Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanci na jugu Srbije u potrazi za konsenzusom o buducnosti regiona

Vecina lokalnog stanovnistva strahuje od militanata koji obecavaju ujedinjenje sa Kosovom.
By IWPR Balkans

Etnicki Albanci na jugu Srbije osnovali su ove sedmice novi savet koji ima za cilj da ujedini one koji podrzavaju secesiju i pragmaticare koji prihvataju integraciju sa Srbijom, ali jos nije izvesno da li ce novo telo uspeti u pokusaju da im pomogne da prevladaju medjusobne razlike.


Savet za konsenzus formalno je inaugurisan 10. maja u Presevu, albanskom bastionu, sto je bilo propraceno mnostvom izjava za stampu.


Prema misljenju nekih komentatora, ovo telo je tek prvi korak na putu formiranja zvanicnijeg “Nacionalnog saveta” albanskih stranaka u regionu, za koji se ocekuje da ce biti manje simbolican i da ce posedovati stvarni autoritet.


Ipak, svi potezi usmereni na formiranje koordinacionih tela u regionu do sada nisu uspeli da premoste postojeci jaz izmedju lokalnih Albanaca, medju kojima mnogi zastupaju dijametralno suprotne stavove u pogledu dugorocne buducnosti regiona.


Dok oni umereniji zagovaraju integraciju sa Srbijom, beskompromisni militanti i dalje insistiraju na secesiji od Srbije i ujedinjenju sa susednim Kosovom.


Region juzne Srbije, poznat kao Presevska dolina, cine tri opstine: Presevo, Bujanovac i Medvedja. Oko 60.000 Albanaca cine veliku vecinu u odnosu na 30.000 Srba, a u Presevu i Bujanovcu albanske stranke dominiraju u lokalnoj upravi.


U ovoj oblasti vec je doslo do oruzanog sukoba 2000. godine, kada su albanske gerilske snage, Oslobodilacka vojska Preseva, Bujanovca i Medvedje, UCPBM, organizovale pobunu. Mada je uz posredovanje medjunarodne zajednice uspostavljen mir, mnogi lokalni Albanci i dalje vide nezavisno Kosovo kao svoju buducu domovinu.


“Sasvim je prirodno da Albanci danas govore da ovaj region treba da bude ujedinjen sa Kosovom”, izjavio je Saip Kamberi, lider Partije za demokratsku akciju, PDD, jedne od vecih Albanskih stranaka na jugu Srbije.


Ali, Kamberi dodaje da to ostaje samo daleki san bez podrske iz inostranstva. “Kao i Srbi, Albanci nemaju dovoljno snage da se ujedine u jedinstvenu drzavu bez podrske medjunarodne zajednice”, kaze on.


U isto vreme, Kamberi je okrivio Beograd za otudjivanje lokalnih Albanaca, govoreci da vlada nije pokazala spremnost da ih integrise u drzavne strukture.


Skender Destani, sef Demokratske unije za dolinu, DUD, jednako je skeptican u pogledu prica o secesiji. Resenje za lokalne probleme lezi u autonomiji pod nadzorom medjunarodne zajednice, konstatovao je u izjavi datoj za IWPR.


“Medjunarodna zajednica je jasno pokazala da nece prihvatati nikakve promene granica primenom sile”, izjavio je Destani.


Zastupnici umerene struje poput Kamberija i Destanija predstavljaju vecinsko misljenje medju lokalnim Albancima u ovoj pogranicnoj oblasti. Ali jos je aktivna i manjina koja govori drugacijim jezikom.


Jonuz Musliu, lider Pokreta za demokratski progres, PDP, koji okuplja bivse borce raspustene UCPBM, izjavio je za IWPR da su lokalni Albanci ostali u Srbiji protiv svoje volje. “Zelimo da se ujedinimo sa Kosovom i nikada necemo odustati od toga”, izjavio je Musliu.


Zagovornici tvrde linije kao sto je Musliu koriste nezadovoljstvo stanovnistva teskom situacijom u regionu, koju karakterisu siromasna ekonomija i visoka stopa nezaposlenosti.


“Sadasnja situacija je nepodnosljiva”, izjavio je jedan dvadesetosmogodisnjak za IWPR. “Nema izgleda za prosperitet, a mir je neizvestan. Bilo bi nam bolje ako bi se Srbi i Albanci zauvek podelili.”


Lokalni srpski lideri, sasvim ocekivano, odlucno se protive svakoj tvrdnji da konacni status Kosova ima bilo kakvog uticaja na buducnost njihovog regiona.


“Cak i ako Kosovo stekne nezavisnost, lokalni Albanci (na jugu Srbije) nece biti u prilici da samostalno odlucuju o svojoj buducnosti bez ucesca srpske drzave i medjunarodne zajednice”, izjavio je Stojadin Ivanovic, sef lokalne organizacije Srpskog pokreta obnove, SPO.


“Mislim, takodje, da ne bi trebalo ocekivati ni pogorsanje situacije na jugu Srbije. Nema preduslova za to.”


Nenad Manic, lider Demokratske stranke, DS, u Presevu, podrzava takvo misljenje. Lokalni Albanci su vec integrisani u drzavne strukture, tvrdi on, i dodaje da nezavisnost Kosova ne bi imala uticaja na promenu granica u Presevskoj dolini.


Mnogi lokalni Albanci – makar i samo podsvesno – prihvataju takav stav. Devedesetih godina nazivali su ovu oblast “istocnim Kosovom”, ali po okoncanju oruzanih sukoba 2001. godine, sve vise njih koristi termin Presevska dolina.


Pokret za ujedinjenje sa Kosovom bio je na vrhuncu devedesetih godina. U martu 1992. godine, preko 90 procenata lokalnih Albanaca na jugu Srbije izjasnili su se na referendumu u korist politicke i teritorijalne autonomije i prava da se ujedine sa Kosovom.


Vlada Slobodana Milosevica u Beogradu proglasila je referendum nezakonitim, ali u prolece 2001. godine, posle pada Milosevica, dok je pobuna jos trajala, culi su se novi pozivi da se organizuje referendum o ovom pitanju – sto se ipak nije dogodilo.


Miloseviceve godine bile su najtezi period za etnicke Albance na jugu Srbije. Za vreme rata na Kosovu 1999. i u naredne dve godine ubijeno je 11 Albanaca na jugu Srbije, a 6.000 je proterano iz svojih kuca.


Pobuna UCPBM izbila je nakon sto su trupe NATO stigle na Kosovo, a srpske snage se povukle u Presevo, Bujanovac i Medvedju, sto je tenzije u ovoj oblasti dovelo do tacke kljucanja.


Sukob je zavrsen tek nakon sto je zivot izgubilo vise od stotinu ljudi, i to zahvaljujuci direktnim pregovorima izmedju Srba i lokalnih Albanaca u kojima je posredovala medjunarodna zajednica, od kada multietnicka policija patrolira regionom u pokusaju da se povrati poverenje Albanaca.


Mada je od tada uspesno odrzavan nesigurni mir, potresi na Kosovu i dalje uspevaju da zatalasaju susednu Presevsku dolinu i aktuelizuju pitanje o tome kome ova oblast pripada. Da li dolina treba da podje putem integracije ili secesije od Srbije i dalje je pitanje na koje lokalno stanovnistvo nema jednostavan i jasan odgovor.


Skender Latifi je saradnik IWPR-a sa juga Srbije.