Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanija: zagadjenje odbija turiste

Nesrecni slucaj izlivanja dizel goriva u vode u blizini albanskog primorja dodatno nanosi stetu turistickoj industriji zemlje.
By Suela Musta

Zagadjenje prouzrokovano nesrecnim slucajem u Jonskom moru na vrhuncu turisticke sezone stvorilo je dodatne probleme za ionako posrnulu turisticku industriju u Albaniji.


Pored svoje mediteranske klime, izdvojenih plaza, sumovitih planina i rimskih rusevina, Albanija ima mnogo toga da ponudi stranim posetiocima, domacim turistima i onima iz dijaspore koji se vracaju kuci.


Medjutim, posmatraci kazu da je potapanje grckog broda 21. avgusta, zajedno sa dugorocnim problemima izazvanim losom infrastrukturom, slabom reklamom, negativnim publicitetom u inostranstvu i nekontrolisanom bespravnom izgradnjom, dovelo do ovako katastrofalne turisticke sezone.


U udesu u blizini juzne albanske luke Saranda, ogromne kolicine dizel goriva i otrovnih materija izlile su se u okolne vode. Arben Luzati iz Instituta za higijenu izjavio je za IWPR da je zagadjenost tog podrucja dostigla deset puta veci nivo od dozvoljenog.


Omladinske organizacije su protestvovale ispred grcke ambasade u Tirani protiv onoga sto su nazvale namerno izlivanje dizel goriva u Jonsko more iz grckih brodova.


Grcki ministar za zastitu prirodne okoline Vaso Papandreu odbacio je ove optuzbe, tvrdeci da grcki brodari rade u skladu sa striktnim evropskim i medjunarodnim propisima.


Mada je pokrenuta krivicna istraga o ovom incidentu, do sada nije utvrdjeno ko je odgovoran za nju.


Vlasnici hotela, vozaci taksija i turisticki zvanicnici delom okrivljuju ovaj nesrecni slucaj za podbacaj ovogodisnje turisticke sezone. Ministar turizma Baskim Fino izjavio je novinarima na konferenciji za stampu krajem leta da je pad turisticke posete tako ocigledan da cak ni avgust, kao vrhunac sezone, nije uspeo da nadmasi prethodne letnje mesece po poseti.


Ipak, svi se slazu da je ovaj ekoloski incident samo pogorsao ozbiljne probleme sa kojima se ionako suocava albanska turisticka industrija, ukljucujuci dugogodisnju zabrinutost zbog sve veceg zagadjenja okoline.


Dzemal Mato, predsednik Udruzenja za zastitu okoline, rekao je za IWPR da je nepostojanje ikakvih mera da se ciste albanske plaze i okolne vode problem koji izaziva ozbiljnu zabrinutost.


"Zagadjenje otpadnim vodama koje isticu pravo u more iz obliznjih kuca i hotela je alarmantno ako govorimo o buducnosti turizma ovde", kaze on.


Tokom avgusta ove godine, prijavljeno je preko pedeset slucajeva koznih infekcija u rasponu od samo nekoliko dana u letovalistu Golem i na plazama Skembi i Kavajes u Dracu, najpopularnijoj destinaciji za odmor i opustanje onih koji zive u Tirani, a ne mogu sebi da priuste put u inostranstvo.


Slaba albanska infrastruktura takodje stvara prepreke za razvoj turisticke industrije.


"Kada stranac iskusi nestasicu pijace vode ili elektricne struje ... odmah mu se izbrise slika o zagonetnom i neistrazenom albanskom primorju", objasnjava za IWPR strucnjak iz oblasti turizma Djerdj Budzuku.


Saobracajne veze takodje mogu biti jako lose. Postoji nekoliko autobuskih linija koje povezuju Tiranu sa juznim delom zemlje, a lose stanje u kome se nalaze albanski putevi znaci da vam je za putovanje u duzini od osamdeset kilometara izmedju Sarande i letnjeg odmaralista Himare, u privatnim kolima, potrebno skoro tri sata..


Vasil Bolano, gradonacelnik Himare, rekao je za IWPR da nedostatak novca znaci da se malo toga moze uraditi na popravci puteva. "Vladu u Tirani prosto nije briga za izradu strategije razvoja turizma u ovoj oblasti", kaze on.


Stanovnici Himare i ostalih turistickih destinacija kao sto su Dermija i Bors su takodje isfrustrirani zbog indiferentnosti koju centralna vlada iskazuje prema potrebi promocije albanske turisticke industrije.


"Televizijske stanice u Grckoj prikazuju reklame kojima se promovise njihovo primorje, ali u Albaniji sve sto mozete da vidite kada ukljucite televizor je kako vam moze biti divno u Turskoj ili Tunisu", kaze Redzo Luka, koji zivi u Himari.


Cini se da reklame za turisticke destinacije u inostranstvu sluze svojoj svrsi – Ministarstvo turizma procenjuje da je 30.000 Albanaca ovog leta putovalo u Tursku.


Albanci kazu da njihova zemlja dobija los publicitet u inostranstvu.


Dino Noksani, vozac taksija u Sarandi, kaze da izleti brodom u obliznju Albaniju koje grcke putnicke agencije sa Krfa organizuju samo doprinose negativnoj slici o zemlji.


"Kada turisti ovamo dolaze iz Grcke, prethodno im se preporuci da cak ponesu sopstveni hleb sa Krfa, jer je, navodno, malo verovatno da ce icega biti za jelo u Albaniji", kaze on za IWPR.


Informacije o Albaniji u obliznjim zemljama cesto su oskudne ili netacne. U izdanju veoma popularnog svetskog turistickog vodica "Usamljena planeta" (Lonely Planet) za Italiju i Grcku iz 2003. godine, na primer, upozoravaju se gradjani zapadnoevropskih drzava da im je za ulazak u Albaniju potrebna viza, iako je, zapravo, jedini uslov za posetu zemlju – placanje ulazne takse od deset dolara.


Keida Lulo, poznati arhitekta koji zivi u Tirani, smatra da ce lose isplanirani razvoj stvoriti jos vece probleme za albansku turisticku industriju u buducnosti.


Praksa gradjenja novih hotela od cigle umesto tradicionalnog kamena obeshrabrice turiste koji su zainteresovani za albansku kulturnu i istorijsku ostavstinu, dodaje Lulo.


Upozorava, takodje, da bi trebalo uloziti vise truda u odrzavanje atraktivnih starijih zgrada.


"Da bi privukla turiste, Albanija mora obnoviti i renovirati izuzetne kuce od kamena u selima duz primorja, cije je stanje sve losije jer niko ne ulaze nikakav trud da bi ih zastitio", kaze Keida za IWPR.


Jedan istaknuti primer potencijala Albanije kao turisticke destinacije je Tirana, koje trenutno pokusava da prebrodi posledice citave jedne decenije bespravne gradnje putem nove kampanje kojom se promovise pazljivo urbano planiranje. Zahvaljujuci svojim nedavno ociscenim rekama, zivopisnim zgradama i tradicionalnim restoranima, neki analiticari predvidjaju da ce Tirana uskoro postati odgovor jugoistocne Evrope na Prag.


Mnogi su, medjutim, zabrinuti da ce vladini zvanicnici isuvise zakasniti sa pokusajem iste vrste preporoda na jugu zemlje.


Suela Musta je novinarka iz TOP Albania-e. Jeta Dzara je menadzer kosovskog projekta IWPR-a.