ALBANCI IZ TETOVA PREDVIDJAJU SUMORNU BUDUCNOST

Albanci iz Tetova i okoline, poprista proslomesecnih sukoba, skepticno su prihvatili obecanja vlasti da ce im poboljsati uslove zivota.

Kada su u toku prosle nedelje makedonske vlasti potpisale sporazum o stabilnosti i asocijaciji sa Evropskom unijom, obavezale su se da ce poboljsati odnose sa lokalnim albanskim stanovnistvom.

Medjutim, u Sllatini, desetak kilometara udaljenoj od Tetova, lokalno stanovnistvo je uvereno da politicki dijalog nece voditi resenju fundamentalnih socijalnih problema kao sto je nezaposlenost.

"Makedonski politicari ne prihvataju albanske zahteve za ravnopravnoscu", kaze Agim, mladic bez zaposlenja. "Dijalog o kome govori predsednik nacin je da se ubije vreme kako se problem ne bi nikada resio".

Jedna od inicijativa predsednika Borisa Trajkovskog, koja je skepticno prihvacena, odnosi se na predlog da se stvori zajednicki sekretarijat u kome bi radili strucnjaci razlicitih profila ciji bi zadatak bio da analiziraju prigovore Albanaca.

Sporno je to sto Trajkovski zeli sam da odabere clanove te komisije.

"Ovo izgleda kao gradjenje lavirinta da bi se dobilo na vremenu", kaze Salajdin Salihu, pisac iz Sllatine. "Ukoliko ne zelis da resis problem, onda stvaras komisije. Ovu logiku vlasti trebalo bi po svaku cenu promeniti".

Problemi u Sllatini su ocigledni. Kafici su puni nezaposlenih ljudi. Nezvanicni podaci govore o tome da je oko 80 odsto muskaraca bez zaposlenja.

"U Tetovu zivi pretezno albansko stanovnistvo, ali vecina zaposlenih u drzavnim fabrikama su Makedonci"" kaze Xhevit, lokalni taksista. "Cak iako je na hiljade lokalnih ljudi nezaposleno, vlasti dovode autobusima Makedonce iz Skoplja".

"Svakodnevno redovi radnika cekaju autobuse kojima se vracaju nazad u Skoplje, dok Albanci cekaju u biroima za zaposljavanje ili traze posao po oglasima".

Niko ne zeli rat, kaze on, ali Albanci sve vise gube nadu i spremaju se na najgore.

Atmosfera u selima koja su bila meta snaga bezbednosti na pocetku aprila je jos teza, ocajnija. U Poroju, ljudi optuzuju ove snage za nepotrebno nasilje.

Nakon sto su makedonske vlasti usle u ovo selo 6.aprila, njegovi stanovnici uputili su pismo protesta raznim medjunarodnim i domacim organizacijama.

Sudeci po ministarstvu unutrasnjih poslova, pripadnici vojske trazili su ilegalno oruzje i borce Oslobodilacke narodne armije, ONA. Stanovnici Poroja tvrde da su im unistavali imovinu i tukli ljude, zene i decu. Porodica Latifa Tefika Ahmetija, uhapsenog 6.aprila, kaze da je policija podmetnula jednu automatsku pusku i rucnu granatu u njihovu kucu, sto je upotrebila kao izgovor da ga prebije i osudi na trideset dana zatvora.

Kako kaze porodica Ahmeti, ista se stvar desila sa Abdilselimom Jusfom Arsllanijem, koji je u vreme sukoba bio naimenovan na mesto predstavnika civilne zastite u Poroju.

Stanovnici Poroja kazu da su najgore prosla tri clana porodice Asani koji su zavrsili u bolnici sa prelomima kostiju. Svi su pusteni, a protiv njih nije podignuta optuznica.

Od ukupno 35 ljudi uhapsenih u Poroju 6.aprila, svi su osim cetvorice pusteni kuci u toku sledeceg dana. Sudeci po portparolu Ministarstva unutrasnjih poslova, Stevi Pendarovskom, ova cetvorica terete se za ilegalno posedovanje oruzja i eksploziva.

Neki pravni eksperti tvrde da su snage bezbednosti ipak upotrebljavale preteranu silu.

"Za vreme istrage koja se odvijala u selima oko Tetova, makedonska policija prekoracila je svoje nadleznosti maltretiranjem gradjana i ignorisanjem njihovih ljudskih prava i sloboda", kaze advokat Suzana Salihu iz Skoplja.

Nakon ovog poslednjeg iskustva, stanovnici Poroja ne ocekuju mnogo od vlade. Oni optimisticniji nadaju se da ce razgovori na visokom nivou na kraju ipak doneti izvesne prednosti albanskoj zajednici. Xhevit, medjutim, veruje da politicko rukovodstvo polako gubi dragoceno vreme.

"Ukoliko dodje do otezanja u uspostavljanju dijaloga", kaze on, "lokalno stanovnistvo nacice se u opasnosti od izbijanja novog sukoba nepredvidljivih razmera".

Veton Latifi je redovni dopisnik IWPR.