Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Šešelj traži pokretanje postupka protiv bivšeg zvaničnika pritvorske jedinice

Srpski nacionalistički političar tvrdi da je, otkrivajući Miloševićeve lične podatke, bivši zvaničnik doveo u pitanje rad Tribunala.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 679, 11. februar 2011.)

Srpski nacionalistički političar Vojislav Šešelj zatražio je ove sedmice od Haškog tribunala pokretanje postupka protiv bivšeg šefa pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija u Hagu. Povod je taj što je dotični zvaničnik jednom diplomati iz Sjedinjenih Država navodno otkrio lične podatke o bivšem srbijanskom predsedniku Slobodanu Miloševiću.

Šešeljeve se primedbe – prema izveštaju predsednika Tribunala, sudije Patrika Robinsona (Patrick Robinson) – tiču procurelog diplomatskog telegrama u kojem Kliford Džonson (Clifford Johnson), kao predstavnik ambasade Sjedinjenih Država u Hagu, prenosi ono što je bivši šef pritvorske jedinice, Timoti Mekfeden (Timothy McFadden), navodno rekao o Miloševiću.

„Milošević je mogao da manipuliše nacijom, kazao je [MekFeden], ali se borio da uspostavi kontrolu nad sopstvenom suprugom, koja je – nasuprot tome – izgleda vršila upravo takav pritisak na njega“, stoji u telegramu povodom njegovih svakodnevnih razgovora sa suprugom Mirjanom Marković.

U telegramu se potom opisuje Miloševićevo „gotovo fotografsko pamćenje“, njegov navodni narcizam, kao i zdravstveno stanje i svakodnevne aktivnosti. Osim toga, u telegramu se navodno govori i o njegovom muzičkom i književnom ukusu, pa se pominju Frenk Sinatra (Frank Sinatra) i „petparački trileri“.

Šešelj tvrdi da je „prosleđujući ove informacije službama i državnim organima SAD-a, [MekFeden] ozbiljno naškodio ugledu i radu [Tribunala]“. On kaže da će, ukoliko sudija Robinson ne bude preduzeo „adekvatne“ mere u vezi sa tim navodima, „ionako loša međunarodna reputacija [Tribunala] biti i dodatno narušena“.

Šešelj je potom naveo niz pravila usvojenih od strane Tribunala i pritvorske jedinice (United Nations Detention Unit, UNDU), te opisao način na koji ih je Mekfeden navodno prekršio.

Prenete pojedinosti koje se tiču Miloševićevog odnosa sa suprugom predstavljaju „skandalozno otkrivanje privatnih odnosa među supružnicima“, naveo je on, da bi potom primetio kako je „normalno da supružnici svakodnevno pozivaju jedno drugo“.

U zaključku Šešelj poziva sudiju Robinsona da ovim povodom nešto preduzme, ili će „biti jasno da je [Tribunal] pod istom jurisdikcijom kao i logor i vojni sud u Gvantanamu“.

Šešelj u pritvorskoj jedinici boravi od 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni je i dalje lider Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. Osim toga, Šešelj je u julu 2009. proglašen krivim za uvredu suda zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Na temelju sličnih optužbi protiv okrivljenog pokrenut je još jedan postupak za uvredu suda.

Njegov kolega-optuženik, Radovan Karadžić, već je iskoristio navodno procureli telegram kao povod za to da zatraži da zvaničnici suda prestanu da nadziru njegove telefonske razgovore – što je uobičajena praksa kada su u pitanju svi pritvorenici.

U svom podnesku od 28. januara, Karadžić tvrdi da je način na koji je MekFeden obelodanio dotične podatke „šokantan i uznemirujući.

„Nije poznato u kojoj su meri i da li su uopšte zvaničnici Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija ili Sekretarijata sa trećim licima raspravljali o podacima koje su u celini ili delimično pribavili prilikom nadzora ili snimanja razgovora dr Karadžića“, naveo je on.

Karadžić, dalje, zahteva i da Sekretarijat od aktuelnog zapovednika Pritvorske jedinice i svih ranijih zapovednika (počev od jula 2008.) pribavi izjave pod zakletvom „u vezi sa svim situacijama u kojima su o slučaju dr Karadžića raspravljali sa osobama izvan Sekretarijata i informacijama koje su u tim raspravama otkrivene“.

Predsednik Tribunala tek treba da odgovori na ovaj Karadžićev zahtev.

Na konferenciji za štampu održanoj 26. januara, šef kancelarije Sekretarijata, Martin Petrov, rekao je novinarima da „Tribunal u ovom trenutku nije u stanju da potvrdi autentičnost izveštaja, ali da se ta stvar razmatra.

„Preliminarna analiza navodnog telegrama pokazuje da su mnoga od pitanja koja su u njemu pokrenuta prethodno već bila pominjana u javnosti.“

On je, na primer, naveo da su „detalji u vezi sa svakodnevnim aktivnostima pritvorenika MKSJ-a već godinama dostupni javnosti“.

Petrov je naglasio i „da Tribunal ima jasna pravila koja se tiču tajnosti, i koja važe za svakoga, uključujući pogotovo pripadnike osoblja MKSJ-a. Navodna kršenja tajnosti se uvek istražuju i preduzimaju se odgovarajuće mere“.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.