Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanija: Krvna Osveta

Severna Albanija pokusava da iskoreni krvnu osvetu.
By Agim Kanani

Na stotine muskaraca i decaka skrivenih u kucama u planinama severne Albanije strahuje od iznenadne smrti koja ih vreba sa druge strane ulaznih vrata.


Krvna osveta jos uvek besni u ovoj zabacenoj oblasti kao sto je to bio slucaj tokom poslednjih pet vekova.


Autoritarna komunisticka vlast je suzbila krvnu osvetu u periodu izmedju 1945. i 1990. godine. Posle toga zemljom je zavladala anarhija i doslo je do ponovnog uspostavljanja obicaja krvne osvete prema kome svaki pojedinac ima moralnu obavezu da se osveti ukoliko je clan njegove porodice ubijen. To podrazumeva ubistvo bilo samog napadaca ili nekog clana njegove familije.


Misija za nacionalno pomirenje se sada angazuje na suzbijanju krvne osvete.


"Oprostio sam ubici mog oca pre pet godina u ime demokratije," kaze Zef Djonmarku, stariji covek ciji je otac ubijen pre 60 godina u selu Mirdite. "Svaki covek koji se drzi zdravih principa trebalo bi da skupi dovoljno snage i oprosti onima koji su mu naneli zlo. Krvne osvete su rak-rana naseg drustva i mi, Albanci, trebalo bi da je iskorenimo."


Pre godinu dana muz Hile Djon Peraj je ubijen u svadji. Sada, osim sto izdrzava porodicu koja broji osmoro dece, stare od tri meseca do 18 godina, ona mora da stiti zivote svojih sinova. Najstariji sin bi trebalo da se osveti, prema drevnom zakonu koji nalaze krvnu osvetu. Ipak, Hile ga je primorala da ostane u kuci, obradjuje zemlju i izdrzava porodicu jer se plasi da bi ubice njenog muza mogle i njega da ubiju.


Mnostvo muskaraca u severnoj oblasti u kojoj se nalaze naselja Puke, Mirdite, Skadar i Tropoje se vec godinama kriju u kucama, iza zabravljenih vrata.


Od nemira koji su zahvatili citavu zemlju 1997. godine kada su vojni magacini sirom zemlje opljackani, ubijeno je oko 100 muskaraca i decaka.


Mada ne postoji zvanicna statistika, clanovi Misije za nacionalno pomirenje tvrde da se samo u oblasti Tropoje krije oko 290 porodica zbog krvne osvete.


Emin Spahija iz Misije za nacionalno pomirenje kaze da su deca najranjivija jer moraju da napuste skolu i strepe od konstantne pretnje smrcu ili su prisiljena da ubiju nekog drugog. Oko 700 dece je pogodjeno krvnom osvetom.


"Moramo potpuno izmeniti mentalitet ljudi," kaze Djin Marku, sef misije. "Trebalo bi da postujemo zakon i policiju a ne primitivne obicaje."


Nul Bajraktari, posrednik koji radi u Tropoji, kaze: "Posle nemira 1997. godine, znacajno se povecao broj ubistava iz krvne osvete. Mnoga su bila motivisana politickim ili ekonomskom razlozima. Vecina zrtava su bili mladi ljudi."


Marku tvrdi da znacajan deo krivice snose mediji koji su skloni da skoro svako ubistvo opisuju kao posledicu krvne osvete, cime se porodice upravo podsticu na krvnu osvetu. "Ponekad unajmljene ubice iz sveta organizovanog kriminala koriste tradiciju krvne osvete kao alibi", dodaje Marku.


Pal Kuka, posrednik koji radi u mestu Mirdite, uspeo je da pomiri oko 100 zavadjenih porodica tokom proteklih deset godina. Oko desetak slucajeva se odnosilo na krvnu osvetu, dok su uzroci preostalih sporova ekonomske prirode.


Medjutim, cak i oni koji pokusavaju da razrese sporove nisu imuni na prokletstvo krvne osvete. Man Avduli je bio posrednik izmedju zavadjenih porodica do pre cetiri godine. Ipak, nakon sto su mu sina Cazima ubile njegova zena i tasta, Avduliju je u mislima jedino osveta. Prema drevnom zakonu, ne mozete se svetiti zenskim clanovima porodice. Avduli tvrdi kako vlada i drzava ne treba da se mesaju u ovaj slucaj. "Moji sinovi i ja cemo se osvetiti za prolivenu Cazimovu krv."


Zvanicnici Ministarstva unutrasnjih poslova kazu da je uhapseno i osudjeno tek nekoliko lica koja su izvrsila ubistvo iz osvete. Neki izbegnu u inostranstvo, a drugi se kriju kod svojih porodica, te je veoma tesko doci do njih.


Istrazivac Edmond Dragoti tvrdi da bi vlada trebalo da upotrebi znacajnije policijske i ekonomske resurse kako bi oslobodila sever Albanije ove posasti. "Da je to uradjeno na vreme," dodaje on, "ovakve krvne osvete bi se sada pominjale samo u narodnim pricama."


Akademik i profesor prava, Luan Omari, kaze da je iskorenjivanje ove tradicije imperativ ukoliko Albanija zeli da se prikljuci Evropskoj uniji. "U Evropu se ne mozete integrisati samo poboljsanjem infrastrukture, boljim putevima, vodovodima i boljim snabdevanjem elektricnom energijom. Mi moramo postici kulturnu i gradjansku emancipaciju."


Cini da su se stvari ipak pomerile sa svog mesta. Nedavno je jedna porodica proterala clana familije koji je ubio stanovnika Kosova u minibusu kojim je zrtva putovala za Albaniju. On se ne moze vratiti svojoj kuci kao ni domu svojih rodjaka. Predstavnici ove porodice su posetili familiju zrtve na Kosovu da bi zatrazili "oprostaj".


"Neophodna je sveopsta mobilizacija ljudi, vlasti, citavog drustva da bi se Albanija oslobodila ovog prokletstva," kaze Omari.


Agim Kanani je slobodni novinar iz Tirane.