima, a Partija demokratskog prosperiteta, PDP, je saopstila da ovim sporazumom nisu u dovoljnoj meri osigurana prava Albanaca.


PDP se pozalio zbog malog broja Albanaca u sastavu regularne policije. Takodje su postavili pitanja o buducem statusu makedonskih Albanaca koji su se borili u redovima pobunjenika.


Prema ohridskom sporazumu, nakon razoruzanja, makedonske vlasti ce objaviti amnestiju za sve borce, osim za osumnjicene za ratne zlocine. Medjutim, neki borci mozda nece prihvatiti puku amnestiju, te bi mogli zahtevati polozaje u drzavnim institucijama.


Obrazovanje na albanskom jeziku predstavlja jos jedno sporno pitanje. Kako tvrde ucesnici pregovora u Ohridu, dve stranke su se otvoreno sukobile oko obrazovne politike. Dzaferijeva DPA je podrzala predlog Maksa van der Stola, OEBS-ovog komesara za nacionalne manjine, o osnivanju Juznoevropskog univerziteta za Albance u Makedoniji. PDP zeli finansiranje iz budzeta za nepriznati Univerzitet u Tetovu, koji je osnovan pre nekoliko godina zahvaljujuci privatnim sredstvima uprkos snaznom protivljenju vlade. U sporazumu se izrazava podrska prvoj opciji posto se obecavaju potrebna sredstva za sledece cetiri godine.


Ne bi trebalo potceniti uzburkane strasti zbog ovog pitanja. Studentski savez Univerziteta u Tetovu je vec optuzio albanske predstavnike za "gazenje po krvi mucenika i prahu kuca unistenih tokom borbi".


Ova trvenja ce prerasti u otvoreni sukob pred izbore planirane za 20. januar, 2002. godine. S obzirom na nestabilnost u zemlji, cini se da odluka o odrzavanju izbora prosto priziva nevolju, pri cemu su i albanske i makedonske stranke u iskusenju da posegnu za nefer sredstvima u borbi za mandate u makedonskom parlamentu. Mozda ce pokusati da iskoriste nezadovoljstvo postignutim sporazumom i jedne i druge strane. Militantne grupe kao sto je ANA bi takodje mogle iskoristiti izbore za povecanje broja svojih pristalica.


Ipak, i dalje postoji nada da ce pozitivni pomak ostvaren u pregovorima i potpisivanje sporazuma u prisustvu medjunarodnih predstavnika nadvladati podele izmedju albanskih stranaka koje bi mogle da ugroze postignuti dogovor. Sve partije ce biti pod snaznim pritiskom medjunarodne zajednice da prihvate sporazum.


Ironicno je da ce potpisivanje spornog prizrenskog sporazuma u junu ove godine posluziti kao dobar znak, kao potvrda da ce Albanci postovati ohridski sporazum.


Prizrenski sporazum je objedinio zahteve parlamentarnih stranaka i ONA. U to vreme su ga makedonske vlasti i strane diplomate u Skoplju ostro kritikovale, ali se na kraju ispostavilo da je ovaj dogovor obezbedio nezvanicno ucesce pobunjenika u razgovorima za pregovarackim stolom u Ohridu, i oni su sada prihvatili ovaj proces.


Zaista, uprkos neizbeznim kritikama da je bilo previse kompromisa, izvori sa ohridskih pregovara insistiraju da albanski politicki predstavnici nisu napravili nijedan kompromis bez prethodnog pristanka komandanata Oslobodilacke nacionalne armije.


Dakle, postoji nada, uprkos izazovima i potencijalno destabilizirajucim politickim i vojnim podelama, da ce ohridski proces prihvatiti vecina Albanaca koji ce se svakako sloziti da se resenje u Makedoniji moze postici jedino politickim sredstvima.


Veton Latifi je politicki analiticar i pomocnik urednika IWPR u Makedoniji.