Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ALBANCI SA JUGA SRBIJE OKRECU LEDJA BEOGRADU

Zapadne diplomate kritikuju plan presevskih Albanaca da ponovo bojkotuju
By IWPR contributors

Pisu: Saradnici IWPR-a iz Preseva (BCR Br. 381, 11-nov-02)


Etnicki Albanci sa juga Srbije zele da se pridruze Kosovu is toga ce jos


jednom bojkotovati predsednicke izbore. Izbori ce biti ponovljeni


8.decembra, posto su u prethodnom pokusaju proglaseni neupesnim zbog


nedovoljnog odziva glasaca.


Uprkos negodovanju srpskih vlasti i medjunarodne zajednice, nekih 65.000


Albanaca, nisu izasli na glasacka mesta u Presevu, Bujanovcu i Medvedji u


vreme kada su odrzavani neuspeli oktobarski izbori.


Albanci se nadaju da ce Presevska dolina jednog dana biti razmenjena za


srpske enklave koje se nalaze sa juzne strane granice sa Kosovom.


Mada je Kosovo formalno i dalje deo Savezne Republike Jugoslavije, SRJ,


ono zapravo funkcionise kao protektorat Ujedinjenih nacija jos od sukoba


NATO sa Srbijom 1999.godine. Pregovori o konacnom statusu ove oblasti tek


treba da pocnu.


Jedini ustupak koji su presevski Albanci ucinili bilo je ucesce na nedavno


odrzanim opstinskim izborima, sa obrazlozenjem da je lokalna uprava nesto


sto ih se direktno tice. Na ovim izborima vodeca albanska politicka


grupacija, Partija za demokartsku akciju, ili PDD, osvojila je vlast u


opstinama Bujanovac i Presevo, dok je u Medvedji trijumfovala srpska


koalicija.


Do polovine 2001.godine Presevska dolina je bila rastrzana sukobima


izmedju snaga bezbednosti SRJ i albanskih gerilaca iz Oslobodilacke vojske


Preseva, Bujanovca i Medvedje, UCPBM. Sukobi su obustavljeni nakon sto su


medjunarodna zajednica i potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic


napravili sporazum koji je predvidjao razoruzavanje gerilaca u zamenu za


davanje garancije za ljudska i demokratska prava koja su Albancima


uskracivana pod rezimom bivseg predsednika Slobodana Milosevica.


Zvanicni stav Beograda je da Kosovo ostaje deo SRJ u skladu sa UN


rezolucijom 1244.


Ipak, u nekim krugovima u Srbiji, prvenstveno onim oko uticajnog akademika


i pisca Dobrice Cosica, koji se dozivljava kao otac srpskog nacionalizma,


smatra se da bi razmena teritorija predstavljala najboljo resenje.


Sulejman Hiseni, etnicki Albanac iz Bujanovca, izjavio je za IWPR da


bojkot srpskih predsednickih izbora apsolutno ima smisla za lokalno


stanovnistvo. "Ne znam sta Beograd moze ocekivati od ovdasnjih Albanaca,


jer oni nikada nece prihvatiti Srbiju kao svoju zemlju", izjavio je on,


izrazavajuci stav vecine lokalnog stanovnistva.


Dve od tri najznacajnije albanske partije - Partija za demokratsku uniju


Albanaca, PDUA, i Pokret za demokratski progres, PDP, koji ukljucuje i


bivse komandante UCPBM - otvoreno su bojkotovale oktobarske predsednicke


izbore.


Riza Halimi, umereni lider PDD-a, formalno je pozvao svoje clanove da


izadju i glasaju. Ali lokalni posmatraci smatraju da je njegova izjava


vise bila gest koji treba da pokaze spremnost na saradnju sa Beogradom i


medjunarodnom zajednicom nego ozbiljan poziv. Halimi je primio jednog od


predsednickih kandidata, reformistu Miroljuba Labusa, i uverio ga da ce mu


pruziti podrsku, koja se na dan glasanja ipak nije materijalizovala. Vodja


Socijalisticke partije Srbije, SPS, Dragoljub Filipovic, izjavio je da se


Halimijevi postupci svode na "politicku prostituciju".


Medjunarodni izaslanici takodje pokazuju nestrpljenje u pogledu albanskog


stava. Jedan strani diplomata podsetio je IWPR da su na loklanim izborima


albanski lideri pozvali svoje glasace da izadju i glasaju, jer su izbore


opisivali kao bitku za politicku nadmoc. "Sada ti isti lideri ne zele da


doprinesu demokratizaciji zemlje", izjavio je ovaj diplomata.


Takve kritike verovatno nece promeniti stav Albanaca u Presevu. Izvori iz


ove zajednice kazu da ce se bojkot politickih aktivnosti koje nisu


povezane sa lokalnim pitanjima verovatno nastaviti do pregovora o konacnom


statusu Kosova.