ADEMI OSLOBOĐEN OPTUŽBI ZA ZLOČINE U MEDAČKOM DŽEPU

Hrvatski general Rahim Ademi oslobođen je odgovornosti za zlodela koja su nad srpskim zarobljenicima hrvatske snage počinile u vojnoj operaciji izvedenoj 1993. u Medačkom džepu.



Međutim, njegov saoptuženik, general Mirko Norac, osuđen je na sedam godina zatvora, nakon što je proglašen krivim zbog toga što nije sprečio i kaznio počinitelje pomenutih zločina.



U presudi koju je predsedavajući sudija Marin Mrčela 30. maja saopštio pred zagrebačkim sudom, navodi se da je Norac bio upoznat sa time da su se zločini dogodili, ali da nije učinio ništa kako bi ih zaustavio.



Ademi i Norac su prvobitno bili optuženi pred Haškim tribunalom, ali je njihov slučaj 2005. prepušten Hrvatskoj, gde je suđenje i održano.



U optužnici se navodi kako je u pomenutoj operaciji – koja je izvedena sa ciljem ponovnog uspostavljanja kontrole nad onim delovima Hrvatske koje su 1991. zauzeli srpski pobunjenici – barem 29 srpskih civila ubijeno, dok ih je više desetina ranjeno. Među žrtvama je bilo mnogo žena i starijih osoba.



Norac i Ademi su bili optuženi i za nezakonito uništavanje civilne imovine. Većina svedoka optužbe je potvrdila kako su nakon ofanzive ljudi u hrvatskim uniformama pljačkali i palili srpske kuće.



Tokom suđenja, koje je trajalo skoro punu godinu, saslušano je oko stotinu svedoka – pri čemu su mnogi zbog vlastite bezbednosti svedočili posredstvom video-linka.



Generali su od samog početka bili u sukobu, jer su obojica nastojala da umanje vlastitu umešanost i naglase da je onaj drugi zapravo bio glavnokomandujući.



Iako je od dvojice optuženika bio višeg ranga, Ademi je tvrdio kako nije kontrolisao Norca, kome su naredbe stizale posredstvom paralelnog lanca komandovanja, na čijem su čelu bili načelnik glavnog stožera, Janko Bobetko, te ministar odbrane Gojko Šušak

(obojica su u međuvremenu umrla).



U vreme ofanzive, Norac je imao čin pukovnika i komandovao je Devetom gardijskom motorizovanom brigadom Hrvatske Vojske, koja je bila glavna jedinica čitave operacije. Međutim, tužioci su tvrdili da je on komandovao i „Sektorom Jedan“ – borbenom grupom osnovanom radi te konkretne operacije, čije postojanje Norac negira.



U svojoj završnoj reči, koju je kao glavni državni tužilac izneo prošle sedmice, Antun Kvakan je ponovio optužbe protiv generala, ukazujući i na ono što je opisao kao njihov „neuspeh da se, onda kada je postalo očigledno da će se zločini dogoditi, na terenu obezbedi dovoljan broj vojnih policajaca“.



Kvakan je odbacio navode Ademijeve odbrane, po kojima je operacijom komandovao Bobetko.



„Čak i da je Bobetko zaista sve isplanirao, logično bi bilo da je poslao i ljude koji će kontrolisati tok operacije“, rekao je on pred sudom.



Tužilac je odbacio i Norčeve tvrdnje da Sektor Jedan nije postojao, podsećajući sud na veliki broj dokumenata i izjava u kojima se on pominje.



Tokom suđenja, svedoci odbrane su dali veoma različite izjave u vezi sa lancem komandovanja. Neki tvrde da su i Norac i Ademi bili samo nominalno nadležni.



Timovi odbrane su završne reči izneli 26. maja, pri čemu je za obojicu klijenata zatražena oslobađajuća presuda.



Advokat Čedo Prodanović je rekao da su optužbe protiv Ademija bile neutemeljene.



„Tužilaštvo Ademija tereti za komandnu odgovornost; međutim, ne postoje nikakvi dokazi da je on komandovao akcijom i povlačenjem“, kazao je on.



Nasuprot tome, Prodanović je tvrdio kako su za zločine odgovorni Bobetko, Norac, kao i admiral Davor Domazet-Lošo, protiv koga je takođe bila vođena istraga za ratne zločine, ali koji nikada nije optužen.



„Ademi je potpisao naredbu o napadu i formiranju Sektora Jedan, poštujući Bobetkov dekret. A zahtev za povlačenjem [iz Medačkog Džepa] potpisao je u skladu sa dekretom [generala] Petra Stipetića, koji je tu komandu izdao usmeno“, kazao je Prodanović.



Prodanović ističe da tužilaštvo nije imalo pristup svim činjenicama, te da je bilo pod posebnim pritiskom da obezbedi osude iz razloga što je u pitanju prvi slučaj kojeg je Haški tribunal prepustio hrvatskim sudovima.



„Odbrana je imala uvid u dokaze nedostupne tužilaštvu – ratne dnevnike i zapovesti. Ali [videvši te dokaze] tužilaštvo nije reagovalo, već je prihvatilo slučaj kakav jeste“, kaže Prodanović.



„Sa tim dokazima se činjenice značajno menjaju, a optužnica protiv Ademija, koja je ionako bila neutemeljena, postaje u potpunosti problematična. Ti dokazi su pokazali da neko drugi treba da se nađe na optuženičkoj klupi.“



U međuvremenu, Norčeva je odbrana zatražila da optužbe protiv njega budu povučene. „Niti jedan vojnik pod Norčevom komandom nije počinio zločin“, rekao je njegov advokat Željko Olujić.



Da bi to ilustrovao, dodao je kako niko od svedoka nije rekao da je obavestio Norca o zločinima koji su počinjeni. Po Olujićevim rečima, Norac „nije mogao znati za zločine, jer je sve vreme bio angažovan u borbenm dejstvima“.



Povodom optužbi za pljačku, Olujić je rekao kako je lokalno stanovništvo navedeno područje napustilo još pre dolaska hrvatske vojske: „Stoga imovina nikome nije mogla biti ukradena.“



Drugi Norčev advokat, Vlatko Nuić, rekao je da njegov klijent nije bio nadležan za jedinice specijalne policije, te naglasio kako nije postojao ni paralelni lanac komandovanja, niti Sektor Jedan.



Branilac je tvrdio i da je politika uticala na suđenje, prikupljanje dokaza i odluku da se slučaj iz Haga preseli u Zagreb.



„Sudije Tribunala, poput Poncija Pilata, peru ruke od mog okrivljenika – i kažu: ’Evo, imate ga, sudite mu ako hoćete’“, rekao je Nuić.



Norac, koji je pred drugim hrvatskim sudom već osuđen za ratne zločine koje su pripadnici njegovih jedinica 1991. počinili na području Gospića – i koji se trenutno nalazi na odsluženju dvanaestogodišnje kazne u Hrvatskoj – ima pravo žalbe na tek izrečenu presudu.



Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Zagreba.