Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

„SRPSKA“ GRANATA NAĐENA NA MESTU MASAKRA

Bivši bosanski policajac posvedočio je da je granata sa srpskim oznakama bila ispaljena sa teritorije pod srpskom kontrolom.
By Rory Gallivan
Granata čiji su delovi pronađeni na mestu gde su sarajevski civili stradali od eksplozije proizvedena je u Srbiji – rekao je ove sedmice pred Haškim tribunalom jedan od svedoka na suđenju bivšem komandantu jugoslovenske vojske, Momčilu Perišiću.



Svedok je u cilju zaštite identiteta predstavljen kao MP-238, a reč je o bivšem pripadniku bosanske policije. Tokom rata, on je u periodu od 1993. do 1995. bio član tima za dezaktiviranje eksplozivnih sredstava i sudelovao je u istragama kojima je utvrđivano sa kojih su lokacija ona bila ispaljivana.



Sudijama Tribunala je ispričao kako je prisustvovao jednom takvom incidentu, koji se odigrao 18. juna 1995., kada je granata pogodila civile koji su u sarajevskoj četvrti Dobrnja stajali u redu za vodu, pri čemu je ubijeno njih sedmoro, dok ih je 12 ranjeno.



„Kada smo mi stigli, masakrirani ljudi su već bili odneseni, ali smo videli veliku količinu krvi i komade mozga“, izjavio je svedok.



Rekao je i da je analizirao zadnje peraje granate koje je pronađeno na licu mesta, te da oznake na njemu govore da je ona bila proizvedena u fabrici oružja u Valjevu (Srbija).



„Zadnje peraje je ključno“, odgovorio je svedok MP-238 na pitanje tužiteljke Ejpril Karter (April Carter) o tome da li mu je poznato gde je projektil proizveden. Svedok je izjavio da je njegov tim pri vršenju analiza minobacačkih napada uvek obraćao pažnju na taj deo granate, jer se na njemu štampaju datum i mesto proizvodnje.



„Koliko se sećam, u pitanju je bio ’Krušik’ iz Valjeva, a mesec proizvodnje bio je iz ratnog perioda“, rekao je on o granati koja je nađena 18. juna.



Ovaj napad je jedan od nekoliko artiljerijskih incidenata koji su se odigrali u bosanskoj prestonici, a o kojima se govori i u optužnici protiv Perišića.



Bivši vrhovni komandant se tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujuči pomaganje i podsticanje nehumanih napada na civile u periodu opsade Sarajeva (1992-95.), kao i granatiranje Zagreba i srebrenički masakr, koji su se odigrali 1995.



Perišićev branilac Gregor Gaj-Smit (Gregor Guy-Smith) je ove sedmice pokušao da pokaže kako je granata koja je izgleda bila upotrebljena pri napadu od 18. juna mogla biti ispaljena sa bilo koje sukobljene strane.



Gaj-Smit je svedoka pitao da li mu je poznat domet granate od 120mm.



„Podatke o dometu više ne pamtim“, odgovorio je on.



„Međutim, nemoguće je iz blizine ispaliti granatu koja bi odgovarala granati ispaljenoj sa naših položaja [bosanske vojske], nekoliko stotina metara odatle“, dodao je on.



Gaj-Smit je potom upitao da li se u svedokovoj istrazi vodilo računa o tome gde je bila linija razdvajanja i gde su bile bosanske snage u odnosu na mesto pada granate.



„To nije bio ključni faktor u analizi“, odgovorio je svedok, dodajući da su izvršene istrage pokazale da je granata ispaljena iz Nedžarića, sa teritorije pod kontrolom bosanskih Srba.



Gaj-Smit je potom svedoka pitao da li mu je poznato da je bosanska vojska plenila neprijateljske granate.



„Naravno, uzimali bismo sve što bi nam palo šaka“, odgovorio je svedok MP-238.



„Da li bi moglo da se kaže da ste u ovom vremenskom periodu posedovali minobacače, uključujući i one od 120mm?“, upitao je Gaj-Smit.



„Da, proizvodili smo granate za te bacače u nekoliko bosanskih gradova, jer smo raspolagali veoma stručnim osobljem, sposobnim da ih proizvede.“



Na pitanje gde su granate proizvođene, svedok je pomenuo Tešanj (severozapadna Bosna). Međutim, rekao je i da ne raspolaže preciznijim podacima, pošto kao pripadnik policije nije imao pristup informacijama koje su se ticale vojne strategije.



Sudija Bakone Moloto je svedoka upitao da li mu je poznato šta je bosanska vojska radila sa zaplenjenim granatama.



„Zaplenjene granate su bile slate na front, u borbu. Bile su korišćene kao dragoceno sredstvo na najkritičnijem delu fronta“, odgovorio je svedok.



„Jesu li bile korišćene na mestu gde su i zaplenjene, na samoj liniji razdvajanja?“, upitao je sudija Moloto.



„Kada dođete do takve municije, ona se upotrebljava tamo gde je najpotrebnija – a to može biti na 1 kilometar udaljenosti od mesta gde je zaplenjena, ili na 50 kilometara“, odgovorio je svedok.



Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.