Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanci jos zaziru od dijaloga

Lideri kosovskih Albanaca strahuju da bi direktni razgovori sa Beogradom mogli oslabiti njihovu poziciju.
By IWPR Balkans

Politicari u Pristini strahuju da bi im medjunarodna zajednica mogla uskratiti bezrezervnu


podrsku tokom predstojecih razgovora sa Srbijom sto bi islo na ruku vlastima u Beogradu.


Ocekuje se da ce se prvi razgovori izmedju Kosova i Srbije odrzati tokom ovog leta kao sto je to vec najavljeno na junskom samitu lidera Evropske unije u Solunu, u Grckoj.


Mada su clanice Evropske unije predstojece razgovore najavile kao veliki korak napred ka ublazavanju napetosti izmedju Srba i kosovskih Albanaca, buduce strane u pregovorima sa zebnjom razmisljaju o tome gde bi ih medjusobni dijalog mogao odvesti.


Pristina je pogotovo nervozna.


Svi albanski politicari na Kosovu zele nezavisnost od Beograda. Tek ih je pritisak medjunarodne zajednice prisilio na razgovore sa Srbima.


Sada strahuju da bi se mogli naci u podredjenom polozaju za pregovarackim stolom.


Visoki zvanicnik iz kabineta predsednika kosovske vlade izjavio je za IWPR, pod uslovom da ostane anoniman, da pristinska delegacija nije zelela pocetak razgovora sa Beogradom dok se ne donose odluka o konacnom statusu pokrajine.


"Sada ulazimo u dijalog u podredjenom polozaju – Srbija je drzava, a Kosovo to nije", kaze ovaj zvanicnik.


Albanski politicari u Pristini jos uvek strahuju da predstojeci pregovori predstavljaju samo prvu fazu srpskog plana da ponovo uspostavi vlast u pokrajini. Oni su zabrinuti posto smatraju da bi zapadne sile, koje zele da se sto pre resi pitanje statusa pokrajine, mogle iskoristiti ove pregovore za stvaranja labave konfederacije izmedju Kosova i Srbije u okviru postojece drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.


Takva ideja je neprihvatljiva za vecinu kosovskih Albanaca.


Izvor iz kabineta kosovskog premijera potvrdio je da to jesu razlozi njihove ozbiljne zabrinutosti, dodajuci da bi u ocima kosovske javnosti "delegacija etnickih Albanaca imala uspeha jedino ako dijalog sa Beogradom propadne."


Njegov komentar odslikava zabrinutost koju je krajem juna u svojoj izjavi za austrijske medije izrazio predsednik Vlade Kosova Bajram Redzepi. On je rekao da Albanci zaziru od razgovora


sa Srbima jer strahuju da bi medjunarodna zajednica mogla prepustiti pregovarackim


stranama da pitanje konacnog statusa Kosova rese izmedju sebe.


Albanci veruju da bi direktni pregovori omogucili Srbima da diktiraju uslove. Oni sumnjaju da


je Evropska unija sve naklonjenija Srbima, a glavni "osumnjiceni" je predstavnik Evropske unije


za spoljnu politiku Havijer Solana.


Razlog za ovakav stav delom lezi u cinjenici da ni Evropska unija, ni Misija Ujedinjenih nacija


na Kosovu, UNMIK, nisu reagovali na albanske pozive da se raspuste opstinske, obrazovne i zdravstvene institucije u severnom delu Kosovske Mitrovice kojima i dalje upravlja Beograd.


Albansko nepoverenje dodatno pothranjuje verovanje da Solana ne zeli da iritira vlasti u


Beogradu jer bi time doveo u opasnost drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore cijem je


stvaranju znacajno doprineo.


Neki Albanci takodje nalaze dokaz za Solanin mekan stav prema Srbiji u cinjenici da je pozdravio spremnost Beograda i Pristine da pregovaraju. Ipak, srpski zvanicnici su bez razmisljanja odbacili ponudu za neformalne razgovore sa nekima od kosovskih Albanaca na samitu govoreci da ne zele "susret sa Albancima samo da bi ugodili Stajneru".


Solanu je kasnije kritikovao predsednik kosovskog parlamenta Nedzat Daci, koji ga je optuzio da


je isao na ruku Beogradu jer nije insistirao na susretu u Solunu.


Kosovske Albance takodje je uznemirilo nedavno kratkotrajno pritvaranje bivseg gerilskog vodje koji je sada postao politicki lider – Hasima Tacija. Tacija su uhapsile madjarske vlasti u


Budimpesti 1. jula na osnovu medjunarodne poternice izdate za vreme Milosevica. Bivsi lider Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, ubrzo je potom oslobodjen iz pritvora bez podizanja optuznice, ali je ovaj incident ozbiljno uznemirio duhove u Pristini.


Redzepi je opisao hapsenje kao "opasnu provokaciju koja bi mogla dovesti do podizanja tenzija u regionu."


U svojoj izjavi za IWPR posle hapsenja, Jakup Krasnici, blizak saradnik Hasima Tacija u Demokratskoj partiji Kosova, je rekao: "Ne vidim zasto bi Albanci zapocinjali razgovore sa Beogradom ako srpske vlasti ponovno potezu pitanje optuznica za ratne zlocine protiv bivsih predstavnika Oslobodilacke vojske Kosova, OVK."


Ipak, samo nedelju dana posle hapsenja i kratkotrajnog boravka u pritvoru u Budimpesti, Taci je rekao da je spreman da putuje u Beograd na razgovore.


Primedbe koje je izneo potpredsednik srpske vlade u Beogradu Nebojsa Covic ukazuju da bi Srbi mogli uraditi sve sto je u njihovoj moci da iskusaju njegovu spremnost za dolazak u Beograd na pregovore. Covic je zatrazio da Haski tribunal, Evropska unija i srpska ministarstva pravde i unutrasnjih poslova kriticki preispitaju potencijalnu krivicnu odgovornost svih clanova delegacije kosovskih Albanaca sto je proces koji bi Taci mozda odbacio.


Mada nije precizirano mesto za odrzavanje pregovora, srpski ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic naznacio je da bi se mogao naciniti ustupak u pogledu medjunarodne poternice za Tacijem ukoliko bi u Srbiju dosao kao zvanicni clan delegacije kosovskih Albanaca. Ipak, Mihajlovic je takodje uveravao novinare da ce Taci biti odmah uhapsen ukoliko bude usao u


zemlju u bilo kom drugom svojstvu.


Analiticari smatraju da bi politicari u Pristini privatno jedva docekali insistiranje Beograda na dodatnim uslovljavanjima za pocetak razgovora sa njima, jer su i sami Albanci nedovoljno


spremni za dijalog.


U komentaru u dnevnom listu na albanskom jeziku "Koha Ditore", Augustin Paljokaj, analiticar


iz Brisela, upozorio je da bi nedostatak pravih eksperata u delegaciji kosovskih Albanaca mogao omesti pregovore sa Beogradom. Upozorio je, takodje, da su mnogi ministri u pokrajini imenovani na visoke polozaje iz politickih razloga umesto na osnovu njihove strucnosti i sposobnosti. Usled toga, Paljokaj strahuje da bi lideri medjunarodne zajednice mogli ponovo, na kraju, donositi odluke u ime Kosova u pregovorima sa Beogradom.


Portparol UNMIK-a Sajmon Hejzlok izjavio je za IWPR da postoji opasnost da bi se obe strane,


ukoliko udju u pregovore isuvise opterecene nasledjem iz proslosti, vise bavile prevashodno emotivnim pitanjima umesto konkretnim problemima.


"Ako se usredsrede na simboliku, onda ce razgovori propasti", kaze Hejzlok.


Alma Lama je redovni saradnik IWPR-a iz Pristine.