Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Šešelju uskraćeno finansiranje odbrane

Srbijanski nacionalistički političar nije obezbedio dokaze o tome da ne raspolaže sredstvima dovoljnim za finansiranje pravnog tima.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 653, 9. jul 2010.)

Haški tribunal je i zvanično odbacio zahtev srbijanskog nacionalističkog političara Vojslava Šešelja za finansiranje njegovog tima odbrane, čime je okončana borba koja je trajala bezmalo sedam godina.

Otkako je 2003. uhapšen, Šešelj je – kao pravnik po obrazovanju – insistirao na tome da se brani samostalno, usled čega je 2006. godine, kada su sudije pokušale da mu dodele pravnog zastupnika, čak stupio i u štrajk glađu. Takođe je od samog početka insistirao i na tome da sud finansira pridružene članove njegovog tima odbrane.

Međutim, prema odluci koju je ove sedmice doneo zamenik sekretara Tribunala, Ken Roberts, Šešelj je – uprkos tome što su mu tokom godina u više navrata upućivani zahtevi da to učini – uporno propuštao da dostavi dokaze o tome da „ne raspolaže sredstvima dovoljnim za finansiranje odbrane“.

Umesto toga, Šešelj je insistirao na tome da sekretarijat „raspolaže svim neophodnim podacima o njegovom finansijskom stanju, pošto je kod srbijanskih vlasti proverio podatke koje im je dostavio“.

Sekretarijat je 25. juna Šešelju uputio pismo u kojem ga je ponovo upozorio da obezbedi tražene podatke.

Roberts je u tom pismu naveo i to da je predsedavajući sudija u slučaju Šešelj, Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), na saslušanju održanom 14. juna rekao da sekretarijat „već ima sve podatke koje potražuje od okrivljenog“.

„Uz dužno poštovanje, sekretar smatra da to nije slučaj“, kaže Roberts u pismu.

On je u ovosedmičnoj odluci ukazao na „okrivljenikovu dugu istoriju neobaziranja na zahteve sekretarijata koji su se ticali njegovog finansijskog statusa, kao i na posledičnu nesposobnost sekretarijata da se izjasni o tom propustu“.

Šešelj je uhapšen 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje, i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni je i dalje lider Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.

U julu 2009. Šešelj je proglašen krivim za nepoštovanje suda zbog otkrivanja poverljivih detalja o zaštićenim svedocima u jednoj od svojih knjiga.

Okrivljenom predstoji još jedno suđenje za uvredu suda, i to zbog otkrivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka u jednoj od knjiga. Reč je o postupku koji tek treba da počne, pošto je Šešelj u međuvremenu zahtevao da dvojica sudija budu povučena sa tog slučaja.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.

As coronavirus sweeps the globe, IWPR’s network of local reporters, activists and analysts are examining the economic, social and political impact of this era-defining pandemic.

VIEW FOCUS PAGE >