Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanija: sirenje jaza izmedju severa i juga

Dok se investicije i turisti slivaju u gradove na jugu, seoski planinski predeli na severu osecaju se zapostavljenim.
By IWPR Balkans

Hile Gjon Peraj, stara 43 godine, podize osmoro dece u Fierzi, prakticno u mraku, posto u njenu malu kucu u regionu Tropoja na severu Albanije nije uvedena struja.


Pre nekoliko godina, jedan rodjak je ubio Hileinog muza, Gjona, posle svadje oko imanja.


Hile s velikim naporom podize decu od mesecene socijalne pomoci u iznosu od 30 dolara, sa nekoliko grla stoke i nesto voca i povrca koje gaji u dvoristu. Posao za platu ne dolazi u obzir. "Drzavna farma na kojoj sam radila vise ne postoji", kaze ona.


Nekoliko metara od njene kuce, sedamdesetosmogodisnji Mani zivi jednako tesko. Njegova deca su odavno emigrirala u Italiju, a on i njegova zena zive od novca koji im salju. Samo priroda je bila dobra prema njima, kaze on, zalosno: "Daje nam nesto da jedemo preko leta i drva za grejanje zimi."


Na planinskom severu Albanije mnoge porodice zive u gotovo srednjovekovnoj bedi, a njihova situacija svedoci o decenijama zanemarivanja, nedovoljnih investicija i, sada, masovne migracije u gradove.


"Omladina je napustila sever", izjavio je Halil, bivsi nastavnik iz malog mesta Puka. "Tamo nije nista ostalo za njih. Nema posla i nema zabave."


Seoba iz sela u gradove nije ogranicena na sever Albanije. Prema podacima Zavoda za statistiku u Tirani, demografija Albanije se radikalno promenila u nekoliko poslednjih godina, sa slivanjem ruralne populacije u urbane zone, u potrazi za poslom i visim obrazovanjem.


Najbolje obrazovani su se preselili u najvecem broju. Prema nalazima Zavoda za statistiku, vise od sedamdeset procenata svih maturanata otislo je u prestonicu, Tiranu. Ostali napustaju seoska podrucja da bi oprobali srecu u inostranstvu.


Sever je najvise pretrpeo zbog ovih promena, delom zbog nedostatka novih, javnih i privatnih investicija, u ovaj oduvek udaljeni region.


Prema misljenju ekonomskog eksperta iz Tirane, Genca Rulija, investicije u mala preduzeca na severu su trideset procenata manje nego u centralnim i juznim delovima zemlje.


Infrastruktura je takodje u losijem stanju. Jedina vazna nova investicija na horizontu jeste planirani autoput koji ide od luke Dures do Pristine na Kosovu, preko Milota, Puke i Kukesa.


U zemlji u kojoj su pouzdani podaci retkost tesko je doci do preciznih informacija o socijalnim problemima na severu. Ali zvanicnik Ministarstva za rad i socijalna pitanja izjavio je za IWPR da veruje da prosecan stanovnik sela na severu zaradjuje oko 80 dolara mesecno, u odnosu na 130 u srednjem i juznom delu zemlje, gde je turizam razvijeniji i gde mnogi uspevaju da poprave prihode radeci u susednoj Grckoj.


Prema istrazivanjima koja je sproveo UNDP, u regionu Skodra radi samo 45 procenata aktivne radne snage, a to je drugi grad po velicini na severu. Tamo je emigracija i dalje glavni put do prihoda.


Edmond Dragoti, psiholog u Tirani, smatra da ljudi ne napustaju sever samo zbog toga sto nekoliko vlada za redom nije usvojilo politiku koja bi omogucila njegovu integraciju sa ostatkom zemlje.


Tradicionalna krvna osveta je simbol i jedan od faktora koji mogu objasniti stalno zaostajanje ovog regiona.


Mnoge od onih cije su porodice upletene u krvnu osvetu ostaju zakljucani u svoje kuce, dok su njihova deca izolovana i ne mogu ici u skolu. Prema podacima Nacionalnog saveta za pomirenje, nevladine organizacije koja se bavi ovim sukobima, preko 500 porodica u Skodri prakticno su zatvorene u svoje kuce, zbog straha od osvete.


Snaga ovog nazadnog fenomena delom se moze pripisati starom klanovskom sistemu deljenja pravde, poznatom kao Kanon Leke Dukadjinija.


Ali institucije koje lose funkcionisu i sve teza ekonomska situacija takodje doprinose opstajanju Lekinog Kanona na severu. "Krvna osveta je u porastu zbog siromastva i rastuce nezaposlenosti", izjavio je za IWPR Lulzim Nekcaj, analiticar iz Skodre.


Adem Sehu, istoricar iz Tirane, izjavljuje da je sever uvek bio region za sebe. "Istorijski, postoji velika razlika izmedju severa i juga zemlje", izjavio je, dodajuci da je jug uvek imao vodecu poziciju u ekonomiji i kulturi, jer je postao baza velikih veleposednickih porodica, od kojih su mnoge izgradile snazne ekonomske i drustvene veze sa zapadom.


Kada su mnogi juznjaci emigrirali u Francusku i Ameriku pocetkom dvadesetog veka, te veze su ojacane. Na severu, jedino region Skodra je razvio slicne veze sa zapadom, izjavio je Selu.


Fadil Kaja, pisac iz Skodre, kaze da je sever imao ogroman prirodni i ljudski potencijal, ali vladajuce elite sa juga ga nisu koristile. Mada se veci deo minerala i drugih prirodnih resursa nalazi na severu, ovi potencijali nikada nisu razvijani.


Ipak, sever je imao svojih uzleta u istoriji, narocito dvadesetih i tridesetih godina, za vreme vladavine kralja Zogua, cija je porodica poticala iz mesta Mat, na severu. Za vreme njegove vladavine, ulagani su svesni napori da se poboljsa infratsruktura na severu, izgradnjom mostova i regionalnog aerodroma. Severnjaci su dobili slobodniji pristup strukturama vlasti i narocito vojsci.


Ali komunisticka revolucija posle Drugog svetskog rata je ponistila sve te napore. Enver Hodza, dugogodisnji komunisticki lider posleratne Albanije, bio je sa juga i davao je prednost juznjacima pri popunjavanju mesta u strukturi vlasti.


Prema podacima Instituta za integraciju bivsih politickih zatvorenika iz Tirane, vecina onih koji su bili zatvarani iz politickih razloga poticali su sa severa, gde je antikomunisticki otpor u planinama bio zestok.


Komunisticka era je za rezultat imala izgradnju nekoliko gigantskih hidroelektrana dok su druge velike drzavne industrije otvarale radna mesta na severu. Ali, posle sloma komunizma, vecina velikih drzavnih firmi je bankrotirala, ostavljajuci na hiljade ljudi bez posla.


Prelazak na trzisnu ekonomiju samo je ubrzao egzodus ljudi sa severa u Tiranu i centralnu Albaniju.


Besnik Aliaj, direktor nevladine organizacije iz Tirane, Razvoj i staniste, koja se bavi legalizacijom nezakonito podignutih kuca u Tirani koje su izgradili severnjaci, kaze da sami migranti od ove velike seobe cesto nemaju mnogo koristi, jer zavrsavaju u nebezbednim kucama u kojima nedostaju osnovni uslovi za zivot.


Azgan Haklaj, clan parlamenta iz oblasti Tropoja na severu, kaze da je migracija jedini nacin na koji ljudi mogu poboljsati svoj zivot. "Dolazak u Tiranu je vazan i pozitivan korak za njih", izjavio je Haklaj, ukazujuci na vece mogucnosti za pronalazenje posla.


Medjutim, Miri Hoti, rektor univerziteta u Skodri, upozorava na opasnost koju donosi odliv mozgova sa severa. "Takva masovna seoba ima dve razlicite strane. Ona cini situaciju laksom, jer manji broj ljudi ostaje da trazi neki od malobrojnih poslova, ali ona u isto vreme odvodi najsposobnije iz grada.


"Vlada i civilno drustvo moraju smisliti nacin da ovde zadrze intelektualce i strucne kadrove."


Nekoliko medjunarodnih organizacija, kao sto su Svetska banka i druge zapadne agencije za razvoj, pocele su da se koncentrisu na sever, da bi resile neke od problema ovog regiona.


Diplomate iz Britanije, Norveske i nekoliko drugih zemalja nedavno su posetili region da bi se iz prve ruke obavestili o situaciji. Jedan od najvecih razvojnih projekata u ovoj oblasti finansira UNDP, a cilj projekta je razoruzanje lokalne populacije i uklanjanje mina iz pogranicne zone prema Kosovu.


"To je jedan od najvaznijih projekata za nas", izjavio je Prel Ndoca, predsednik opstine Has. "Oslobadjamo se oruzja i dobijamo sredstva za izgradnju skola i puteva za zajednicu."


Ali, mada se na severu ostvaruje izvestan napredak, vecina posmatraca veruje da ce region imati izglede za prosperitet tek kada zemlja razvije veze sa Evropom, a to citava Albanija ocekuje s nestpljenjem.


Suela Musta je novinarka radija Top Albania.