Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ŠEŠELJEV PROTEST OKONČAN

Nakon odluke žalbenog veća, lider Srpske radikalne stranke pristao je da prekine štrajk glađu.
By Katherine Boyle
Srpski ultra-nacionalistički političar, Vojislav Šešelj, prekinuo je svoj štrajk glađu 8. decembra, nakon što mu je žalbeno veće odobrilo da se brani sam.



Šešelj je izjavio kako su ga odluka veća da ukloni branioca u pripravnosti, kao i spremnost Sekretarijata Tribunala da ispuni mnoge od ostalih njegovih zahteva, ubedile da prestane s protestom – navodi se u saopštenju Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Lekar Tribunala će odmah pregledati Šešelja, kako bi utvrdio njegovo zdravstveno stanje i odlučio o onome što je neophodno učiniti kako bi mu se zdravlje zaštitilo.



Žalbeno je veće u svojoj odluci konstatovalo da sudsko veće nije utvrdilo da Šešeljevo ponašanje zahteva nametanje branioca u pripravnosti, te da mu nije pružilo priliku da dokaže da je u stanju da poštuje pravila o postupku i dokazivanju koja važe u Tribunalu.



Šešelj je poznat po svojim naprasitim i opscenim ispadima u sudu, a sudsko veće mu je i ranije oduzimalo pravo da se brani samostalno, koje mu je žalbeno veće potom vratilo.



Isto veće je, međutim, istaklo kako odluku o uklanjanju Šešeljevog advokata u pripravnosti nipošto ne treba tumačiti kao „nagradu“ za ponašanje tokom štrajka glađu.



Veće je takođe napomenulo da će ubuduće, ukoliko sudsko veće bude potpuno ubeđeno u to da Šešelj vrši opstrukciju, on sam – sa spiska imena koji će mu ponuditi Tribunal – morati da odredi vlastitog branioca u pripravnosti.



Pre toga je sudsko veće ove sedmice naredilo holandskim vlastima da obezbede uslove za Šešeljevo prisilno hranjenje, u slučaju da mu se zdravstveno stanje pogorša. Takav potez je usledio nakon što je tim lekara saopštio da bi, ukoliko nastavi štrajk glađu, okrivljeni u naredne dve sedmice mogao umreti.



Tokom protesta koji je trajao od 11. novembra, Šešelj je izgubio najmanje 25 kilograma.



Budući da je odbio da ga pregledaju holadski, to su 6. decembra učinili srpski, ruski i francuski lekari.



Dr Patrik Bario (Patrick Barriot), iz Francuske, nazvao je Šešeljevo stanje „kritičnim“, dodajući da su lekari „veoma zabrinuti“.



Dr Momčilo Babić, iz Beograda, rekao je da je Šešelj „dobro rapoložen“, ali i da je njegovo zdravstveno stanje veoma loše, te da bi „on mogao svakog trenutka umreti“.



„Šešelj insistira na svojim ljudskim pravima“, nagovestio je Babić i zaključio da bi štrajk glađu bio obustavljen ukoliko bi mu se garantovalo pravo na samostalnu odbranu.



Sva trojica lekara su rekli da je Šešelj pribran i potpuno svestan mogućih posledica svog protesta, koji je izazvao nedoumice u vezi sa praksom prisilnog hranjenja pritvorenika.



Iako UN i Svetska zdravstvena organizacija zabranjuju prisilno hranjenje štrajkača glađu koji se tome protive, portparol Tribunala Refik Hodžić izjavio je da će, ukoliko Šešelju bude ugrožen život, Tribunal biti prinuđen da interveniše.



Uprkos činjenici da se Šešelj javno usprotivio prisilnom hranjenju, Hodžić je rekao kako postoji „prostor za ozbiljnu sumnju“ u to da je Šešelj nameravao da nastavi štrajk glađu i izazove vlastitu smrt.



„U kontaktima sa medicinskim i osobljem Tribunala, on je jasno pokazao volju da živi“, rekao je Hodžić. „Prethodno je kazao da, ukoliko bude izgubio svest, uprava zatvorske jedinice treba da preduzme sve što je neophodno.“



Hodžić je naglasio da, s obzirom na te činjenice, intervencija ipak ne bi bila protivna principima UN-a.



Nakon ovosedmičnog sastanka sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, Rasimom Ljajićem, predsednik Tribunala Fausto Pokar (Fausto Pocar) saopštio je da bi Tribunal, u slučaju da to bude potrebno, odobrio da se takva intervencija izvede u jednoj civilnoj bolnici u Holandiji. A holandsko ministarstvo pravosuđa odbilo je da komentariše nalog Tribunala.



Slični sporovi su u Holandiji izbili i 2002., kada je tadašnji ministar pravde Piet Hajn Doner (Piet Hein Donner), nakon što je osoba optužena za ubistvo političara Pima Fortuina (Pim Fortuyn) stupila u štrajk glađu, izjavio da holandski zakon dopušta prisilno hranjenje zatvorenika.



Doner je tada rekao da želje pritvorenika nisu jedini činilac koji tokom štrajka glađu treba uzimati u obzir. Istakao je da i vlada, osim o nepovredivosti sudskog procesa, mora voditi računa o zdravlju i bezbednosti pritvorenika.



Ta izjava je naišla na veliku podršku političara, dok je holandska medicinska zajednica – kako navodi Britanski medicinski žurnal (British Medical Journal) – odbacila ideju prisilnog hranjenja pacijenta koji pri punoj svesti odbija hranu.



Međutim, pomenuto pitanje nikada nije došlo na dnevni red, pošto je osumnjičenik okončao štrajk glađu nakon što su ispunjeni zahtevi koji su se ticali promene uslova.



Šešelj je pak ove sedmice zatražio da žalbeno veće razmotri korespondenciju između njegovih pravnih savetnika i suda prilikom utvrđivanja da li je sudsko veće pogrešilo kada je opozvalo njegovo pravo na samostalnu odbranu.



Neki su već u tome prepoznali nagoveštaj da će i Šešelj, poput osumjičenika za Fortuinovo ubistvo, dobrovoljno okončati protest.



Šešelj je, kao lider Srpske radikalne stranke (SDS), optužen za planiranje i podsticanje istrebljenja i ubistava, progona, deportacije i prisilnog razmeštanja nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i Bosni, u periodu od 1991. do 1995.



Šešelj je izneo brojne zahteve čijim je ispunjenjem uslovio okončanje svog protesta. Među njima je i taj da se Tribunal obrati jednoj stranoj zemlji kako bi njegov bankovni račun u njoj bio odmrznut; kao i to da članovi sudskog veća budu smenjeni.



U svojim nedavnim podnescima sudu, Šešelj je tvrdio kako je usled sudijske pristrasnosti na delu „brutalno kršenje“ njegovih „zaštićenih i zagarantovanih prava“, te kako pri postojećem sastavu sudskog veća njegovo suđenje neće biti pravično. Takođe je zahtevao da sve sudske odluke, koje su nakon 22. novembra donete u njegovom odsustvu, budu poništene.



Osim toga, Šešelj je zahtevao i da se njegovoj supruzi Jadranki dozvoli da ga posećuje; da mu se vrati pravo na samostalnu odbranu; da mu sudska dokumenta i odluke budu prevođeni na srpski jezik; da mu se odobri podnošenje sudskih dokumenata dužih od 800 reči; te da njegov branilac u pripravnosti bude opozvan.



Tribunal je, međutim, saopštio da je pravo mesto za podnošenje takvih zahteva sud, dok je štrajk glađu zarad njihovog ispunjenja opisao kao „nelegalan pristup“. Takođe, Tribunal je javno saopštio kako nije nadležan za ispunjavanje svih Šešeljevih zahteva – na primer, onog o odmrzavanju njegovih finansijskih sredstava.



Ostali zahtevi, poput poseta supruge, ispunjeni su, premda Šešelj u poslednje vreme nije viđao ni porodicu, ni najbliže prijatelje. Prethodno mu je bilo zabranjeno da suprugu viđa nasamo, s obzirom da je poverljive podatke o sudskim postupcima ona navodno prosleđivala njegovim saradnicima iz SRS-a.



„Tužilaštvo je zahtevalo zvučni nadzor Šešeljevih poseta, jer je on otkrio imena osmorice zaštićenih svedoka i izdao uputstva za njihovo zastrašivanje“, izjavila je na ovosedmičnoj konferenciji za štampu u Beogradu predstavnica Haškog tribunala za Srbiju, Aleksandra Milenov, dodajući da je to ograničenje važilo svega mesec dana i da više nije na snazi.



U svom ovosedmičnom saopštenju, srpska vlada je navela da bi „još jedan tragičan događaj u Haškom tribunalu bio potpuno neprihvatljiv“, tvrdeći kako bi Tribunal trebalo da izađe u susret Šešeljevim zahtevima.



Šešeljev se štrajk glađu poklopio sa kampanjom za parlamentarne izbore, koji su u Srbiji zakazani za 21. januar, što je osnažilo i spekulacije o njegovoj makar delimičnoj političkoj motivisanosti.



S obzirom da je optužen, ali ne i osuđen, Šešelju je po srbijanskom zakonu dozvoljeno da učestvuje na izborima. SRS je trenutno najveća partija u skupštini, gde ima oko trećinu poslanika, a Šešelj im je nosilac izborne liste.



Šešeljevi saradnici iz SRS-a i njegova supruga izjavili su da će on „postiti“ do smrti ukoliko njegovi „legitimni“ zahtevi ne budu ispunjeni.



U Srbiji Šešelj još uvek uživa značajnu podršku, a njegov je protest i dodatno skrenuo pažnju na ciljeve srpskih ultra-nacionalista. Više hiljada Srba okupilo se 2. decembra na protestu koji je u Beogradu održan ispred američke ambasade, i na kojem su na račun SAD-a i Tribunala iznete optužbe za antisrpstvo.



U svom nalogu upućenom holandskim vlastima, sudsko veće je navelo da je „prevashodno i ozbiljno zabrinuto oko toga kako će se [Šeseljev] štrajk glađu odraziti na njegovo zdravlje i blagostanje“.



No, sudije su saopštile i da ih brine mogući uticaj štrajka glađu na sam sudski proces.



Šešeljev je proces tokom protesta zapravo bio obustavljen, dok je ambasador Srbije u Holandiji zatražio da okrivljeni radi hospitalizacije bude vraćen u Beograd.



Premda je to bilo malo verovatno, i situacija je tokom protesta takođe bila neodrživa. Šešeljevi lekari su upozoravali da bi svakog trenutka mogla da počne srčana aritmija.



Iako je pristao da uzima hranu, Šešelj je još uvek veoma slab. Suđenje se neće nastaviti sve dok medicinsko osoblje ne bude utvrdilo da je on potpuno zdrav i sposoban da zastupa samog sebe.



Katherine Boyle izveštava za IWPR iz Haga.