Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ŠEŠELJ PO DRUGI PUT OPTUŽEN ZA NEPOŠTOVANJE SUDA

Srpski nacionalistički političar optužen je zbog toga što je u svojoj knjizi otkrio podatke o svedocima.
By IWPR ICTY
Vojislav Šešelj je ove sedmice optužen za nepoštovanje suda zbog toga što su u jednoj njegovoj knjizi otkriveni podaci o 11 zaštićenih svedoka.



Ovo je drugi put da se srpski nacionalistički lider, kome se trenutno sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, tereti za uvredu suda.



Naime, Šešelj je prošlog jula već bio osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio podatke o zaštićenim svedocima.



Šešelj se brani samostalno, a ostao je i na čelu Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu. On je negirao da je zastrašivao svedoke i žalio se na osuđujuću presudu za nepoštovanje suda. Žalbeni postupak je još uvek u toku.



Šešelj se u devet tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Povod tih optužbi su zlodela koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje i prisilno raseljavanje.



U optužnici se navodi i da se Šešeljevo nastojanje da se stvori takozvana Velika Srbija odvijalo u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata u kojem su učestvovali najviši funkcioneri srpskog režima, uključujući pokojnog predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, kao i nekadašnjeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića.



Pre najnovijih optužbi za nepoštovanje suda zbog otkrivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka u jednoj od svojih knjiga, na suđenju Šešelju – koje je u januaru nastavljeno nakon prekida u trajanju od skoro godinu dana – odigralo se svedočenje jednog zaštićenog svedoka suda.



Taj svedok je sudijama rekao da su mu telefonom pretile dve osobe za koje veruje da su povezane s okrivljenim.



Svedok je naveo da su se ti pozivi dogodili u novembru 2007. – dakle, istog onog meseca kada je pred Haškim tribunalom i zvanično započelo suđenje Šešelju.



Svedok je ove sedmice rekao i da je istražiteljima iz Kancelarije tužilaštva u dva navrata – 1998. i 2004. godine – već davao izjave.



Prva osoba koja je nazvala, rekao je svedok sudijama, kazala mu je „da će mi, na ovaj ili onaj način, pobiti decu. Pričao je besmislice.“



A druga ga je osoba, kako je rekao, upozorila da ne sme „ništa da kaže“ pred sudom.



Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je svedoka pitao otkud zna da su oni koji su mu telefonirali bili „bliski“ Šešelju.



„Za prvog nisam znao sa kim je povezan“, odgovorio je svedok. „A drugi je bio član Srpske radikalne stranke.“



Svedok je izjavio i da mu je drugi čovek poznat zbog toga što je reč o osobi koja je još od 1996. ubeđivala ljude da uđu u pomenutu političku partiju.



Na osnovu otvorenog dela saslušanja ostalo je nejasno da li je svedok srpske, hrvatske ili bošnjačke nacionalnosti, kao i kojoj se strani priključio tokom rata.



Kada je na njega došao red da ispita svedoka, Šešelj se usredsredio na navode o telefonskim pozivima.



„Najviše me je iznenadilo kada ste rekli da su vas moji saradnici zvali i da su vam pretili“, kazao je Šešelj svedoku.



Potom je sugerisao da se jedan od njih lažno predstavio kao pripadnik njegove političke stranke.



„Jeste li upoznati sa time da od 2003. u RS-u [Republika Srpska] postoji i partija pod nazivom Srpski radikalni savez?“, upitao je Šešelj.



„Nisam to znao“, odgovorio je svedok.



Pozivajući se na izbornu dokumentaciju iz Bosne, Šešelj je potom pokušao da pokaže kako je osoba koja je svedoka pozvala bila član druge stranke, koja slučajno ima veoma sličan naziv.



Pre toga su svedoku bila postavljena i pitanja koja su se ticala nekih zločina kojima je bio očevidac i koji su se dogodili u Mostaru, gradu na jugozapadu Bosne.



U tužiočevom pred-procesnom podnesku je navedeno kako je u aprilu 1992. taj grad postao jako uporište srpskih snaga – u pitanju su bile JNA [Jugoslovenska Narodna Armija], kao i srpska Teritorijalna odbrana (TO), ali i neke druge grupe, poput dobrovoljaca SRS-a, poznatijih pod nazivom „šešeljevci“.



Tužioci tvrde da je tim dobrovoljcima iz SRS-a smeštaj, opremu i oružje obezbedila JNA, te da su oni „direktno sudelovali u ubijanju mnogih nesrpskih civila iz Mostara“.



Svedok je izjavio kako mu je 13. juna 1992. jedna žena rekla da joj je sin odveden „negde u svlačionice“ fudbalskog stadiona Vrapčići, koje su – prema navodima tužilaca – bile korišćene za pritvaranje i mučenje nesrpskih civila.



Međutim, svedok je ispričao i kako je otišao na stadion da potraži sina te žene.



„Neko je rekao da su ljude već odveli na deponiju“, kazao je on.



Svedok je objasnio da je otišao na deponiju pod nazivom Uborak, gde su mu se nekih dvadesetak ljudi „predstavili kao šešeljevci“.



„Neko mi je rekao: ’Ovde nemaš nikakvog posla, odlazi’“, prisetio se svedok.



Svedok je rekao i da su, pre no što je došao do svog auta, „oni odveli [zarobljenike] niz dolinu.



„Čuli smo pucnjeve, pa smo ušli u auto i pobegli. Kasnije smo čuli da je tamo bilo ubijeno 100 ljudi.“



Tužioci su u pred-procesnom podnesku naveli da su tela bila ukopana buldožerom, te da su kasnije pronađena u masovnoj grobnici.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj se pozvao na svedokov navodni krivični dosije, dok je tužilaštvo optužio da je prikrilo izvesna dokumenta.



„Ono što je meni važno jeste javnost i to da sam raskrinkao ovu lažnu optužnicu“, uzviknuo je on. „Vaša je optužnica falsifikovana i imate lažne dokaze.“



„Ne možete reći da je tužilaštvo krivotvorilo optužnicu koju su potvrdile sudije“, odgovorila je sutkinja Flavija Latanci (Flavia Lattanzi).



Predsedavajući sudija Antoneti je saopštio kako nekoliko preostalih svedoka ima zdravstvenih problema, tako da suđenje neće biti nastavljeno pre 16. februara.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.