Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ADVOKAT UPOZORAVA DA BI SUĐENJE ŠEŠELJU MOGLO DA PROPADNE

Bivši zvaničnik Tribunala zabrinut je zbog posledica eventualnog dodeljivanja branioca okrivljenom u zasebnom postupku za nepoštovanje suda.
By Simon Jennings
Nekadašnji advokat na suđenju Vojislavu Šešelju za ratne zločine upozorio je da bi ono moglo da propadne nakon što su sudije odlučile da obustave postupak.



Bivši pravni službenik Aleksander Zahar (Alexander Zahar) izjavio je za IWPR da će optužbe protiv Šešelja za zastrašivanje svedoka – koje su sudije nagnale na odluku o zamrzavanju suđenja – verovatno dovesti i do sudijske odluke da se okrivljenom u zasebnom postupku za uvredu suda dodeli branilac.



Ukoliko se to desi, kaže Zahar, velika je verovatnoća da će okrivljeni protiv takve njihove odluke protestvovati stupanjem u štrajk glađu – što je taktika kojoj je ranije pribegavao i koja bi mogla da ugrozi nastavak postupka za ratne zločine.



„Veliko je pitanje da li ćemo se ikada vratiti prvobitnom suđenju [za ratne zločine]. I hoće li ono ikada biti nastavljeno“, kazao je Zahar, koji je na tom slučaju radio u vreme sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie), do decembra 2006.



Sudije su postupak za ratne zločine protiv Šešelja 11. februara obustavile na neodređeno vreme – i to na zahtev tužilaca, svega sedam sati pre isteka njihovog dokaznog postupka. Tužioci su tvrdili da su svedoci bili zastrašivani.



„Časni sude, mi smatramo da postoje nepobitni dokazi da se postupak ometa i da je integritet postupka doveden u pitanje“, rekao je 15. januara sudijama tužilac Deril Mundis (Daryl Mundis).



Sam Tribunal je već priznao kako strahuje od mogućnosti da Šešelj zastrašuje svedoke, pa je u septembru 2008. odlučio da nadzire čitavu njegovu komunikaciju iz zatvorske ćelije u Hagu.



U decembru su mu sudije vratile pravo na privilegovanu komunikaciju sa jednim članom pravnog tima.



Prošlosedmična obustava usledila je nedugo pošto su sudije 21. januara odlučile da protiv okrivljenog pokrenu postupak za uvredu suda zbog navodnog otkrivanja imena tri zaštićena svedoka u knjizi koju je okrivljeni objavio tokom procesa.



Zajedno sa svojim pravnim savetnicima iz Srbije, Šešelj je negirao zastrašivanje svedoka i rekao da će se boriti da pobije optužbe za nepoštovanje suda. Ukoliko bude osuđen, mogao bi – nezavisno od eventualne kazne koja će mu biti izrečena po optužbama za ratne zločine – da bude kažnjen sa sedam godina zatvora, globom od 100,000 eura, ili obema kaznenim merama.



Okrivljeni je još uvek lider Srpske radikalne stranke (SRS), u kojoj se nedavno dogodio rascep; a sudi mu se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u Hrvatskoj i Bosni, u periodu od 1991. do 1993. godine.



Optužen je za ubistva, mučenja i progone počinjene usled navodnog nastojanja da se proteraju ne-Srbi i stvori takozvana Velika Srbija.



Šešelj se u tom procesu brani samostalno. Ima, međutim, i pravne savetnike, pri čemu je jedan od njih – Zoran Krasić – za IWPR izjavio kako njegov klijent planira samostalnu odbranu i u postupku za nepoštovanje suda.



Neki posmatrači su procenili kako bi sudije – da bi sprečile bilo kakvu zloupotrebu privilegovane komunikacije koja mu je, pošto se brani samostalno, odobrena – okrivljenom mogle nametnuti branioca.



Ali su i oni svesni da se Šešelj u više navrata usprotivio bilo kakvom pokušaju da mu se dodeli advokat.



Poslednji put kada je sudsko veće – koje su tada činile druge sudije – okrivljenom dodelilo advokata, on je u jesen 2006. stupio u štrajk glađu sve dok žalbeno veće nije ukinulo tu odluku.



U julu 2008., tužioci su ponovo zatražili da mu se dodeli branilac, ali je Šešelj opet protestvovao.



„Moje pravo na odbranu je neotuđivo“, kazao je sudijama 16. avgusta 2008. „Ukoliko mi to pravo bude oduzeto, neće biti postupka – odnosno, postupka će biti, ali u odsustvu, posthumno.“



Neki izražavaju sumnju u logičnost toga da se Šešelju nameće zastupnik samo zato da bi ga se sprečilo da otkriva poverljive materijale iz svog slučaja.



Jedan od branilaca u Tribunalu, Luka Mišetić, tvrdi: „Činjenica da je mogao da napiše knjigu koja otkriva identitete zaštićenih svedoka . . . čini mi se da bi mogao da napiše knjigu bez obzira na to da li se brani samostalno ili ne.



„Pitanje je da li ćete pravo na samostalnu odbranu iskoristiti kao sredstvo putem kojeg ćete ga kazniti za ponašanje koje inače nije povezano sa činjenicom da se on brani samostalno – što po mom mišljenju ne bi bilo prikladno.“



Uprkos tome, Zahar kaže kako smatra da je vrlo moguće da će sudije Šešelju nametnuti advokata. „Veoma je verovatno da će u postupku zbog uvrede suda sudije reći kako mu neće dozvoliti da se na tom suđenju brani samostalno, i da će mu ograničiti komunikaciju“, rekao je on.



Profesor međunarodnog prava na Amsterdamskom Univerzitetu, Goran Sluiter, rekao je kako je – da bi se omogućilo odvijanje procesa – odavno bilo potrebno da sudije Šešelju oduzmu pravo da se samostalno brani i ograniče mu komunikaciju iz zatvora.



Sluiter tvrdi i da je podizanje optužbi za nepoštovanje suda protiv okrivljenog bilo suvišno u kontekstu daleko ozbiljnijih optužbi za ratne zločine.



Umesto što ga terete za nepoštovanje suda, trebalo je da mu sudije dodele zastupnika – kazao je on.



„Ukoliko se optužbe poput ovih već podižu, najočiglednija reakcija bi po meni bila trenutno dodeljivanje zastupnika i trenutno ograničavanje komunikacije“, rekao je Sluiter.



Po njegovim rečima, budućnost suđenja za ratne zločine je sada neizvesna, i on je „veoma pesimističan“ u pogledu toga kako će ono biti okončano.



Sluiter je sudije Tribunala okrivio zbog toga što prema optuženiku nisu zauzeli čvršći stav. „Mislim da su [sudije] bile isuviše popustljive prema g. Šešelju“, rekao je Sluiter.



Međutim, on tvrdi da, ukoliko Šešelj i ovoga puta stupi u štrajk glađu, Tribunal neće činiti ustupke kakve je učinio pre dve godine, kada su mu žalbene sudije vratile pravo na samostalnu odbranu.



„Mislim da sada, ukoliko se desi bilo kakav štrajk glađu ili neki drugi vid pretnje . . . od strane g. Šešelja, neće biti nikakvog [sudijskog] odgovora“, kazao je on.



„Ukoliko se okrivljeni opredeli za štrajk glađu, onda će po mom mišljenju i biti tako, ali sud ne bi trebalo da popusti pred time.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.