Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ŠLJIVANČANIN TRAŽI POMOĆ OD SRBIJE

Bivši vojni oficir želi da se Beograd založi za preispitivanje presude koja mu je izrečena za ubistvo.
By Julia Hawes
Branilac Veselina Šljivančanina je ove sedmice pozvao Srbiju da interveniše pred žalbenim većem Haškog tribunala i aktivira osuđenikovo pravo na to da presuda u trajanju od 17 godina – koja mu je izrečena za ubistvo – bude razmotrena pred nekim višim sudom.



U pismu srbijanskom predsedniku Borisu Tadiću, branilac bivšeg oficira Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) naveo je da je Srbija ratifikovala Član 14(5) Međunarodnog sporazuma o građanskim i političkim pravima (International Covenant on Civil and Political Rights, ICCPR), kojim se garantuje pravo svakog pojedinca na to da presuda i kazna koje su mu izrečene budu razmotrene i pred nadređenim sudom.



Srbija ima „zakonsku obavezu da obezbedi to da se prava svih njenih državljana, koja štiti ICCPR, sve vreme poštuju i primenjuju“, piše odbrana.



Ovo pismo – u čiju je sadržinu IWPR imao uvid – usledilo je nakon predloga za ponovno razmatranje, kojeg je odbrana podnela 13. novembra, zatraživši od žalbenog veća da preispita sopstvenu presudu kojom su poništeni Šljivančaninovo oslobađanje za ubistvo i petogodišnja zatvorska kazna koju mu je sudsko veće izreklo 2007.



U podnesku se tvrdi da je presudom, koju mu je žalbeno veće izreklo u maju ove godine, Šljivančaninu naneta nepravda, pošto okolnosti zbog kojih ga je veće proglasilo krivim – jer je svojim odsustvom pomogao i podstakao ubistva hrvatskih i drugih nesrpskih zarobljenika – nisu tokom suđenja bile istražene od strane sudskog veća, tužilaštva ili odbrane.



„Ne može se dozvoliti nepravda koja je naneta osuđujućom presudom Šljivančaninu“, izjavio je 13. novembra za štampu jedan od Šljivančaninovih branilaca, Stefan Burgonj (Stéphane Bourgon). „To je pitanje nasleđa [Haškog tribunala], i pitanje autoriteta međunarodnog krivičnog prava u celini.“



Tribunal je 27. septembra 2007. Šljivančanina proglasio krivim za pomaganje i podsticanje mučenja zarobljenika koje usledilo nakon što je u novembru 1991. hrvatski grad Vukovar pao u ruke srpskih snaga. Međutim, bivši vojni komandant je oslobođen optužbe da je svojim odsustvom pomogao i podstakao ubistvo 194 nesrpska zatvorenika, koje se odigralo na jednoj farmi u Ovčari.



Žalbeno je veće ovu presudu izmenilo, tako što je 5. maja 2009. zaključlo da je komandant JNA Mile Mrkšić Šljivančanina obavestio o tome da će ratnim zarobljenicima biti ukinuta vojna zaštita – što znači da je Šljivančanin morao znati da će zarobljenici biti prepušteni lokalnim srpskim snagama, usled čega upravo njega treba smatrati zakonski odgovornim za ubistva.



U podnesku odbrane se navodi kako bi Šljivančanin – da mu se za iste zločine sudilo u matičnoj Srbiji – imao pravo žalbe čak i da je drugostepeni sud (tj. žalbeno veće) preinačio oslobađajuću presudu koju je izrekla prvostepena sudska instanca.



„Za Veselina Šljivančanina je naprosto neprihvatljivo da ima manja prava zbog toga što mu se sudi pred međunarodnim sudom – koji je formiran da bi bio primer državama bivše Jugoslavije“, kaže odbrana u pismu koje je uputila predsedniku Tadiću.



Odbrana zahteva da Srbija žalbenom veću Haškog tribunala preda aplikaciju u kojoj će zatražiti da se pojavi kao „prijatelj suda“ (amicus curiae) i uputi mu podneske koji se tiču Šljivančaninovog prava na žalbu. Takođe je pozvala i predstavnike Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da učestvuju u sudskom procesu.



Prema statutu Haškog tribunala, Šljivančanin neće moći da osporava žalbenu presudu, pošto žalbeno veće predstavlja najvišu instancu tog suda. Tribunal dopušta pravo na ponovno razmatranje, ali ne i drugo pravo na žalbu i preispitivanje konačne presude – kaže se u podnesku odbrane.



Međutim, u podnesku se kaže i da regulativa Tribunala predviđa poštovanje međunarodno priznatih standarda kada su u pitanju prava optuženog. Stoga žalbeno veće Šljivančanina ne može proglasiti krivim po optužbi za ubistvo, a da ne iznese razloge za ukidanje prava zagarantovanog Članom 14(5) ICCPR-a, po kojem se presuda i kazna razmatraju pred nadređenim sudom – navodi se u podnesku.



„[Haški tribunal] treba da bude za primer i da funkcioniše po najvišim normama pravde“, kaže Burgonj. „Trebalo bi da se poštuje taj standard [ICCPR-a] i Šljivančaninu pruži prilika da se žali na presudu.“



Burgonj kaže da sudija Fausto Pokar (Fausto Pocar) – kao jedan od dvojice sudija koji nisu bili saglasni sa majskom presudom – tvrdi kako žalbeno veće nema pravo da ispravlja grešku koju je načinilo sudsko veće koje je u žalbenom postupku poništilo oslobađajućui presudu i donelo novu, težu osudu.



Šljivančanin drugu žalbu ne traži da bi „prikrio zahtev za preispitivanjem“, kaže se u podnesku. Šljivančanina sudsko veće nije osudilo za ubistvo, kaže Burgonj, usled čega on ima pravo „prve žalbe“ na novu kaznu koju mu je izreklo žalbeno veće.



„Čak i da je žalbeno veće odlučilo da ima pravo da u žalbenom postupku izrekne osudu, to pravo ne može biti realizovano ukoliko dovodi do nepravde“, kaže Burgonj.



Burgonj tvrdi da je žalbeno veće osudu za ubistvo donelo na temelju otkrića koja su prvi put saopštena tek tokom žalbenog procesa.



Žalbeno je veće zaključilo da je Mrkšić Šljivančaninu rekao kako je izdao naređenje da se zarobljenicima ukine zaštita, te da je Šljivančanin znao da će pripadnici srpskih paravojnih formacija verovatno pobiti vukovarske ratne zarobljenike – navodi se u podnesku.



Budući da je zasnovana na činjenicama koje nisu razmatrane pred prvostepenim većem, osuda Šljivančanina po tački za ubistvo je – kako se navodi u podnesku – nepravična, pa je i čitava presuda nepravedna.



„[Šljivančaninu] nije bila pružena prilika da ospori ta otkrića. Radi se o kršenju procedure“, kazao je Burgonj.



Burgonj je rekao i da Šljivančaninova odbrana traži da se žalbeni postupak vodi pred potpuno novim većem žalbenih sudija, ili da bude održano novo suđenje po optužbi za pomaganje i podsticanje.



„Ko ga je osudio?“, zapitao se Burgonj. „To je osuda koja je izrečena [pred žalbenim većem] koje je preuzelo ulogu prvostepenog. Bez dokaza, bez otkrića – ono nije pozivalo svedoke. Sve je to učinilo ponašajući se kao sudsko veće. A ako se radi o sudskom veću, onda i ja tražim da mi se omogući pravo na žalbu.“



Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.