Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Šešelj se sprema za usmeno osporavanje

Srpski nacionalistički političar će pokušati da pobije navode iz dokaznog postupka tužilaštva.
By Rachel Irwin
  • Vojislav Seselj in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Vojislav Seselj in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 676, 21. januar 2011.)

Na prošlosedmičnom saslušanju pred Haškim tribunalom Vojislav Šešelj je najavio da se, u nastojanju da pobije optužbe, priprema za usmeno osporavanje dokaznog postupka tužilaštva.

„Ubeđen sam da tužilaštvo nema ništa protiv mene ni po jednoj tački“, uzviknuo je Šešelj, koji se brani samostalno. „Ne mogu me povezati ni sa jednom od optužbi . . . Nisu izneli nikakve dokaze. Sve je potpuno maglovito.“

Prema Pravilu 98bis svi okrivljenici pred Tribunalom imaju priliku da ospore dokazni postupak tužilaštva po njegovom okončanju. Ukoliko zaključe da ne postoje nikakvi dokazi koji podržavaju navode iz optužnice, sudije mogu – čak i pre no što dokazni postupak odbrane uopšte počne – doneti odluku o potpunom ili delimičnom oslobađanju.

Sve do ovosedmičnog saslušanja nije bilo jasno da li se Šešelj priprema za takvo osporavanje. Čak je i u ovoj prilici bilo potrebno nekoliko minuta – i zahtevi sve trojice sudija – da bi se dobio jasan odgovor okrivljenog.

„Čitava srpska i svetska javnost koja prati ovaj postupak veruje u oslobađanje po Pravilu 98bis, i u to da ćete me novčano obeštetiti“, uzviknuo je Šešelj. „Sa svakim novim danom ja patim sve više i više.“

Šešelj je uhapšen 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni je i dalje lider Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. Šešelj je u julu 2009. proglašen krivim za uvredu suda zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Na temelju sličnih optužbi protiv okrivljenog pokrenut je još jedan postupak za uvredu suda.

Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je rekao da će saslušanje u vezi sa Pravilom 98bis verovatno biti održano 8. ili 9. maja, te da će tom prilikom Šešelju, za usmeno iznošenje argumenata, na raspolaganje biti stavljena četiri sata. Nekoliko sedmica nakon saslušanja, veće sudija će doneti „oslobađajuću, delimično oslobađajuću ili neoslobađajuću“ presudu – kazao je sudija Antoneti.

Sudski postupak sada može da se nastavi, jer se – nakon višemesečnog zastoja tokom kojeg se očekivalo da se veće koje sudi Šešelju izjasni o takozvanim Mladićevim dnevnicima – naposletku pokazalo da su ti dnevnici autentični. Reč je o 3,000 stranica ratnih beleški koje je sačinio komandant vojske bosanskih Srba, Ratko Mladić, za kojim Tribunal još uvek traga.

Te beležnice su srpske vlasti zaplenile prošlog proleća, pri čemu je deo tog materijala već uvršćen u dokaze na suđenju bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću.

Sudija Antoneti je rekao da će se veće brzo izjasniti o tome da li delovi beležnica mogu biti uvršćeni u dokaze na suđenju Šešelju, kao što je tužilaštvo pre nekoliko meseci zahtevalo.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.