ADVOKATI TVRDE DA JE GOTOVINA DOPRINEO OKONČANJU RATA

Branioci Ante Gotovine su ove sedmice, u svom prvom obraćanju Hagu, izneli tvrdnju da je njegova kampanja protiv srpskih pobunjenika donela mir bivšoj Jugoslaviji.



Po njihovim je rečima general hrvatske vojske bio „osoba koja je dovela do poraza srpske vojske i kraja rata u bivšoj Jugoslaviji“.



Njegovi advokati tvrde da je Operacija Oluja izvedena kako bi se bosanski Srbi sprečili da preuzmu potpunu kontrolu nad regionom, tako što bi povezali srpska područja u Bosni sa hrvatskom Krajinom.



Oni kažu da je, odmah po preuzimanju Krajine, Gotovina otišao u Bosnu, gde je bio nadležan za dve velike vojne operacije koje su dovele do mirovnih pregovora u Dejtonu i okončanja rata u Bosni.



Gotovina se, zajedno sa još dvojicom visokih generala – Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem – tereti za organizovanje trajnog raseljavanja Srba iz Hrvatske u periodu od jula do septembra 1995.



Kao najviši hrvatski zvaničnik koji će biti izveden pred Tribunal, Gotovina je komandovao kampanjom poznatom pod nazivom Operacija Oluja, u kojoj je oko 200,000 Srba navodno bilo prisiljeno da pobegne sa područja Krajine.



Prethodno je ove sedmice tužilaštvo u svojoj uvodnoj reči opisalo kako je u toj operaciji poginulo 350 srpskih civila.



Trojica optuženika terete se da su rukovodili „deportacijom i prisilnim raseljavanjem, uništavanjem i spaljivanjem srpskih kuća i preduzeća; otimanjem i pljačkanjem javne i privatne srpske imovine; te ubistvima [i] ostalim nehumanim postupcima“.



Po mišljenju tužilaštva, pravo Hrvatske da reintegriše Krajinu unutar vlastitih, međunarodno priznatih granica nije sporno. No, tužioci osuđuju taktiku koja je, po njihovim rečima, za sobom ostavila „zastrašujuću pustoš uništenih sela i domova“.



Tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) je rekao da je hrvatskoj vojsci bilo poznato to da u regionu Krajine nema adekvatnih utvrđenja, te da je prekomernom granatiranju pribegla kako bi „demoralisala civile i navela ih na bekstvo“.



„Stotine, stotine i stotine granata i raketa ispaljeno je na Knin (prestonicu regiona)“, rekao je Tiger pred sudom.



Navodno je na čelu čitave ove operacije bio pokojni Franjo Tuđman – tadašnji predsednik Hrvatske, koji je tokom rata bio i glavnokomandujući njenih oružanih snaga.



Tužilaštvo je emitovalo snimke Tuđmanovih sastanaka sa Gotovinom i Markačem, održanih u leto 1995., tvrdeći da to pokazuje kako su zvaničnici želeli da etnički očiste Krajinu.



Na jednom od snimaka, sud je bio u prilici da čuje kako se Tuđman visokim generalima obraća rečima: „Moramo im naneti takve udarce da će Srbi praktično nestati.“



„Još uvek nešto nedostaje“, nastavio je Tuđman. „Setite se, molim vas, koliko je hrvatskih sela i gradova uništeno, ali to još uvek nije situacija danas u Kninu.“



Tužilac Stefan Vaespi (Stefan Waespi) je potom pobrojao surove mere koje su hrvatske trupe preduzele kako bi Srbe naterale da pobegnu.



„Civile koji su odbili da odu ubili su pripadnici [hrvatske vojske] i specijalne policije, i to naočigled rođaka i komšija. Počinitelji bi ponekad javno oglašavali svoje zločine kako bi za njih čuli i preostali civili, znajući da će to i njih navesti da odu“, rekao je on na sudu.



Tužilaštvo je emitovalo i video-snimak na kojem se vidi kako je jedna starija žena bila spaljena u vlastitoj kući, te kako su jednom gluvom starcu hrvatske trupe pucale u glavu.



I dok timovi odbrane Čermaka i Markača u ovako ranoj fazi suđenja nisu želeli ništa da saopšte, Gotovinini su advokati iskoristili priliku da odgovore na optužbe. Branioci su sudskom veću rekli da je pomenuta vojna kampanja bila jedini način da se „[vojska bosanskih Srba] privede za pregovarački sto“.



Advokat Gregori Kehou (Gregory Kehoe) pozvao se na reči predsednika SAD-a, Bila Klintona (Bill Clinton), koji je u svojoj knjizi napisao kako „diplomatija nije imala uspeha sve dok Srbi nisu pretrpeli ozbiljne gubitke na terenu“.



Jedan od Gotovininih ko-zastupnika, Luka Mišetić, rekao je u nastavku kako nije hrvatska vojska prisilila krajiške Srbe da pobegnu, već da je to učinio komandant bosanskih Srba, Ratko Mladić, koji im je rekao da se evakuišu uoči hrvatskog napada.



Mišetić je ukazao i na dokaze koje su prethodno koristili tužioci Tribunala, i koji pokazuju da je postojala „snažna medijska kampanja“ iz Beograda, čiji je cilj bio da se Srbi iz Krajine namerno ubede u realnost pretnje genocidom, što ih je i navelo da pobegnu.



„Nije bilo prekomernog granatiranja“, rekao je Mišetić, pozivajući se na izveštaj šefa posmatračke mislije UN-a iz Knina. U izveštaju se, naime, navodi kako je „granatiranje načelno bilo usmereno protiv vojnih ciljeva“.



Tužilaštvo je bivše hrvatske generale ove sedmice optužilo i za to da su činili samo mlake pokušaje da spreče ili kazne zločine koje su počinili hrvatski vojnici – poput ubistava, pljački i spaljivanja sela.



Tiger je rekao da je Gotovina znao da u akciju šalje vojnike koji su u žalosti zbog zločina koje su krajiški Srbi u prethodnoj fazi rata počinili njihovim porodicama, te da je to trebalo da ga navede da predvidi pojavu osvetničkog ponašanja.



„Već i sam taj podatak trebalo je da bude dovoljan za upućivanje nečega što bi bilo više od uobičajenog ili standardnog zahteva za poštovanjem Ženevske konvencije ili međunarodnog humanitarnog prava“, rekao je Tiger.



Tim odbrane je porekao da su zločini bili sistematični, rekavši kako su preduzete i neke mere za njihovo sprečavanje. Gotovina je po njihovim rečima osnovao i školu za obuku oficira, u kojoj se učilo i međunarodno pravo, i gde su katolički biskupi podučavali o tome da se rat vodi „etički, časno i moralno“.



Branilac je potom pročitao naredbu za napad upućenu Zbornom području Split, koje je bilo pod Gotovininom komandom, gde je akcenat bio na „sprečavanju spaljivanja i uništavanja širih naseljenih područja i gradova, te na uputstvima koja su se ticala ponašanja prema ratnim zarobljenicima u skladu sa Ženevskom konvencijom“.



Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) nakratko je pokazao nezadovoljstvo nastupom Gotovininog tima odbrane te upitao kakva je relevantnost potresnog petnaestominutnog snimka prikazanog u sudnici. On je Kehoua upozorio da ne „pretvara sudnicu u pozorište“, što se odnosilo na publiku koja u Hrvatskoj prati televizijski prenos suđenja.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.