Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ŠEŠELJ ĆE NASTAVITI DA SE BRANI SAMOSTALNO

Sudsko veće je odlučilo da osumnjičeniku za ratne zločine ne nameće branioca.
By Julia Hawes
Sudije Haškog tribunala saopštile su ove sedmice da neće nametati branioca Vojislavu Šešelju, nekadašnjem predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) koji se pred tim sudom brani samostalno.



Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) izjavio je da je sudsko veće odbacilo zahtev Kancelarije tužilaštva da se Šešelju dodeli dodatni pravni zastupnik.



„Nastavićete da se branite bez zastupnika“, rekao je sudija Antoneti Šešelju. Dodao je da će razlozi za takvu odluku sudskog veća biti pismeno saopšteni u narednih nekoliko nedelja.



Šešelju se pripisuje odgovornost za zločine koji su nad hrvatskim, muslimanskim i drugim nesrpskim stanovništvom počinjeni u pojedinim delovima Hrvatske, Bosne i Srbije u periodu od 1991. do 1993.



U optužnici se navodi da je Šešelj sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u kojem je planirano, naređivano ili pomagano pri planiranju progona nesrpskog civilnog stanovništva, kako bi se formirala država u kojoj bi dominirali Srbi.



Šešelj je, kaže se u optužnici, u medijima držao zapaljive govore, ohrabrujući nasilno stvaranje homogene „Velike Srbije“, čime je sudelovao u ratnoj propagandi i podsticanju mržnje prema nesrpskom stanovništvu.



Šešelj je optužen 14. februara 2003. godine. Suđenje je počelo 27. novembra 2006. – ali bez Šešelja, koji je od 10. novembra štrajkovao glađu i odbijao da se pojavi pred sudom. Suđenje je ponovo počelo 7. novembra 2007.



Sudsko veće je 11. februara 2009. većinom glasova donelo odluku kojom je usvojen predlog Kancelarije tužilaštva da se proces odloži zbog navodnog okrivljenikovog zastrašivanja svedoka optužbe.



Sudija Antoneti je rekao da će se novom odlukom sudskog veća izaći u susret tužilaštvu koje je izrazilo zabrinutost u vezi sa zaštitom svedoka, dok će se Šešelju ipak priznati pravo na samostalnu odbranu.



U julu je Šešelj osuđen na 15 meseci zatvora zbog uvrede suda, nakon što je bio optužen da je u knjizi koju je objavio obelodanio imena i lične podatke troje zaštićenih svedoka.



Kancelarija tužilaštva je sudijama rekla kako će razmotriti da li će se žaliti na odluku sudskog veća o njenom zahtevu koji se ticao zastupanja okrivljenog.



Šešelj je pak pred sudom rekao da je pomenuta sudijska odluka „jedina ispravna“.



„Nadam se da vaša odluka znači da ćemo moći da nastavimo postupak i čujemo preostale svedoke“, kazao je Šešelj.



Šešelj je potom usmeno predložio da optužnica protiv njega bude povučena zbog kršenja prava koja mu kao optuženiku pripadaju. Šešelj je odbacio optužnicu, tvrdeći da se ona zasniva na navodima o njegovom ponašanju.



„Niko ne može biti osuđen zbog svog ponašanja, već samo za činjenje zločina“, kazao je Šešelj.



Šešelj je sudijama rekao kako smatra da je Kancelarija tužilaštva zloupotrebila doktrinu otezanja procesa. Kazao je da u pritvoru boravi sedam godina i da njegovo suđenje nije „okončano u razumnom vremenskom roku“.



Šešelj tvrdi da mu se, počev od 2003. godine, prava sistematski krše usled neprekidnog odlaganja suđenja, te napominje da su pokušaji Kancelarije tužilaštva da mu se nametne branilac poslednji pokušaj daljeg odlaganja procesa. Dodao je i da je Kancelarija tužilaštva usporila i zloupotrebila sud tako što je pregovarala sa svedocima, nudeći im mito u zamenu za lažno svedočenje.



Šešelj se pozvao na odluku britanskog Doma lordova iz 1993., kojom je utvrđeno da sud ima pravo da zaustavi bilo koji krivični postupak, kao i da poništi optužnicu, ukoliko se proceni da su optuženikova prava prekršena.



„Mislim da ovakav sudski postupak dovodi u pitanje integritet Tribunala“, kazao je Šešelj, „ukoliko Haški tribunal uopšte ima ikakav integritet.“



Šešelj je sudijama rekao da će odlučivanje prepustiti sudu. Kazao je i da će uživati u sporenju sa Kancelarijom tužilaštva, ali je i dodao: „Ima li tu da se kaže išta novo?“



Sudija Antoneti je Šešelju rekao da je sud primio njegov predlog i da će se naposletku izjasniti o tome.



Kancelarija tužilaštva je zahtevala da Šešelj svoj zahtev podnese u pismenoj formi.



Tužilac Matijas Markusen (Mathais Marcussen) je sudijama rekao da je svako odlaganje suđenja bilo posledica Šešeljevog ponašanja. Odbacio je i Šešeljevu tvrdnju da je Kancelarija tužilaštva pregovarala sa svedocima, tvrdeći da okrivlljeni ne raspolaže nikakvim činjenicama kojima bi potkrepio te navode.



„Nisam učinio ništa čime bih usporio ovaj sudski postupak“, rekao je Šešelj sudijama. „Svi razlozi za traćenje i gubitak vremena [tiču se] tužilaštva.“



Šešelj je rekao da se, prema proceni Doma lordova, najčešća zloupotreba procesa javlja kao posledica odlaganja sudskih postupaka. On je odbio da svoj predlog podnese u pismenoj formi, dodajući da je to „samo način da tužilaštvo odloži [tu] odluku“.



Šešelj je sudu rekao: „Hajde da to uradimo i da svršimo s tim.“



Sud je prekinuo zasedanje ne utvrdivši datum ponovnog početka suđenja.



Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.