Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Šef UNPROFOR-a kaže da je Mladić imao „potpunu kontrolu“

Bivši čelnik mirovnih trupa Ujedinjenih nacija dao je iskaz koji se ticao čvrste komandne strukture snaga koje su sudelovale u „nesrazmernim“ napadima.
By Rachel Irwin
  • Prosecution witness General Sir Michael Rose in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Prosecution witness General Sir Michael Rose in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 772, 18. januar 2013.)

Nekadašnji komandant mirovnih trupa Ujedinjenih nacija u Bosni posvedočio je ove sedmice da je bivši komandant bosanskih Srba, Ratko Mladić, u vreme trajanja konflikta imao potpunu kontrolu nad svojim potčinjenima.

„Mnogo puta smo bili u prilici da vidimo kako se [Mladić] ophodi prema svojim potčinjenima. Oni su pokazivali puno poštovanje i očito su bili pod [njegovom] potpunom komandom“, rekao je svedok optužbe, general ser Majkl Rouz (Michael Rose), koji je u periodu od januara 1994. do januara 1995. bio na čelu mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).

Rouz je rekao da se sa okrivljenim i ostalim članovima rukovodstva bosanskih Srba sreo u nekoliko navrata.

Tužiteljka Kamila Bajbls (Camille Bibles) je pitala da li je Rouz ikada čuo da se neko u vojsci ponašao „suprotno ili protiveći se“ Mladiću.

„Nikada“, odgovorio je svedok.

Dodao je i da je, kada je reč o onome što se dešavalo na terenu tokom 1994. godine, Mladić „sigurno bio ključan za borbeni plan i da je stoga potpuno kontrolisao povlačenja ili napredovanja koja su vršena“.

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. komandovao vojskom bosanskih Srba, Mladić je optužen da je planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi. Optužen je za namernu snajpersku i artiljerijsku kampanju protiv gradskog civilnog stanovništva, a u svrhu „širenja terora“ nad njim.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka, u kojima se navodi da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, Mladić je u maju 2011. uhapšen u Srbiji.

Prema izjavi koju je dao Rouz, i koju je tužilaštvo prosledilo sudu, rukovodstvo bosanskih Srba je na proteste zbog teških snajperskih i artiljerijskih napada odgovorilo tvrdnjom da njihove snage samo odgovaraju na napade vojske bosanske vlade. Međutim, Rouz je u svojoj izjavi rekao kako „nesrazmernost odgovora bosanskih Srba potkopava uverljivost ovog opravdanja“.

„Zbog čega ste smatrali da je odgovor bosanskih Srba bio nesrazmeran?“, pitala je Bajblsova svedoka.

„Pogledajte [sarajevsko] predgrađe Dobrinju. Ono je bilo potpuno uništeno. Čak i da je mačka prelazila ulicu, to bi izazvalo artiljerijsku paljbu. Odgovor je bio očigledno nesrazmeran“, kazao je Rouz.

Tužiteljka je Rouza pitala da li mu je poznato „na kom nivou se u vojsci bosanskih Srba odlučivalo“ prilikom pregovora poput onih o prekidu vatre ili o sporazumnoj obustavi snajperskih dejstava.

Svedok je rekao da su „sve odluke“ bile donošene u glavnom štabu koji se nalazio u gradu Pale, te da su ih zajedno donosile vojne i civilne vlasti, koje su predstavljali Mladić i njegov partner, predsednik bosanskih Srba Radovan Karadžić.

Bajblsova je potom upitala da li je Rouz mogao da „stekne nekakvo mišljenje“ o sposobnosti vrhovne vojne komande da kontroliše intenzitet snajperskih dejstava u Sarajevu.

„Po našem mišljenju, postojala je apsolutna kontrola nad svakim snajperom. [Snajperisti] ne bi bilo dozvoljeno da otvori vatru bez propisnog ovlašćenja“, kazao je Rouz.

Bajblsova je Rouza pitala i za isporuke humanitarne pomoći civilima, koje su bile jedna od nadležnosti misije UNPROFOR-a.

„Jeste li zapazili da je u interesu bosanskih Srba bilo to da tokom 1994. propuste te konvoje?“

„Smatrali su da je to protivno njihovim strateškim interesima“, kazao je Rouz.

On je rekao da su bosanski Srbi „iskoristili dotok pomoći kao instrument za vršenje pritiska“ na bosansku vladu da „potpiše mir pod njihovim uslovima“.

Konvoji su često bili „fizički zablokirani“, rekao je on, a dešavalo se i da budu vraćeni samo zbog toga što je u njima nađena „jedna konzerva pasulja više“ nego što je trebalo.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Branko Lukić upitao je svedoka da li su „Muslimani bili zainteresovani za širenje rata“.

„Negde tokom 1994. bosanska je vlada napustila mirovni proces zato što su ih Amerikanci i ostali naoružali, dajući im nadu u povratak izgubljene teritorije . . . Bilo je u njihovom interesu (tako su to barem oni videli) da se vrate ratu“, kazao je Rouz.

Kasnije je Lukić postavio više pitanja o proporcionalnosti i tome šta predstavlja „opravdan“ odgovor.

„Ukoliko su muslimanske snage otvarale vatru sa naseljenog područja, je li opravdano da u tom slučaju i Srbi otvore vatru? Kakav je bio stav UNPROFOR-a?“, pitao je Lukić.

„Stav UNPROFOR-a je bio da niko ne sme da otvara vatru sa naseljenog područja i tako dovede do angažovanja civilnog stanovništva u borbi, što se u Bosni i Hercegovini prečesto događalo“, rekao je Rouz. „U svakom ratu imate pravo na uzvraćanje vatre i samoodbranu. Ali, taj odgovor mora biti proporcionalan.“

Insistirajući na ovom pitanju, Lukić je rekao: „Ako govorimo o proporcionalnosti, u avganistanskom ratu smo videli kako jedan britanski avion baca bombu od 500 kg na vojnika koji nosi kalašnjikov. Može li se to nazvati proporcionalnim? Ko odlučuje o tome šta proporcionalnost zapravo podrazumeva? Na temelju kojih vojnih pravila se ta odluka donosi?“

Mladić se u tom trenutku nasmešio, grickajući svoj okvir za naočare.

Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) je intervenisao pre no što je svedok stigao da odgovori.

„Gospodine Lukiću, Vi dajete primer iz drugog oružanog sukoba i tražite od svedoka da napiše čitavu disertaciju o mnogim stvarima“, kazao je on.

Branilac je suzio pitanje i zatražio od Rouza da objasni „šta je proporcionalno“.

„Kakve god da su okolnosti, morate odlučiti da je – na primer – otvaranje artiljerijske vatre na Sarajevo zbog jednog minobacača nesrazmerno, jer ćete neizbežno izazvati nepotrebne civilne žrtve“, odgovorio je Rouz.

Suđenje Mladiću biće nastavljeno naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.