ALBANCI SA JUGA SRBIJE OKRECU LEDJA BEOGRADU
Zapadne diplomate kritikuju plan presevskih Albanaca da ponovo bojkotuju
ALBANCI SA JUGA SRBIJE OKRECU LEDJA BEOGRADU
Zapadne diplomate kritikuju plan presevskih Albanaca da ponovo bojkotuju
Pisu: Saradnici IWPR-a iz Preseva (BCR Br. 381, 11-nov-02)
Etnicki Albanci sa juga Srbije zele da se pridruze Kosovu is toga ce jos
jednom bojkotovati predsednicke izbore. Izbori ce biti ponovljeni
8.decembra, posto su u prethodnom pokusaju proglaseni neupesnim zbog
nedovoljnog odziva glasaca.
Uprkos negodovanju srpskih vlasti i medjunarodne zajednice, nekih 65.000
Albanaca, nisu izasli na glasacka mesta u Presevu, Bujanovcu i Medvedji u
vreme kada su odrzavani neuspeli oktobarski izbori.
Albanci se nadaju da ce Presevska dolina jednog dana biti razmenjena za
srpske enklave koje se nalaze sa juzne strane granice sa Kosovom.
Mada je Kosovo formalno i dalje deo Savezne Republike Jugoslavije, SRJ,
ono zapravo funkcionise kao protektorat Ujedinjenih nacija jos od sukoba
NATO sa Srbijom 1999.godine. Pregovori o konacnom statusu ove oblasti tek
treba da pocnu.
Jedini ustupak koji su presevski Albanci ucinili bilo je ucesce na nedavno
odrzanim opstinskim izborima, sa obrazlozenjem da je lokalna uprava nesto
sto ih se direktno tice. Na ovim izborima vodeca albanska politicka
grupacija, Partija za demokartsku akciju, ili PDD, osvojila je vlast u
opstinama Bujanovac i Presevo, dok je u Medvedji trijumfovala srpska
koalicija.
Do polovine 2001.godine Presevska dolina je bila rastrzana sukobima
izmedju snaga bezbednosti SRJ i albanskih gerilaca iz Oslobodilacke vojske
Preseva, Bujanovca i Medvedje, UCPBM. Sukobi su obustavljeni nakon sto su
medjunarodna zajednica i potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic
napravili sporazum koji je predvidjao razoruzavanje gerilaca u zamenu za
davanje garancije za ljudska i demokratska prava koja su Albancima
uskracivana pod rezimom bivseg predsednika Slobodana Milosevica.
Zvanicni stav Beograda je da Kosovo ostaje deo SRJ u skladu sa UN
rezolucijom 1244.
Ipak, u nekim krugovima u Srbiji, prvenstveno onim oko uticajnog akademika
i pisca Dobrice Cosica, koji se dozivljava kao otac srpskog nacionalizma,
smatra se da bi razmena teritorija predstavljala najboljo resenje.
Sulejman Hiseni, etnicki Albanac iz Bujanovca, izjavio je za IWPR da
bojkot srpskih predsednickih izbora apsolutno ima smisla za lokalno
stanovnistvo. "Ne znam sta Beograd moze ocekivati od ovdasnjih Albanaca,
jer oni nikada nece prihvatiti Srbiju kao svoju zemlju", izjavio je on,
izrazavajuci stav vecine lokalnog stanovnistva.
Dve od tri najznacajnije albanske partije - Partija za demokratsku uniju
Albanaca, PDUA, i Pokret za demokratski progres, PDP, koji ukljucuje i
bivse komandante UCPBM - otvoreno su bojkotovale oktobarske predsednicke
izbore.
Riza Halimi, umereni lider PDD-a, formalno je pozvao svoje clanove da
izadju i glasaju. Ali lokalni posmatraci smatraju da je njegova izjava
vise bila gest koji treba da pokaze spremnost na saradnju sa Beogradom i
medjunarodnom zajednicom nego ozbiljan poziv. Halimi je primio jednog od
predsednickih kandidata, reformistu Miroljuba Labusa, i uverio ga da ce mu
pruziti podrsku, koja se na dan glasanja ipak nije materijalizovala. Vodja
Socijalisticke partije Srbije, SPS, Dragoljub Filipovic, izjavio je da se
Halimijevi postupci svode na "politicku prostituciju".
Medjunarodni izaslanici takodje pokazuju nestrpljenje u pogledu albanskog
stava. Jedan strani diplomata podsetio je IWPR da su na loklanim izborima
albanski lideri pozvali svoje glasace da izadju i glasaju, jer su izbore
opisivali kao bitku za politicku nadmoc. "Sada ti isti lideri ne zele da
doprinesu demokratizaciji zemlje", izjavio je ovaj diplomata.
Takve kritike verovatno nece promeniti stav Albanaca u Presevu. Izvori iz
ove zajednice kazu da ce se bojkot politickih aktivnosti koje nisu
povezane sa lokalnim pitanjima verovatno nastaviti do pregovora o konacnom
statusu Kosova.
