Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanija: Bolnicama neophodna terapija

Pokusaj vlade da iskoreni korupciju i zloupotrebe u zdravstvenoj sluzbi nema velikih izgleda za uspeh.
By Briseida Mema

Kada je pedesetogodisnji Albanac po imenu Dimiter Bidzo otisao kod lekara da bi se pozalio na bolove u stomaku, bio je ne malo iznenadjen kada mu je posle kraceg pregleda ovaj rekao da mu je potrebna hitna hirurska intervencija radi odstranjivanja zucne kese. Ipak, verovao je lekaru i nije oklevao da mu isplati mito od 1000 dolara da bi sto pre dosao na red.


Posle sedmice provedene u bolnici u Tirani, Bidzo je sreo drugog lekara koji ga je nekada lecio i u razgovoru spomenuo skorasnju operaciju. Bio je sokiran kada mu je lekar objasnio da je operacija bila nepotrebna - njegova zucna kesa izvadjena je prilikom jedne druge intervencije, jos pre deset godina.


Bidzova prica izazvala je pravu buru u medijima koji su u njoj pronasli jos jedan dokaz loseg stanja u kojem se nalazi zdravstvo u Albaniji, optereceno zloupotrebama, mitom i korupcijom. Posle vise od deset godina od pada komunizma, medicinske ustanove u zemlji su zastarele i neadkevatno opremljene, u njima radi nedovoljno placeno osoblje koje prima mito od pacijenata i tajno saradjuje sa apotekarima ne bi li tako doslo do dopunskog prihoda.


Novi zakoni koje je vlada usvojila polovinom februara treba da rese probleme koji muce klinike i bolnice u zemlji, medju kojima vise od jedne polovine nisu u stanju da zadovolje potrebe populacije koju bi trebalo da opsluzuju, kao sto pokazuje jedno skorasnje istrazivanje koje su sproveli Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF, Internacionalna organizacija za migraciju i drugi.


Ipak, analiticari smatraju da se novi zakoni, u najboljem slucaju, bave samo simptomima problema - za prevladavanje hronicnih nedostataka sistema zdravstva neophodne su velike investicije i radikalni remont.


Dine Abazi, predsednik lekarskog drustva, kaze za IWPR: "Struktura zdravstvenog sistema u Albaniji, u kojem nema pouzdanog oblika javnog zdravstvenog osiguranja, primorava lekare da zloupotrebljavaju sistem i dovode u opasnost zivote pacijenata da bi napunili svoje dzepove."


Posto drzavna zdravstvena sluzba nije u stanju da funkcionise kao zastitna mreza za sve, bogati Albanci su se okrenuli privatnim klinikama koje nude specijalan tretman po visokim cenama. U medjuvremenu, manje bogati stanovnici Albanije rutinski nude mito lekarima i medicinskim sestrama da bi u drzavnim bolnicama dobili malo vise paznje.


Mada albanski lekari cesto bivaju primorani da primaju poklone od pacijenata zahvalnih za negu koju su dobili, ova tradicija darezljivosti poslednjih godina se sve cesce zloupotrebljava od strane zdravstvenih radnika koji zive od mita koji uzimaju. Prosecna mesecna plata lekara i medicinskih sestara je 90 americkih dolara.


Postoji mnostvo prica o davanju mita u bolnicama. Za svaku operaciju pacijenti moraju pripremiti izmedju 500 i 2,000 dolara.


Danas je vec sasvim uobicajeno i to da lekari zaposleni u drzavnim bolnicama rade sa strane u privatnim klinikama.


Mnogi, takodje, dopunjavaju prihode sklapanjem sporazuma sa apotekama. Ako pacijente salju da lekove uzimaju iz odredjene apoteke lekari mogu dobiti malu proviziju. Takvi apotekari obicno naplacuju 10 procenata vise od preporucene cene leka da bi od razlike isplatili lekara sa kojim saradjuju.


Posle rata na Kosovu 1999.godine, Albanija je bila preplavljena lekovima koji su upucivani kao humanitarna pomoc. Zvanicnici smatraju da je oko 100 tona lekova prepakovano i pusteno u prodaju u Albaniji nakon sto im je istekao rok upotrebe.


Novi zakoni usvojeni u februaru nalazu precizno vodjenje individualnih zdravstvenih kartona i stavljaju cene i distribuciju lekova pod kontrolu jedinstvenog drzavnog nadzornog organa.


Pazljivija kontrola licnih medicinskih kartona trebalo bi da pomogne drzavi da efikasnije identifikuje one kojima je potrebna finansijska pomoc za tretman. Reorganizacija distribucije lekova ima za cilj da ucini kraj neformalnim sporazumima izmedju lekara i apotekara, kao i da oteza prepisivanje nepotrebnih lekova, lekova kojima je istekao rok upotrebe ili lekova koji se prodaju po visoj ceni.


Djerdji Leka, direktor Zdravstvenog instituta koji ce po novom zakonu kontrolisati formiranje cena i distribuciju svih lekova, veruje da je odsustvo zakonske kontrole u zdravstvenoj sluzbi dovelo do praznjenja fondova. On smatra da ce problem biti aktuelan dokle god lekari budu imali "interes da prepisuju bezbrojne, cesto preskupe lekove, cak i kada ti lekovi nisu od koristi pacijentu".


Jedna lekarka pedijatar iz Tirane, koja radi u drzavnoj bolnici i na privatnoj klinici, potvrdjuje da su se lekari usavrsili u eksploataciji ovog sistema. Pacijentima se cesto daju lazne dijagnoze, zajedno sa beskrajnim spiskovima lekova koji se moraju kupovati u preporucenoj apoteci.


Ipak, skorasnji istup premijera Fatosa Nanoa u kojem je napao lekare "koji ugrozavaju zivot pacijenata" ostro su kritikovali zdravstveni radnici koji smatraju da ce problem biti aktuelan dokle god ne budu adekvatno placeni.


U medjuvremenu, zrtve zdravstvenog sistema u Albaniji i dalje zavrsavaju u bolnickim mrtvacnicma. U toku je istraga o smrti pedesetcetvorogodisnje Marte Ziu, ciji suprug tvrdi da je bila zrtva operacije u lokalnoj bolnici u Korci.


Dine Abazi, predsednik lekarskog drustva, smatra da "korupcija narusava ugled medicinskih radnika Albanije". Nedavno je poceo da ispituje slucaj coveka koji je umro jer je odbio da plati mito za operaciju u Korceu.


Briseida Mema je nezavisni novinar iz Tirane.