Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ĐORĐEVIĆ PORIČE PROGON KOSOVSKIH ALBANACA

On tvrdi da je Beograd samo sprovodio anti-teroristički plan kako bi sprečio secesiju pokrajine.
By Simon Jennings
Bivši šef srbijanske policije – čije je suđenje pred Haškim tribunalom počelo ove sedmice – negirao je da je 1999. postojala organizovana kampanja Beograda čiji je cilj bilo proterivanje Albanaca sa Kosova.



„Nije postojao nikakav plan niti naređenje da se bilo šta preduzima protiv albanskog civilnog stanovništva“, kazao je sudijama Vlastimir Đorđević.



„Aktivnost [srbijanskih] državnih snaga nije za cilj imala progon albanskog civilnog stanovništva.“



Suđenje Đorđeviću počelo je 27. januara, tako što je tužilaštvo obrazložilo optužbe za ubistva, deportaciju i progon koje je okrivljeni – u sklopu zavere čiji je cilj bilo proterivanje albanskog stanovništva sa Kosova – navodno počinio u periodu od 1. januara do 20. juna 1999.



Okrivljeni je svojevremeno rukovodio odeljenjem za javnu bezbednost srbijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a tereti se za učešće u onome što tužilaštvo naziva „sistematskom kampanjom“, koja je rezultirala smrću više stotina ljudi, te proterivanjem oko 800,000 Albanaca.



„Širom Kosova, na organizovan i koordinisan način, snage SRJ-a [Savezna Republika Jugoslavije] i Srbije otpočele su masovan i sistematski napad na kosovsko civilno stanovništvo albanske nacionalnosti, prisiljavajući ga da ode sa Kosova“, rekao je na sudu tužilac Čester Stemp (Chester Stamp).



Stemp je naveo da su kampanjom bili obuhvaćeni okolni gradovi i sela u više opština, te da je bio ostavljen samo jedan put za izlazak. Srpske snage bi onda artiljerijom granatirale dotično područje, dok bi policijske jedinice ulazile u grad i isterivale ljude, ubijale i silovale civile, te potom pljačkale i uništavale kuće.



„Kuće su uništavane kako bi se obezbedilo da nemaju gde da se vrate“, rekao je on, pokazujući sudu video-snimak nepreglednih kolona civila koji napuštaju Kosovo.



„Hiljade i hiljade, stotine hiljada albanskih civila sa Kosova doslovno je pobeglo kako bi preživelo.“



Tužilac je naveo i da su srbijanske i snage SRJ-a prisiljavale albanske izbeglice da na samoj granici, pre odlaska, predaju svoja lična dokumenta i registarske tablice.



„Smatramo da to jasno pokazuje postojanje cilja . . . da se izmeni etnička ravnoteža Kosova kako bi se zadržala srpska kontrola“, rekao je on, navodeći ozbiljne poteškoće sa kojima su se suočavali oni građani koji su želeli da se vrate, a nisu mogli da dokažu svoj identitet.



Međutim, u svojoj kratkoj izjavi, okrivljeni je naveo da je jedina akcija koju su srbijanski zvaničnici preduzeli u pokrajini bila anti-teroristički plan za sprečavanje stvaranja Republike Kosovo od strane albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).



„Cilj je bio da se oslobode putevi, neutrališu akcije terorista, pronađu i oslobode građani koji su bili kidnapovani, uspostave javni zakon i red, i osigura lična bezbednost svih građana“, kazao je Đorđević.



Okrivljeni je objasnio da su Albanci zapravo bežali iz straha od bombardovanja regiona, koje je NATO vršio tokom 1999. On je civile okrivio za „stvaranje utiska o humanitarnoj katastrofi kako bi se [srbijanske] državne snage optužile za prekomernu upotrebu sile i nepoštovanje ljudskih prava“.



Tužilaštvo tvrdi kako Đorđević, kao šef policije, nije ispunio svoju obavezu da spreči i kazni počinitelje zločina koji se navode u optužnici.



Međutim, Đorđević je ove sedmice naveo da o nekoliko zločina nisu postojale informacije, te da stoga on nije ni bio u prilici da ih spreči.



„Nisam imao stvarnu kontrolu nad jedinicama MUP-a koje su bile aktivne u . . . periodu na koji se odnosi optužnica“, kazao je on. „Nisam dobio nikakvu informaciju o tome da su se jedinice MUP-a ponašale na način koji je kažnjiv.“



Stemp je, pored ostalog, najavio i iskaze svedoka na koje tužilaštvo namerava da se pozove tokom suđenja.



On je naveo izvestan broj pojedinačnih zločina počinjenih širom regije, uključujući spaljivanje 100 ljudi u gradu Bela Crkva 26. marta 1999., kao i policijsko ubijanje 47 članova jedne albanske porodice u gradu Suva Reka.



Posmrtni ostaci pripadnika pomenute porodice kasnije su nađeni ukopani na dve različite lokacije, rekao je Stemp, pri čemu se u jednom slučaju radilo o policijskom centru za obuku u Srbiji, koji se nalazi na 300 kilometara udaljenosti.



Po Stempovim rečima, Đorđević je tokom 1999. svojim potčinjenima naređivao da pomažu u prikrivanju tela ubijenih kosovskih civila, što je ravno „zataškavanju masovnog ubistva“.



Stemp je rekao da će se pred sudom pojaviti svedoci koji su bili neposredni očevici masovnih ubijanja, dok će sudski antropolog dokazati da su pronađena tela, u ogromnoj većini slučajeva, bila identifikovana kao albanski civili koji nisu ubijeni u borbi.



Tužilaštvo je ove sedmice izvelo i svog prvog svedoka.



Izdavač i bivši političar, kosovski Albanac Veton Suroi (Veton Surroi), pojavio se pred sudom i objasnio da srpski plan o ponovnom preuzimanju vlasti na tom području – koje je tada predstavljalo autonomno područje Srbije – datira iz 1989.



Tada je predsednik Slobodan Milošević ukinuo kosovsku samoupravu, a mnoge do tada autonomne institucije Kosova – kao što su stambena izgradnja i obrazovanje – preuzela je, po Suroijevim rečima, država Srbija.



Radnici albanske nacionalnosti morali su da potpišu dokument kojim se zaklinju na lojalnost državi Srbiji, a oni koji su to odbili ostajali su bez posla – kazao je on. Veliki broj onih koji su boravili u društvenim stanovima bio je iseljen.



„Cilj je bio jasan“, rekao je Suroi. „Srbija je objavila da nikada neće dozvoliti da se broj Srba smanji. Želeli su da broj Srba na Kosovu raste.“



Svedok je govorio i o Albancima koji su iz svojih domova u Prištini proterani 1. i 2. aprila 1999., neposredno po početku NATO-bombardovanja. Ispričao je kako je otišao u kuću svog starog prijatelja iz koje je nestala čitava porodica.



„U šporetu sam video kolač koji je ispekla domaćica. Bio je još uvek topao, a video sam i čajnik u kojem je još ključao čaj“, rekao je Suroi sudu.



„Za mene je to bio dokaz da su ti ljudi oterani u roku od pet minuta. Nije im dato ni toliko vremena da izvade kolač iz šporeta.“



Civili su bili odvedeni na železničku stanicu u Prištini, gde su nasilno ukrcani u vozove koji su išli za Makedoniju – rekao je on. Takođe je posvedočio da je video kako su ljudima oduzimana lična dokumenta. „Cilj je bio da im se ukine pravni i administrativni identitet, kako se ne bi vratili.“



Na pitanje tužiteljke Danijele Kravec (Daniela Kravetz) da li su civili bežali iz straha od NATO-bombardovanja, svedok je odgovorio odrečno.



„Apsolutno ne. Oni su strahovali od direktnih naloga da treba da napuste svoje kuće“, kazao je on.



„Strahovali su i [od] progona od strane policijskih snaga.“



Na početku unakrsnog ispitivanja, Đorđevićev tim odbrane – na čijem je čelu Dragoljub Đorđević – nastojao je da ospori iskaz svedoka o namerama koje je država Srbija imala u vezi sa Kosovom.



Tužilaštvo namerava da izvede 132 svedoka na suđenju za koje se očekuje da će trajati nekoliko meseci.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.